LASLO VEGEL: Bekstvo od slobode

18 Oct 2014

Virus partokratije pogubniji od virusa ebole

Atmosfera jugosfere

Na podgori?kom Bijenalu crnogorskog teatra susre?em, posle trideset godina, prijatelje, poznanike pozorištarce iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije. Nisam prvi put primetio, ali sad me naro?ito iznena?uje koliko su sli?ni, pa i identi?ni, problemi s kojima se suo?avaju nove države nastale na tlu nekadašnje Jugoslavije. Svuda uzima maha opšte razo?arenje, svuda besni divlji kapitalizam, cveta korupcija, virus partokratije se pokazuje pogubnijim i od virusa ebole. Sve ?eš?e ?ujem da nova elita – u tu elitu spada, nažalost, i partijska inteligencija – kompromituje višestrana?ku demokratiju. Borka Pavi?evi? s gor?inom podse?a da trezveni ljudi iz sveta rada s pravom optužuju intelektualce, smatraju?i da nas je iluzija slobode omamila. Ispostavlja se da je ?ak i Slovenija do guše u problemima. Objašnjavam slovena?kom kriti?aru Blažu Lukanu da sam se u devedesetim godinama nadao da ?e Slovenija izbe?i „balkansku zamku”. Da, kaže Lukan, tada je zaista tako izgledalo. Jedina je uteha, nastavlja, što je na poslednjim izborima novoosnovana Socijalisti?ka stranka ušla u parlament gde sad zastupa socijalisti?ku i antikapitalisti?ku alternativu. I pozorišta sve ?eš?e igraju Brehtove drame. Intelektualci se u sve ve?oj meri opredeljuju za sistem vrednosti leve provenijencije. Sli?no kao i u Berlinu, prime?ujem, pa dodajem: kod nas, u javnom životu vojvo?anskih Ma?ara dominiraju druga?iji glasovi. Politi?ari bacaju drvlje i kamenje na „socliberale”, proklinju neoliberalizam, a pri tom zdušno grade njegovu najpogubniju varijantu. Opšte raspoloženje u „jugosferi” je, dakle, izrazito loše. I svuda se samo o tome pri?a, to je svuda glavna tema. Jednostranosti, pristrasnosti, izazivale su samo nove jednostranosti i pristrasnosti.

Haos identiteta

Glumac Crnogorskog narodnog pozorišta Mirko Vlahovi?, ?lan žirija pozorišnog bijenala iznenada skre?e razgovor na moju knjigu Pri?e iz donjih predela. Voleo bi da vidi, kaže, predstavu po motivima ovog romana na sceni podgori?kog pozorišta i, dodaje, da se u autobusu koji jezdi prema Berlinu, ocrtava haos identiteta. Marko Špadijer, direktor Matice crnogorske ovako je naslovio, odnosno najavio moje književno ve?e zakazano za ponedeljak uve?e: Haos identiteta. Taj naslov, kaže, sasvim je utemeljen u mojim knigama Pri?e iz donjih predela i Neoplanta, ili Obe?ana zemlja. Knjigu ?e predstaviti, o njoj ?e govoriti Ljiljana Dufgran, donedavno predsednica Švedskog PEN centra. Ova švedska novinarka i spisateljica crnogorskog porekla tako?e se bezbroj puta suo?ila s pitganjem: ko sam ja? U ovim i sli?nim slu?ajevima nije re? o tome da se ?ovek odri?e ovog ili onog svog identiteta, nego o tome da se ti identiteti haoti?no isprepli?u u njemu. Da li ?e ?oveka od toga biti siromašniji – pitam se, dopisuju?i, dora?uju?i na terasi podgori?kog hotela City moj novi roman, Šlemilovo kopile. Da li je to put koji vodi u asimilaciju? Malo je to verovatno. Haos identiteta je, zapravo, jedna od najmodernijih drama ?oveka ovog doba. U asimilaciji, u bekstvu od identiteta i nema drame, ?ovek se umesto jedne forme življenja jednostavno opredeli za neku drugu. ?im se pak pojavi dramski element, asimilacija postaje predmet refleksije, a to zna?i da u haosu tražimo novi red. O tome razmišljam, kad stiže vest da je ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost dobio Patrik Modiano, francuski pisac, ?ija je mati Belgijanka, a otac Italijan. Poznavaoci njegovog književnog dela isti?u da njegovim romanima dominiraju problemi identiteta i da se ?esto vra?a na temu Drugog svetskog rata.

Lice oligarha

Na repertoaru festivala nalazi se i Brehtova Prosja?ka opera koja je postavljena na scenu cetinjskog teatra u režiji Tomija Janeži?a. U donekle neuravnoteženoj, peto?asovnoj predstavi, Brehtov junak, razbojnik Maki Nož izgovara možda i najaktuelniju re?enicu današnjice: „Nas, poštene gra?ane-zanatlije koji s teškim pajserima obra?ujemo niklovane kase du?an?ija i sitnih trgovaca, gutaju krupni preduzetnici iza kojih stoje banke. Šta zna?i jedan kalauz u odnosu na jednu akciju? Šta zna?i plja?ka jedne banke u odnosu na osnivanje jedne banke?” Istina, obi?nog gra?anina najviše nerviraju sitni lopovi, toliko da i ne prime?uju trikove „krupnih preduzetnika”. Nastavlja se borba izme?u multinacionalnih i nacionalnih oligarhija, a deblji kraj ?e izvu?e obi?ni gra?ani. O tome govori i druga predstava festivala, O?evi su grad(ili) u režiji Borisa Liješevi?a, dakle, o deklasiranju, materijalnom uništavanju „samoupravnog gra?anina”. Predstava je ujedno i odli?na karikatura nove ruske buržoazije, u kojoj je festivalska publika iskreno uživala. Rusi baš i nisu toliko popularni u Crnoj Gori kako sam do sad verovao, svi se žale na ponašanje ruskih novobogataša.

oktobar 2014.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!