LASLO VEGEL: Apropo, radna mesta

11 Aug 2011

Mogu u politici postojati ukrasni paunovi i ikebane, blistavi izlozi i odlični govori, ali ako se sve to – autonomija – ne pokaže vitalnom u svakodnevnom životu, onda je reč samo o političkoj manipulaciji

Ono o ?emu ?utimo

Kristine Veskoli me još jednom podse?a na zakazano književno ve?e u Južnom Tirolu na kojoj ?u ?itati odlomke iz Memoara makroa. Prvi put u životu ?u se na?i u Južnom Tirolu, i veoma sam radoznao kako funkcioniše u svakodnevnom životu toliko preporu?ivani model manjinske autonomije – u kona?nom zbiru, naime, sve se prelama kroz svakodnevnicu. Mogu u manjinskoj politici postojati ukrasni paunovi i ikebane, blistavi izlozi i odli?ni govori, izvrsni pojedina?ni dometi i sjajne ideje, ali ako se sve to – autonomija – ne pokaže vitalnom u svakodnevnom životu, onda je re? samo o politi?koj manipulaciji. Zabeležio sam u svoj notes da se prvo raspitam o srazmernoj raspodeli radnih mesta. O tome, o ?emu vojvo?anski ma?arski politi?ari ?ute.

Obeležje mog doba

Ne želim da mrzim niti da prezrem svoje doba, ?ije obeležje nosim na sebi kao sopstvenu, uvek bolnu ranu. Nikakav splin, nikakavo ga?enje, nikavo ose?anje superiornosti! Radije se suo?avam sa njim, da mu se odužim. Dajem za pravo Simoni Vejl: „Nisi mogao da se rodiš u bolje vreme, od ovog sadašnjeg, u kojem smo sve izgubili”.

Ogledala

Posle recenzije objavljene u Noje Ciriher Cajtungu, o Memoarima makroa piše i Martin Brinkman u Di Cajtu. Iš?itavam ovih pet-šest, u kratkom vremenskom razdoblju objavljene kritike i imam ose?aj da stojim pred ogledalima koja su mi do sada bila nepoznata. Uvek iznova moram da prepoznajem sebe u stranom ogledalu. Sednem potom za pisa?i sto, popravljam, brusim tekst svoje nove knjige i – kao uvek u ovakvim prilikama – obuzima me ose?anje malodušnosti.

Predose?anje opasnosti?

Kasno no?u ?itam pesme Mihalja Babi?a. Kao da predose?am opasnost, tako se vra?am Babi?evim knjigama. Ili pak to ?inim samo zato da se nau?im samodisciplini?

Gresi naše uobrazilje

Gresi naše bezazlene uobrazilje nas spasavaju od pakla.

Skrivene dimenzije

Mladi novinar Ma?ar Soa propitkuje me o odrazu manjinskog života u romanu. Razumno, staloženo. U sku?enim okvirima novinskog intervjua pokušavam da objasnim da ovo suptilno, ?esto skriveno ose?anje života duboko uti?e na tkivo romana i da je ono skriveno i u najli?nijim gestovima njegovih junaka. Samo što to nije program, nego drama. A ?esto i nevidljiva dimenzija. ?avoli i an?eli se bore u nama. Jednom ?e neko da rasplete zamršene emotivne odnose u romanu Memoari makroa, i otkriti manjinsko ose?anje života koje pulsira u podsvesti. Isto tako u romanu Dupla ekspozicija. Od toga se ne može pobe?i, ali se sa tim ne može ni razmetati. Me?utim, manjina postoji samo ako postoji ve?ina. U politi?kom diskursu mogu?e je povu?i izme?u njih linije razgrani?enja, ali ne i u književnosti. U književnosti je i tragedija onakva kakvu su je stari Grci zamišljali: u njoj se su?eljavaju razne vrste istina.

Nevina književnost?

Književnost. Šta bi i bila drugo, nego tajanstvena veza s dobrim i sa zlim. Nema nevine književnosti.

avgust 2011.
(preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!