LARISA INIĆ: SAO Futog

„Sve ostalo, od sireva i pršuta (iskreno, svaki bih osim možda dalmatinskog dala za našu dimljenu šunku i subotički švapski sir)…“

Искрено – шокиран сам!

„…za stolom nazdravljaju četiri muškarca i dve žene. Druge dve su verovatno u kuhinji i kuvaju za “smederevcem” i prelivaju mleko iz onih metalnih kanti prikazanih u spotu…“

Што наравно, у Војводини није могуће видети ни у сновима… Овде је још од времена пре него су Србијанци протерали Европљане,обичај да мушкарци „преливају млеко“ и прави швапски сир, док жене лумпују по бирцузи и терају кера. Ево, ја сам јуче кув’о жуту супу, парадајз сос и риндфлајш, а на крају китникез „и резанце с маком“, а данас за ручак планирам да запржим чорбу. Некоме… Па, бујрум!

Голубови бели….

U spotu je, međutim, uz ovu krajnju uvredu svakome ko je ikada okusio ono što kuvaju vovjođanske mame poput moje, vidljiv i sociološko kulturološki aspekt u regionima tzv. uže Srbije. Kako je to primetila jedna moja prijateljica, za stolom nazdravljaju četiri muškarca i dve žene. Druge dve su verovatno u kuhinji i kuvaju za “smederevcem”

А како твоја мама, паметнице наша, кува а да није поред шпорета?
Удај се ти, срећо, да растеретимо sociološko kulturološki aspekt.
Можда ти успеш да будеш добра куварица као и твоја мама, а да седиш НА компјутеру док се ручак крчка.
„КУВАРИЦЕ МАЊЕ ЗБОРИ, ДА ТИ ЈЕЛО НЕ ЗАГОРИ!“

Грлице….

pančevo,
Који си ти сад па?
Да ниси неки од ових усташких хуља на које ни керови више не лају?
Но, да пре`поставимо да си нови.
Није то у чланку ништа спорно.
Ево исто аналитички текст, ал од раније:
http://gorandavidovic.com/forum/showthread.php?t=3817
Е, сад – де исте податке, ал на релацији Нови Сад спрам осталих делова Војводине.
Лако ћеш видети да је цела Србија стала, сем Београда и Новог Сада.
—–
Редакцијо, шта би са мојим спортским прилогом? Па нисам вређо усташе па да га цензуришете.

Ево ти pančevo, па учи. Нећу да ти дам извор, мораш сам да се помучиш да прочиташ цео текст.

DI SU NAŠA VOJVOĐANSKA ŽITA? O propasti Fidelinke sam pisao pre tačno godinu dana [4]. U međuvremenu, propao je i „genijalno“ privatizovani „Sever“, čijom „uspešnom“ privatizacijom su se hvalili, utrkujući se, i vojvođanski autonomaši i oni koji se trenutno zovu „regionalisti“. Kada je Fidelinka propadala, Pajtić je doslovno obećao: “Činimo sve da se preko Razvojne banke nađu sredstva koja bi podržala planove da fabrika hleba i testenina nastavi sa radom i ja sam siguran da ćemo je sačuvati, iako je Fidelinka jedna od mnogobrojnih kompanija koje su i pod teretom svetske krize, ali i grešaka koje su činjene u rukovođenju došla u prilično nezavidnu situaciju“ [5]. Kad je neko stručan u oblasti fiducijarnih pravnih poslova drevnog imperijalnog poretka, možda ćete mu poverovati da zna šta priča u okolnostima savremenog, globalističkog imperijalnog poretka. A još se i firma o kojoj govori zove „Fidelinka[6]“. Međutim, preko Razvojne banke nisu nikad došla sredstva za spas „Fidelinke“, iako je kao što znamo, „teška“ 850 miliona evra – novaca koji u najmanju ruku pripadaju svim građanima APV, bar po osnovu decenijskog ulaganja u naftnu i metalsku industriju[7]. Di su naši novci? Autonomaške vlasti Vojvodine neće da nam kažu di su. Kome odgovara propast Fidelinke, pitao se novosadski Dnevnik: „Kompanija Fidelinka otišla je u stečaj zbog blokade od preko 600 miliona dinara. Po rečima stečajnog upravnika, od prijavljenih 5,5 milijardi dinara potraživanja prihvaćeno je samo 2,15 milijarde, a celokupna aktiva kompanije je pod hipotekom“[8].

Ali da li se građani i seljaci Vojvodine pitaju di su naša vojvođanska žita? Naime, u našoj Vojvodini ima oko 540.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Nakon petooktobarskih promena, ova zemlja je počela da se rasprodaje, a kupci poljoprivedih preduzeća su jeftino počeli da koriste i zemljište koje je ostalo u vlasništvu države po osnovu „obaveznog zakupa“. Do pada Koštuničine vlade je prodato oko 110.000 hektara, a potom je „dimna zavesa“ ignorisanja krize i borbe za Korhecov statut od građana i seljaka Vojvodine prikrila da je do 2010. godine (za svega dve godine!) prodato još toliko i sada smo u situaciji da domaći tajkuni, strani špekulanti i misteriozni fondovi i pojedinci raspolažu sa 300.000 hektara na kojima je nekad raslo naše žito. Pošto? Trista hiljada hektara najplodnije zemlje u Evropi rasprodato je većim delom “na večito” za 280 miliona evra.[9] Je li ovo možda “pljačka veka”? Da li su se autonomaši bunili zbog ove rasprodaje? Nisu. Oni su toj rasprodaji doslovno kumovali. Hoće li se ovom “privatizacijom” baviti RTV ili Be 92? A šta vi mislite?

da nam nisu ukinuli naš zavod za statistiku rezultati bi bili daleko poražavajući za vojvodinu.
Та знамо. Војвођанерски статистичари би то поштено урадили, ко и све што је поштено што раде.