LASLO VEGEL: Apsurdna velika koalicija

19 Oct 2012

Zaboravimo slike budućnosti, idemo u prošlost

Volter sa razme?e stole?a

U autobusu, putuju?i prema Beogradu, slušam vesti. U specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal danas ?e biti saslušan Oliver Duli?, ministar u pre?ašnjoj vladi. Beogradski tabloid Kurir, ve? zna na koliku zatvorsku kaznu može da ra?una eks-ministar. Taj list uz to s neskrivenim cinizmom prime?uje da ?e u Duli?evoj ?eliji biti i televizora. U drugim novinama ?itam da predsednik Srbije, Tomislav Nikoli? smatra da u Srebrenici nije bilo genocida. Autobus krivuda levo-desno, gledam na sat, ne bih voleo da zbog neodgovornosti drugih zakasnim na sahranu Vojina Dimitrijevi?a. Naposletku sam ipak uspeo da stignem nešto ranije. U kapeli na beogradskom Novom groblju zastajem pred odrom Vojina Dimitrijevi?a, odajem mu poštu, a zatim – s nekoliko prigodnih re?i – izražavam svoje sau?eš?e ?lanovima porodice. Pred kapelom je sve više sveta, na ulazu se ve? stoji u dugom redu. Taman sam hteo da se povu?em malo u stranu, kad mi neko spusti ruku na rame – Predrag Koraksi?-Corax, i njegova supruga. Corax je stari prijatelj, saborac, ?iji radovi, poput kakvog ogledala krajnje precizno predo?avaju stanje stvari u Srbiji. Izmenjujem potom nekoliko re?i i s Vesnom Peši? koja se sprema da se od pokojnika oprosti u ime njegovih prijatelja. Okupili su se skoro svi istomišljenici, odani, dobri prijatelji, poneke od njih ve? godinama nisam sreo. I svi su oni, gubitkom Vojina Dimitrijevi?a, unekoliko osiroteli, štaviše, neko re?e da se Vojinovom smr?u završava ?itava jedna epoha. Veliki ?ovek u maloj zemli – rekla je Vesna Raki?-Vodineli?. Nau?nika me?unarodnog ranga, najvrsnijeg poznavaoca me?unarodnog prava u Srbiji, nikad nisu izabrali za ?lana Srpske akademije nauka i umetnosti. Možda ?e neko jednom i re?i: zašto. Njegova kultura, njegova mudrost prizivale su predodžbu idealnih šefova država, pri tom, me?utim, nikad nije raspolagao nikakvom vlaš?u, nego je – kako bi to rekli neki vojvo?anski ma?arski politi?ari – sa „strane dobacivao svoje primedbe”. I on je, tako, „sa strane”, položio one duhovne temelje, zasnovane na evropskom humanizmu, na koje ?e, jednom, mo?i da izgradi bolja Srbija. Vojin Dimitrijevi? je u Srbiji predstavljao autoritet bez vlasti. Bio je ?ovek marginalizovan od strane „mo?nika”, ali su ga misle?i gra?ani utoliko više poštovali. Onaj ko traga za istinom, pisao je jednom Volter, rizikuje da bude proganjan, a potom je postavio veliko pitanje: „da li da ?u?imo dokono u mrklom mraku? Ili da kresnemo plamen na kojem bi i zavist i kleveta mogle da upale svoj žižak? Mislim da istina ne bi smela da se ustukne pred monstrumima, kao što ne bismo smeli ni da se odreknemo hrane u strahu da bi nas mogli otrovati.” Vojin Dimitrijevi? je bio srpski Volter na razme?i 20. i 21. veka – ustrajno privržen demokratiji, ljudskim pravima, pravednosti, ?ak i kad su mnogi, rekao bih – i previše njih, na plamenu malo?as pomenutih vrednosti, pripaljivali žižak demagogije i populizma.

