LASLO VEGEL: Antiliberalni nacionalni populizam

01 Sep 2012

Dominantan skoro tri decenije u Srbiji

Zakon štiti privilegovane

?lanovi nove vlade i dalje uporno najavljuju hapšenja, ali skandal oko Agrobanke po?inje da poprima uobi?ajene tokove. Verovatno ?e još nekoliko ljudi biti uhapšeno, usledi?e potom sudske rasprave, neki od optuženih ?e biti osu?eni i time ?e ?itava stvar pasti u zaborav. Nekoliko previše pohlepnih novobogataša na?i ?e se u bajboku. Ali, kako vidim i ?ujem, mreža ni ovoga puta ne?e biti otkrivena. Ko je sve dobio kredit na ?etrdeset godina sa kamatom od dva odsto? Jer, novine su pominjale i takve aranžmane. Ko su bili privilegovani? Ti ?e verovatno s lako?om da pariraju optužbama, vrlo verovatno ?e se braniti time da je sve bilo po zakonu. I to je najve?i problem: zakonita plja?ka. Razne nespretnjakovi?e je lako š?epati za uši, ali takozvani „zakoniti” ?e provu?i.

Miloševi?eva antiliberalna kolevka

Pre dvanaest godina je ubijen Ivan Stamboli?. Njegova brutalna smrt zna?ila je kraj jednog ?oveka koji se borio s krupnim dilemama. Posle antiliberalne revolucije 1971. godine u Srbiji su po?eli da ljuljaju Miloševi?evu kolevku. Dve decenije kasnije ro?ena je ova nakaza antibirokratske revolucije. Nije Miloševi? uspostavio ovo društvo, ve? je to autoritarno, antiliberalno društvo iznedrilo Miloševi?a. I Stamboli?a je taj talas digao tako visoko, samo što je on uskoro shvatio kuda vodi taj put. Hteo je da se vrati na onaj reformkomunisti?ki, ili – kako su tada pogrdno govorili – liberalni, odnosno anarholiberalni put od kojeg se Srbija 1971. godine distancirala. Da li je Stamboli? zakasnio? Nema sumnje da je morao ranije reagovati, ali bojim se da ni tada ne bi uspeo. Antiliberalni nacionalni populizam je u Srbiji mobilisao ogromne mase, i ta opcija je, doduše,u nešto umerenijoj formi, i danas dominantna. Posle pada Slobodana Miloševi?a beogradski Helsinški odbor je publikovao knjigu koju sam u Novom Sadu promovisao zajedno s Latinkom Perovi?. Sala novosadske gradske skupštine bila je dupke puna. Tada smo Latinka Perovi? i ja otovoreno rekli da ubice treba uhapsiti. Slutili smo, naravno, ko su po?inioci tih zlo?ina, i da se oni slobodno šetaju ulicama gradova u Srbiji. Možda se baš toga dana neki od njih muvao i u Novom Sadu. Re? je o ozloglašenim crvenim beretkama, koji su uhapšeni i izvedeni pred sud tek posle ubistva Zorana ?in?i?a. Ko zna koliko još leševa ozna?ava trijumfalni put antiliberalnog nacionalnog populizma.

Lektira za putovanje

U poslednje vreme skoro svake no?i sanjam more. Samo me još nekoliko dana razdvaja od trenutka kad ?u u jutarnjem bu?enju da ugledam more, kojem mogu da budem zahvalan za mnogo toga. „Od teškog bremena panonskih mitova osloba?a te dalmatinski pejzaž” – pisao sam osamdesetih godina u eseju Imaginarna mapa. Fatalnost svog srednje-isto?no-evropskog bi?a spoznao sam drežde?i na splitskoj rivi. Sa svim njegovim vrlinama i slabostima, greškama, manama i grehovima. Meni je i more potrebno, da bih bolje video panonski pejzaž. Prise?am se Tomasa Mana, gra?anina Libeka, koji je iz emigracije odgovorio ekstremistima koji su ga proglasili izdajnikom, da se Nema?ka nalazi tamo gde on živi. Ovaj gra?anin Libeka je dobro znao da more nije samo pejzaž. Slede?e re?enice su najbolja lektira za put: „More nije pejzaž, more je ve?nost, doživljaj Ni?ega i Smrti, metafizi?ki san: i skoro je isto tako i sa planinskim predelima prore?enog vazduha i ve?nog snega. More i Alpi nisu zemaljski pejzaži, ve? su krajnji i pusti elementi, veli?anstveni izvan svake ljudskosti, i skoro da nam se ?ini kao da bi civil, gradski stanovnik, urbani, gra?anski umetnik – kad je o prirodi re? – veoma rado presko?io te zemaljske pejzaže i neposredno tragao za elementima, jer tek u odnosu na njih može, s punim ljudskim pravom, da ispolji svoj odnos prema prirodi, onakav odnos kakav i jeste: kao strah, kao tu?inštinu, kao nedozvoljenu i divlju pustolovinu.” ?itam ove re?enice poželevši sebi sre?an put. Prise?am se, utom, i Kostolanjija. Koliko je voleo da putuje! Zašto? Možda zato što je rodom bio iz Ba?ke, i što je dobro poznavao zagušljivi ba?ki duh. I zato se ose?ao kao kod ku?e u evropskim velegradovima.

avgust 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!