LASLO VEGEL: Amerika, žrtveni jarac

15 Jun 2016

I Šešelj je svojevremeno izjavljivao da je pobedio na izborima i da može da radi sa medijima šta hoće

Partijnost ili vrednosni princip

?itam u novinama izjavu jednog medijskog radnika zaposlenog u javnom televizijskom servisu koji nadmeno kaže da nema nezavisnog novinarstva. To ujedno zna?i da nema ni intelektualca, odnosno novinara, koji bi nezavisno, autonomno razmišljao. Autor ove izjave time pre svega kvalifikuje sebe, pa svoje kolege – ako se kolege slože sa njim, ta izjava ?e unekoliko dobiti na autenti?nosti, premda ja mislim da je pitanje mnogo složenije. Svaki ?ovek ima neku hijerarhiju vrednosti, i u duhu te hijarhije on i živi, i radi. Tako stoje stvari i sa štampom. Me?utim, treba razlikovati partijsko zavisnu štampu, i onu koja se u svom delovanju drži principa vrednosti. Veoma ugledi Frankfurter Allgemeine Zeitung se drži desno orijentisanih sistema vrednosti, ali to ne zna?i da afirmiše politiku stranaka desnog centra. Nije teško primetiti da ?esto kritikuje poneke odluke Hriš?ansko-demokratske unije, ponajviše ako ima ose?aj da vlada izneverava desni?arsku hijerarhiju vrednosti. Frankfurtski dnevni list u politici zagovara vredosti desnog centra, dok je u isto vreme, prvi esejista njegovog nedeljnog kulturnog dodatka bio izrazito levo orijatisani Hans Magnus Encesberger. Zašto? Naprosto zato što su urednici bili mišljenja da kvalitet, Encensbergerovo suvereno mišljenje prevazilazi tradicionalnu levo/desno podelu. Levo-liberalni minhenski dnevnik Süddeutsche Zeitung ne oprašta nedoslednost levih i liberalnih partija, njihove loše kompromise. Na kraju jedan li?ni primer: o mojim knjigama koje su objavljene na nema?kom jeziku (o svima) najpozitivnije, s pun priznanja, pisao baš Neue Zürcher Zeitung koji je izrazito konzervativni list desnog centra. Posebno je pitanje ponašanje javnih medijskih servisa. Ta?no je da javni medijski servis ne može da bude opozicija vlade, pa se i ne može o?ekivati ni to da Ma?ar So bude u opoziciji prema Savezu vojvo?anskih Ma?ara, me?utim, u ure?iva?koj politici može, mogao bi, da obezbedi prostor kritici, ve? i zbog toga što društvo nije nikad homogeno, ve? je pluralno, a porez pla?a svaki gra?anin. Javni servis, stoga, naposletku nije forum partije, nego javnog mnjenja. Nije opozicija ve? kriti?ki partner. Naravno, ako neka partija želi da pokrene partijske novine, ona to može slobodno da u?ini, ali te novine treba da finansiraju isklju?ivo ?lanovi stranke. Ima i onih, naravno, koji negiraju ovaj princip. Vojislav Šešelj, kad je ušao u vladu Slobodana Miloševi?a 1998. godine, izjavio je tada da su socijalisti i radikali pobedili na izborima, i da sad mogu da rade s medijima što god ho?e.