Nije neki naro?ito simpati?an put, ali bar nije ?orsokak

Sa Svetlanom Luki? snimamo uobi?ajeni razgovor za radijsku emisiju Peš?anik. Poslednjih godina na vlasti je bila Demokratska stranka, ruku pod ruku sa socijalistima i još nekim manjim strankama. Sadašnja vladaju?a koalicija je okupljena oko Srpske napredne stranke, ona vlada, ruku pod ruku, s istim socijalistima, i s onim istim manjim strankama koje su bile i u prethodnoj vladi. Haos je potpun! Šta je sad ovde novo, a šta staro? Na demokrate bacaju drvlje i kamenje, i još štošta, oni koji su joj do ju?e bili saveznici. Nema sumnje da je bilo krajnje vreme da Demokratska stranka pre?e u opoziciju gde ?e se ili preporoditi, ili ?e se marginalizovati. Ali tu presudu ipak ne bi trebalo da izreknu njene doskorašnje skutonoše, jer je to naprosto neukusno. Nekako ne ide. Jedno je sigurno: Demokratska stranka nije obavila svoj istorijski zadatak. Vlast kvarljivo deluje ne samo ne ljude, i ta stranka je to iskusila na svojoj koži – sad me zanima kako ?e se u istim tim zamkama vlasti da se sna?e ova nova vlada. Deo te vlade (polovina!) ima u tome odre?ena iskustva, oni nisu imali dovoljno vremena ni da se pošteno iskobeljaju iz tih zamki. Dakle, ne?e biti lako. Jer nije dovoljna samo smena vlasti, nego je neophodna i radikalna reforma sistema. Ve? deset godina živimo u permanentnom prelaznom razdoblju, ?ak su i izvesna poboljšanja bila, kako se ispostavilo, privremena. Vlade su samo gasile požare, derale nogavicu i krpile tur. U privrednom, politi?kom, kulturnom životu zavladala je potpuna nesigurnost, skoro da je nemogu?e odrediti kad je kod nas kriza zapravo i po?ela? Koja je vlada odgovorna? Nije neophodno prstom pokazivati jedni na druge, ali uzroke propadanja treba svakako sagledati. Sve do sada niko nije imao snage, možda ?ak ni nameru, da se suo?i s prošloš?u. Možda ?e, ipak, u hodu, da se uspostavi ta, sada naizgled apsurdna i nemogu?a, velika koalicija? Nije neka simpati?na varijanta, ali bar ne vodi u ?orsokak.

Jesenje tihožitje

Sino? sam na plo?niku Zmaj Jovine ulice ugledao prvi opali, sasušeni hrastov list. Konobar u kafi?u uporno ponavlja: „Zatvaramo, zatvaramo.” Gosti nevoljno ustaju, kao da ne veruju da su ve? ionako prekora?ili zvani?no dozvoljeno radno vreme kafi?a, pono? se približava. Odlaze. Prazni se Zmaj Jovina. Pre nekoliko ?asova, neo?ekivana oluja je prohujala gradom. Kiša je ve? prestala, ali jedan gra?anin promi?e ulicom s otvorenim kišobranom i, s vremena na vreme, pogledava gore, u nebo. Prilazim mu, na glavi ima staromodni šešir sa širokim obodom, i kišobran mu je neobi?no velik. Ovako glomazne kišobrane vi?ao sam na starim novosadskim fotografijama. Klimnem glavom. Odmeri me, pa i on klimne glavom. I potom obojica produžimo, on u jednom, ja u drugom smeru. Osvrnem se, ispra?am ga pogledom. Hoda uspravnih le?a, s visoko podignutim kišobranom izgleda kao da se brani od ne?ega. Novosadska jesen uvek stiže neprimetno. Pomišljam kako ?e uskoro zima halapljivo da se ustremi na nas. I bliža prošlost! Sad ve? nema sumnje, da nazadujemo, uskoro ?emo se na?i u prošlosti. Zaboravimo naše slike budu?nosti.

oktobar 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!