LASLO VEGEL: Bauk secesije

10 Aug 2012

Jedni nostalgični za Titom, drugi za Miloševićem

Prikrivena novosadska kultura

Puna tri dana sam bazao novosadskim ulicama s Andreasom Brajtenštajnom, urednikom Noje Ciriher Cajtunga. Razgovarali smo o mogu?im oblicima saradnje, ali najviše o gradu. Novi Sad je gradi? sa ljudskim licem, dinami?nog ritma i uz to odiše atmosferom velegrada. U odnosu na jugoisto?no-evropske prilike, iznena?uju?e je ure?en i ?ist – konstatuje švajcarski novinar. Njegovo mišljenje nije usamljeno, sli?no su o Novom Sadu govorili i Lukas Cajpe, reditelj be?ke predstave mog komada, ili urednik mog berlinskog izdava?a, Andreas Retcer. A moj zet, ro?eni Francuz, rekao je sasvim direktno: vredi ovde živeti. Išli smo taksijem prema Ribarskom ostrvu kad je to rekao, na šta je taksista ovako reagovao: žao mi je, gospodine, ali ne bih se složio s vašom ocenom. Ne slažem se, jer svi gledaju da pobegnu odavde, svi, ali najviše školovana i obrazovana mladež. I ja bih otišao, samo da imam kud, rekao je taksista i smesta prešao na politi?ke teme. Moj zet je pažljivo, ali bez re?i slušao njegova izlaganja, nije hteo da se upli?e u koloplet ovdašnjih politi?kih strasti. I tada sam pomislio da možda stranci jasnije zapažaju, da ose?aju onu drugu novosadsku kulturu koja se prikriva, koja najradije ostaje u pozadini, da stranci bolje uo?avaju našu drugost. Duh grada, njegove gra?evine ?uvaju ono što politika tako grubo zanemaruje. U razgovorima s Andreasom nisam ni inicirao politi?ke teme – re? je ipak o uredniku jednog od najuglednijih evropskih novina. Pretpostavljao sam da zna više o nama nego mi sami. Ta pretpostavka je po?ivala na iskustvima koja sam sticao još od 1990. godine ?itaju?i ?lanke i komentare vesti s ovih prostora u nema?kim ili u švajcarskim novinama. I sad je re? baš o tome. Na stranicama Noje Ciriher Cajtunga se bez dlake na jeziku, otvoreno govori o svemu onome o ?emu mi, mada zabrinuti, ?utimo. Ili se ustru?avamo da progovorimo. Možda zato što nas je strah – ali, strah od ?ega? Verovatno od budu?nosti. Ovdašnje žene su prelepe, zgodne, imaju prefinjen ukus, nastavlja Andreas koji više puta u toku jedne godine pose?uje London, Pariz, Rim i Berlin. Ovde je zanimljivo biti mlad, štaviše vredi biti mlad – dodaje. Valjda je pro?itao moje misli pa je hteo da me nekako uteši.

Doktrina centra

Obi?an ?ovek sa ulice je ogor?en. Odlukom Ustavnog suda pokrajina je lišena brojnih nadležnosti, štaviše, otkriveno je i to da su gra?ani do sada bili obmanjivani. Jer, se?am se dobro, kako je svojevremeno s oduševljenjem slavljeno donošenje statuta. Pokrajinski politi?ari, i oni manjinski, isticali su svoje neizmerne zasluge, ali sad je sve to u najmanju ruku demantovano, veliki projekat se ruši kao kula od karata. Izgubljene iluzije. Istekao je rok trajanja nagodbi koje su sklapane krišom, ispod žita. Bilo bi dobro sesti i porazgovarati o autonomiji, ali ne s etatisti?kom histerijom jakobinskih centralista, nego trezveno, civilizovano. Svi oni koji ?im ?uju re? autonomija, smesta priprete baukom secesije, zapravo ponižavaju, nipodoštavaju gra?ane, i spremni su, u najboljem slu?aju, da dozvole nekakvu ikebana-autonomiju. Prista?e i na to bogato nagra?uju pokrajinske poslanike ?ije su nadležnosti minimalne. Jer, kakvi su to parlamentarci, narodni poslanici, koji ne mogu ni zakone da donose. Ako se u me?uvremeno osmeh ne smrzne na licu zemlje, za desetak godina zemlja ?e se sigurno smejati fantomu secesije. Trebalo bi, dakle, krajnje otvoreno i trezveno razgovarati ne samo o autonomiji, nego i o mnogim drugim pitanjima, kao što je, na primer, pitanje Kosova. Trebalo bi naposletku da prelomimo, da li ho?emo da se priklju?imo Evropskoj uniji, ili ne?emo. Gra?ani su se još više ogor?ili kad se pro?ulo da su se beogradski politi?ari setili da bi u Novom Sadu trebalo prekomponovati gradsku upravu prema modelu centralne, odnosno republi?ke vladaju?e koalicije. Ispostavilo se da to naprosto nije mogu?e, ali sama doktrina je fantasti?na, jer je re? o vrhunskom dometu centralisti?ke ideologije. Ne zanima me, koja ?e partija biti na vlasti, u višestrana?kom sistemu, jednom ?e jedna, drugi put ?e druga partija da pobedi na izborima i do?i na vlast, što je svakako u redu, ali ne razumem zašto bi trebalo baš prema onim merilima koja su uspostavljena u formiranju centralne vlasti, preurediti i gradsku upravu. Što je utoliko apsurdnije, jer se jedna od stranaka koje ?ine koalicinu vladu, stranka Ujedinjenih regiona Srbije, zaklinje na regionalizam. Ako predsednik te stranke, Mla?an Dinki? to zaista ozbiljno misli, prvi bi ustao protiv ovakve, mehani?ke primene centralnih merila i modela, jer je šarenilo modela lokalnih samouprava prirodno svojstvo regionalizma. Ali Dinki? ?uti. Posle svega nekoliko dana odrekao se vlastitog izbornog programa.