Amerika, žrtveni jarac

Sve ?eš?e susre?em levi?are, radikalne protivnike Amerike. Ne mislim na pitome levi?are koji se zabavljaju nerviraju?i gra?ane, i koji se mirno integrišu u kapitalizam, pa postaju savetnici vode?ih stranaka, ve? na one simpati?ne mlade ljude koji su seli da ponovo pro?itaju Marksa i da dosledno domisle do kraja protivre?nosti histeri?nog divljeg kapitalizma. Iste ove antiameri?ke glasove ?ujem, me?utim, i na desnici. Neobi?na, zaista, ta?ka susretanja. Amerika kao žrtveni jarac sveta! Pitam se, da li je Šandor Marai bio previše naivan, kad je 1945. godine pribeležio ove redove: “Ako se kapitalizam razvija u smeru demokratije, onda ?e kapitalisti?ke demokratije, prema zakonu polariteta i nivelacije – da se razvijaju prema socijalizmu. I ako se ova dva razvojna procesa negde sretnu, taj susret bi mogao da na duže vreme obezbedi društveni mir u svetu. Možda je to smisao ovog jezivog rata.” Ne pada mi na pamet da omalovažim ovu Maraijevu nadu, ne bih ve? ni zbog toga što sam najviše nau?io od takvih vrsnih ljudi, ?ija su se neka mišljenja pokazala kao apsurdna. Zablude doslednih ljudi zna?e više od istina nedoslednih.

Na pragu novog zlatnog doba

Ove godine sam, izuzetno, na novosadskom Sterijinom pozorju pogledao samo nekoliko predstava. ?ini mi se da su u pravu oni koji tvrde da je ovogodišnji repertoar ostao u nekakvom sivilu. Dakle, pogledao sam samo nekoliko predstava koje su mi nametnule zaklju?ak da je u javnom životu zavladala sveopšta nesigurnost. Politi?ari obe?avaju bolju budu?nost, “novo zlatno doba”, dok ravnodušnost, apatija osvaja društvenu sferu, i dok se socijalna nejednakost sve više produbljuje. U apoteci uzimam jednomese?nu dozu lekova, pred pultom jedna žena zaprepaš?eno priznaje da nema dovoljno novca da plati lekove. Nedostaje joj dvadeset dinara. Apotekarka odmahne rukom, u redu je, kaže. Kad je žena otišla, apotekarka gorko prime?uje da su ovakvi slu?ajevi sve ?eš?i. Svra?am i na pijacu koja je svojevrsni barometar stvarnog stanja društva. Cene skaku?u. Gra?ani ove sezone troše manje vo?a. U prodavnicama kilogram limuna staje 290 dinara. Pre nekoliko dana sam stigao iz Italije, Slovenije i Hrvatske – svuda je limun jeftiniji nego kod nas. Uve?e na Pozorju gledam produkciju ma?arske drame suboti?kog Narodnog pozorišta, Edeš Ana. Sedim u gledalištu, pomišljam na cenu limuna i gledam predstavu o duševnoj drami. Publika je dala predstavi prili?no skromnu ocenu, ali mislim da je suboti?kom Narodnom pozorištu dobro došlo jedno ovakvo predstavljanje. Violinista na krovu je omiljena predstava novosadske publike. OK. Držim da je interpretacija holokausta koju predo?ava ma?arski film Saulov sin – umnogome autenti?nija. Ova “novosadska” ima jak ukus bulevara i, uz to, kao da je u Pešti podgrejana. Novosa?anima koji su pre nekog vremena zdušno glasali za srpske naprednjake, recepcija Rodoljubaca bila je mu?na. Ona bulevarska produkcija joj je prijatnija! Tužna muzika, s nešto melodramati?nosti za?injena tragedija itd. Video sam i vrlo simpati?nu predstavu Tu?e srce ra?enu na osnovu teksta Biljane Srbljanivi?, u režiji Dina Mustafi?a. Ovaj znameniti reditelj mi je kasnije saopštio da je predstavu What is Europa? koju je u Sarajevu, na osnovu moje knjige Ispaštanje, na scenu postavio Andraš Urban, bosanski selektor uvrstio u program republi?kog pozorišnog festivala u Jajcu. Ovaj ansambl ?e gostovati 16. juna u Somboru, a onda ?e u Novom Sadu s ovom predstavom otvoriti ovogodišnji Infant. Žiri pozorja objavljuje svoje odluke. Andraš Urban (Rodoljupci) dobio je nagradu za režiju. Kona?no.

jun 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!