LASLO VEGEL: Brutalni politički slogani i ubistveni meci

23 Jul 2016

Dnevna politika u ropotarnici prolaznih stvari

Slogani i meci

Više i ne pamtim broj ubistava po?injenih u novosadskim letnjim no?ima. Naravno, Novi Sad je samo neka vrsta rekordera. Negde u Srbiji jedan mušakarac silovao je trogodišnju devoj?icu, i potom je ubio. Brutalni politi?ki slogani ne mogu pro?i nekažnjeno.

Bez iznena?enja

Po najve?oj vru?ini putujem u Suboticu, na sednicu Saveta za negovanje ostavštine Radomira Konstantinovi?a. Gojko Teši? je izneo plan objavljivanja Konstantinovi?evih dela, zatim je usledila rasprava o karakteru jedne eventualne književne nagrade. Kad ?e ove knjige biti objavljene, zavisi prvenstveno od politi?kih prilika u Srbiji, odnosno od preovla?uju?eg sistema duhovnih vrednosti. Da li ?e novi kurs materijalno pomo?i ova izdanja? Politika može da bude i ovakva, i onakva, ali ako ljudi od duha pruže otpor, dnevna politika ?e pre ili kasnije dospeti na svoje mesto, to jest u ropotarnicu prolaznih stvari. Ali, kad? Sumnjam da ?e se to dogoditi u bliskoj budu?nosti. Ne želim više da obmanjujem sebe. U pauzi, s Otom Tolnaijem razgovaramo o novoizdatim romanima Mirka Kova?a i Slobodana Šnajdera, vidim kako su Otu zasvetlucale o?i na pomen njihovih imena, isto kao i meni. Kona?no da delimo i nešto dobro. Potom se re? povela o problemima koji se jedan za drugim pomaljaju, razumeli smo se i s malo re?i, isto kao 1965. godine, kad je pokrenut Uj Simposion. S tom razlikom, da smo posle pedeset godina ostali sami. Pomišljam na životne puteve Mirka Kova?a i Slobodana Šnajdera, kad stiže vest da je posle Sente i gradska skupština Subotice proglasila Matiju Be?kovi?a za po?asnog gra?anina. Stanovište Srpske napredne stranke je legitimno, Be?kovi?ev opus i rad sasvim je u skladu sa sistemom vrednosti naprednjaka, uprkos tome što se povremeno malo posva?aju. Iznenadilo bi me, zapravo, da je grad Subotica nagradio jedan životni književni opus druga?ije duhovnosti. Za dodelu ovog zna?ajnog priznaja pesniku Be?kovi?u glasali su i odbornici Saveza vojvo?anskih Ma?ara. Ni to nije iznena?enje. Neka Be?kovi?, kao po?asni gra?anin, ostane problem ?lanova i ozra?ja Saveza vojvo?anskih Ma?ara. Njihova odluka, njihova stvar. U povratku ?itam eseje Mirka Kova?a Elita gora od rulje u izdanju zapreši?ke Frakture iz 2009. godine. Osmehnem se s gor?inom, uvi?am da je Viktorija Radi? u pravu, koja  me je, pišu?i o mojoj novoj knjizi Izme?u dva ogledala, nazvala homme de lettres. Iz lepe književnosti je uzeo pršljene svog intelektualnog držanja. U teškim ?asovima nema mi druge nego da to priznam.