Presvla?enja, preletanja

Moj prijatelj, medijski magnat Robert ?oban pri?a kako je dolmom vozio bicikl prema Futogu, i imao je šta da vidi: njegov stari pajtaš, skeledžija, trsi se u majici jedne vladuje?e stranke. Sve do sad bio je normalan. I šta mu se dogodilo? Ništa – samo je ispravno razumeo „imperativ epohe”. O ovoj sceni, toliko karakteristi?noj za našu svakodnevicu, Robert je izvestio prijatelje i na Tviteru. Sre?em u poslednje vreme mnoge intelektualce koji se, doduše, nisu „presvukli”, ali se dure, potiho gun?aju protiv svoje stranke, ali samo u ?etiri oka, ne i otvoreno, jer bi onda izgubili njenu podršku. Prema tome, skeledžija je pošteniji. Nije se mnogo premišljao, bez zazora je promenio dres. Po?injem više da cenim prevrtljivce, vrdalame, nego podmukle kompromisere. Prelazni rok je, ina?e, u jeku, prele?e se iz jednog jata u drugo. Zainteresovani su ve? izveli svoje ra?unice, promena dresova se privodi kraju. Treba se na sve to navi?i. Bio bih zadovoljan i sa tim da se na vode?e pozicije u kulturi postave li?nosti priznate i dokazane u duhovnom životu zemlje. Samo što ovde više niko i ne govori o duhovnim vrednostima, o delima, opusima, ve? samo o partijama i partijskim interesima. Jasno je to i našem skeledžiji, zato i obla?i novu, aktuelnu majicu. Sve bi to bila samo komedija da iza svega, u pozadini, ne ose?am neku nervoznu napetost, neko zloslutno raspoloženje. Partijski lideri obe?avaju brda i doline, kao da smo još usred izborne kampanje. Nisam baš kadar da ustanovim koliko su iskreni, mada ?e se i to vrlo skoro videti. Mnogo su zna?ajnija, me?utim, o?ekivanja gra?ana. A u ?emu se ta o?ekivanja ispoljavaju? Najpre, dakle, o?ekuju rast životnog standarda, ve?u sigrnost svake vrste itd. Vlada može da bude i manje dobra i manje loša, ali nijedna ne može da bude ?udotvorna. Brine, me?utim, što se merodavni deo javnosti, ali i šire mase, ne ustru?avaju da iskažu ono što partijski lideri izbegavaju kao vru?u kašu – naime, ova uticajna ve?ina priželjkuje žeš?i, radikalniji nacionalizam, jer veruje da su se vratile devedesete godina i da je kucnuo ?as šovinisti?kog revanša. To ?ujem svuda na ulici, u autobusu, na trgovima. ?utljiva masa je nostalgi?na za starim, titovskim vremenima, a ona bu?na manjina još sanjari o Miloševi?u. Ho?e li ova vlada biti u stanju da se otvoreno suo?i sa tim, ili ?e pokušati da taktizira, što ?e neizbežno proizvesti niz krajnje mu?nih situacija.

Polufašizam u belim rukavicama

Veliki italijanski pisac Umberto Eko ostaje veran sebi. U?inio je „samo” to što pisac može da u?ini: blagovremeno je digao svoj glas. U svom novom, kratkom, lapidarnom, jezgrovitom eseju me?u karakteristike fašizma ubraja i kult tradicije, odbijanje ideja prosve?enosti, strah od pluralizma, antiintelektualizam, teorije zavera protiv nacije, kult vo?e… Svaki za sebe, ni jedan od ovih simptoma ne pobu?uje u nama znatniju sumnju, problem je samo u tome što se ovi motivi naj?eš?e isprepli?u. Ne bi trebalo smetnuti s uma ovo upozorenje Umberta Eka, jer su sve brojnije one militantne grupe koje drobe o nekakvom polufašizmu u belim rukavicama. Posebno treba imati u vidu stalno sumnji?enje manjina – manjine se mogu lako isprovocirati, raspaliti, jer ?e lako da planu, i ne slute?i da ?e u ve?ini slu?ajeva, nažalost, postati plen sopstvene vatre.

avgust 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!