LASLO VARGA: Vojvodina bez prihoda i nadležnosti u ovom mandatu

10 Dec 2010

To što sve probleme rešavamo tek kad dospemo u sitauciju da nemamo kud, tužna je slika o svima nama

Iako su procesi implementacije Statuta Vojvodine i zakona o nadležnostima te rešavanje finansiranja Pokrajine deo upitnika koji je Evropska komisija prošlog meseca dostavila Beogradu, predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga ne veruje da će ova, još uvek otvorena pitanja, biti rešena do kraja mandata aktuelne Vlade Srbije. U intervjuu za portal Autonomija.info Laslo Varga, međutim, ocenjuje da bez rešavanja pitanja autonomije Vojvodine, odnosno decentralizacije vlasti neće biti moguće zatvoriti sva poglavlja u kasnijoj fazi pregovora nakon sticanja statusa kandidata.
– Nažalost, ne postoje dobre šanse da se do kraja mandata ove vlade reši pitanje nadležnosti i finansiranja Pokrajine, jer ona nisu među prioroitetima čije rešavanje Brisel očekuje u ovoj fazi do izrade mišljenja Evropske komisije koje sledi krajem naredne godine – smatra Varga.

Ipak, u kojoj meri će i na izradu mišljenja EK uticati to što se ne primenjuju ustavne i zakonske odredbe kad je reč o statusu AP Vojvodine, a s obzirom da su i ta pitanja sadržana u upitniku iz Brisela?
– Kad je reč o implementaciji Statuta Vojvodine i zakona o nadležnostima, činjenica je da je postojanje pravne države i vladavine prava uslov evrointegracija. A ustavni rok za donošenje zakona o izvornim prihodima Vojvodine i zakona o vraćanju imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini istekao je 31. decembra 2008. godine, što znači da smo već dve godine u neustavnom stanju. I to pitanje, s aspekta postojanja pravne države, jeste problem čije rešavanje Evropska komisija očekuje. Ali, iz poslednjih izveštaja EK i izjava evropskih zvaničnika može se zaključiti da u ovom trenutku postoje dve kategorije otvorenih pitanja koja Srbija mora rešiti u dogledno vreme. U jednu kategoriju spadaju ona bez čijeg rešavanja nećemo dobiti status kandidata i datum za početak pregovora o pridruživanju. To su saradnja sa Haškim tribunalom, denacionalizacija, finansiranje političkih stranaka, reforma pravosuđa… Dok, drugu kategoriju čine pitanja koja se, između ostalog, odnose i na definisanje imovine, prihoda i prenosa nadležnosti na Vojvodinu. Dakle, u ovoj prvoj fazi očekuje se rešavanje pitanja iz one prve kategorije. To, međutim, ne znači da se u narednoj fazi neće otvoriti i ona koja se odnose na funkcionisanje pravne države.

S obzirom na ustaljenu praksu po kojoj se svi problemi rešavaju pod prinudom, znači li to da u dogledno vreme neće biti rešeno ni pitanja finansiranja nadležnosti i imovine APV, uprkos ustavnim garancijama?
– U ovom trenutku je za Evropsku komisiju mnogo bitnija činjenica da se očuva stabilnost u javnim finansijama od ovih konkretnih pitanja kao što su ustavne garancije za finansiranje Vojvodine ili zakonske garancije za finansiranje lokalnih samouprava. Međutim, kad počnu pregovori, teško da će moći da se zatvore poglavlja koja se bave i ovim pitanjima u slučaju da i tada budemo imali nepoštovanje Ustava i zakona. Ni povraćaj imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini ne spada u ovu prvu grupu prioriteta za Evropsku komisiju, odnosno nije uslov za dobijanje statusa kandidata. Međutim, to će svakako biti uslov za uspešen pregovore sa Evropskom unijom u kasnijoj fazi. A to što sve probleme rešavamo tek kad dospemo u sitauciju da nemamo kud, tužna je slika o svima nama. Mislim da bi bilo mnogo bolje da smo te procese sami otpočeli mnogo ranije i u atmosferi u kojoj nije postojao pritisak iz EU. Nažalost, ovde je uspostavljena praksa koja funkcioniše tako da tek kad dođemo do jedne tačke da nema drugog izlaza, navrat-nanos krećemo da rešavamo probleme. To se pokazalo i u reformi pravosuđa. Mesecima su ljudi odgovorni za tu reformu govorili kako je sve urađeno u skladu sa evropskim standardima, iako su znali da to i nije baš tako. I sad kad je postalo svima jasno da bez potpune revizije izbora svih sudija nećemo dobiti pozitivno mišljenje o kandidaturi, sazrela je poltička svest i u narednim mesecima će se uraditi ono što se od nas očekuje. Ali, zbog takvog odnosa prema rešavanju sopstvenih problema, svi ovi procesi, koji su bitniji za nas nego za EU, teku ovako sporo. Iedemo dva koraka napred, i onda jedan unazad.

Koliko je realno da nakon dve decenije odlaganja u narednoj godini Srbija konačno donese zakon o restituciju, za koju su takođe u najvećoj meri zainteresovani građani Vojvodine?
– Donošenje zakona o denacionalizaciji spada među šest-sedam prioriteta i ukoliko zaista postoji politička želja da mišljenje Evropske komisije u oktobru ili novembru 2011. godine bude pozitivno, onda najkasnije tokom prve polovine naredne godine moramo doneti taj zakon. Mislim da će se to i desiti, odnosno da će držva izabrati model po kojem će se vršiti restitucija, ali to neće značiti i da će odmah otpočeti taj proces. Verovatnije je da će se s povraćajem nacionalizovane imovine krenuti tek u narednim godinama.

Postoji li uopšte svest u našoj političkoj eliti o značaju jačanja autnomije Vojvodine, kao i lokalnih samouprava, u kontekstu regionalne i prekogranične saradnje koja je važna i za ubrzanje proces evrointegracija?
– Ta svest postoji, ali je ona nažalost manjinska, jer samo vrlo mali deo političke elite uviđa to i razume značaj regionalne sradnje. Veći deo elite ipak još uvek živi s idealima o jakoj centralnoj državi i kontroli svih tokova u njoj iz jednog centra.

Svetlana Ratkov

Podelite ovu stranicu!