Generacija nade

Ju?e je nevreme uz provalu oblaka prohujalo kroz mnoge gradove u Ma?arskoj, prema vestima, oluja nije poštedela ni Budimpeštu. Oluja je zaobišla Novi Sad, prošla je prema istoku, samo je temperatura drasti?no pala, pa smo posle podne, nakon višednevnog ku?nog zatvora sa Anikom izašli iz stana i prošetali se u kvartu. Po povratku ku?i, stiže vest, Peter je danas posle podne… Da li je osetio nailazak oluje u poslednjim ?asovima života? Dižemo telefon, kratak razgovor sa porodicom. Prise?am se sada ve? definitivno propalih planova. Prošle godine u ovo vreme, ta?nije, 13. juna 2015. godine, na predlog profesora Ma?arske katedre novosadskog Filozofskog fakulteta, Aniko je razgovarala sa Peterom da u oktobru, na dan katedre, ili u novembru, do?e u Novi Sad na razgovor sa studentima. Slaže se, odli?na ideja, bilo bi dobro, rekao je, još ?e da proveri kalendar. Nisam ni pomišljao na to da ne želi da proveri svoj rokovnik, ve? tok svoje bolesti. Bio je zaokupljen jedna?inom s jednim nepoznatim. Rado bi došao, dodao je, mada onako, više za sebe. Novi Sad ga je me?u prvima otkrio, a on je kao verni ?italac Uj Simposiona me?u prvima prepoznao zna?aj Novog Sada i novosadske književne radionice. Nije ni ?udno što je bezbroj puta pisao o novosadskim piscima, kad je to ve? bilo zanimljivo samo srpskim medijima. Prošle godine, tog junskog popodneva njegova bolest još nije bila javna, nije želeo da kvari raspoloženje prijatelja na vrtnoj zabavi prire?enoj povodom ro?endana njegove supruge. O bolesti, koja ga je napala, javnost je obaveštena tek u oktobru. Ponovo smo se sreli u novembru, gostovao sam u nekoj jutarnjoj televizijskoj emisji i potom sam ga posetiio u njegovoj ku?i u Emed-ulici, bilo je tek devet sati, on me je ?ako na ulaznim vratima, dugo smo razgovarali, usput i o Novom Sadu, o prilikama koje tamo vladaju. Bio je izuzetno dobro informisan. U ku?i, na stolovima, na stolicama svuda knjige, rukopisi, što je za mene bio znak da ustrajno radi. To sam i glasno primetio, radujem se, to je dobar znak. Potom je usledilo ?udo. Sreli smo se ponovo u decembru, u stanu Judite ?aki, imao sam utisak da Peter sasvim dobro izgleda. U februaru, u peštanskom muzeju književnosti, na sve?anosti prire?enoj povodom mog ro?endana, on je bio gost iznena?enja. Govorio je duhovito, vrcavo, bio je odli?no raspoložen, i ja sam poverovao da ?uda postoje. Potom se krug prijatelja sastao u stanu pesnika Lajoša Partija Na?a, stigao je sa Gitom posle Kurtagovog koncerta. Ispoljavao je sve življu aktivnost. U pešatnskom Slova?kom kulturnom centru smo mu 14. aprila ?estitali ro?endan. Na sahrani Imrea Kertesa on je održao govor, pri?ao je s prijateljima, za svakog je imao vremena. Pre pet nedelja izašla je iz štampe njegova nova knjiga, još je otvorio i sve?anu, 87. po redu nedelju ma?arske knjige na Verešmartijevom trgu. ?itaju?i njegov dnevnik nisam mogao da mu se nadivim, jer znam kolika je samodisciplina potrebna, i uz to duhovna i fizi?ka kondicija, za pisanje dnevnika. Zaista se dogodilo ?udo, pomišljao sam pun nade. U tišini pred oluju ?itam na internetu se?anja na njega, suzdržane re?enice njegovih kolega. Duboka zabrinutost i strah njegovih savremenika je posve opravdan. Delo koje povla?i granicu jedne epohe, više se ne može nastaviti. U ovim zloslutnim vremenima ne može se znati, kako, i da li je uopšte mogu?e nastaviti dalje, mada se može pretpostaviti da ?e prepreke biti sve ve?e, materija koja treba da poprimi umetni?ki oblik bi?e sve manje dostupna, i sve manje podložna oblikovanju, ?eki? ?e biti sve teži, a dleto tupo, naše ruke sve slabašnije, izgledi sve manji. Književni diskurs je grublji. Kula od slonova?e puna je pau?ine, pretvara se u ruševinu.

jul 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!