Larisa Inić: Radomir Konstantinović, umesto in memoriama

28 Oct 2011

Skandaloznom odlukom, Subotica je 2005. godine odbila da proglasi Radomira Konstantinovića za počasnog građanina. I tada, kao i danas, izgovori su bili - palanački.

Palanka mu nije oprostila

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, najpoznatiji po kapitalnom delu “Filosofija palanke”.

Kada su skandaloznom odlukom 2005. godine tadašnji članovi Komisije za dodelu gradskih priznaja Tamaš Korhec, Valerija Agošton Pribila, Kalman Kuntić, Svetislav Rajšić, Franjo Vujkov i Janoš Brener, pod predsedavanjem Mihalja Sečeia uskratili zvanje Počasnog građanina rođenom Subotičaninu Radomiru Konstantinoviću, niko nije ni pomislio da će autora dela kojim je definisana suština sadašnje Subotice nagrada mimoići i u šest narednih prilika. Više ih neće biti.

Odluku je predsednik komisije pravdao činjenicom da predlog nije obrazložen i da članovima komisije nije bilo jasno „čime se Konstantinović bavi”. Gradonačelnik Geza Kučera je izjavio nešto još besmislenije. Predlagačica, tadašnja gradska ministarka za kulturu Ildiko Lovaš, verovala je da je samo ime Radomir Konstantinović dovoljno obrazloženje. Bruka je zacementirana kada je odluka potvrđena gotovo jednoglasno u Sskupštini grada, čime su zapušena usta malobrojnim intelektualcima koji su pokušavali ukazati na besmislenost ovakve odluke.

I baš kako navodi Konstantinović: “Pojedinci su slova u azbuci tog sistema, simboli u simboličkoj tablici vrednosti…” Tako su i ti glasovi u komisiji i gradskoj skupštini simboli u tablici, ali onoj koju nosi sistem poslušnosti i političkih dogovora, koji poništavaju čak i nesumnjive autoritete kao što je bio Konstantinović.

“Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, ili tiranija ove apsolutne jasnosti i javnosti svega”, napisao je Konstantinović u svom kapitalnom delu. Subotica je tom odlukom odala priznanje Konstantinovićevoj “Filosofiji palanke” i javno se deklarisala da više nije onaj grad sa kraja 19. i početka 20. veka, kada su njeni gradonačelnici usvajali nove evropske vrednosti i promovisali napredak. Od tada do danas Konstantinovićev rodni grad tone upravo u palanački duh, depresiju koja liči na zonu sumraka, lenjost, politički cirkus, srpski nacizam, druge nacionalizme koji su logična raeakcija na većinski, osrednjost, duhovno propadanje, predvidivost, jednoobraznost.

“Da i ne znamo za lekciju istorije (i sociologije) koja nam poručuje da je palanka čardak ni na nebu ni na zemlji, ni selo ni grad, mi bismo njenu genetsku vezu sa plemenskim selom osetili već po ovoj njenoj naglašenoj vernosti jedno-obraznom, uopštavajućem stilu kao čistom poricanju svake pojedinačnosti i, time, kao pokušaju poricanja smrti. “

Subotica će tako, verna jedno-obraznom, verovatno posvetiti Radomiru Konstantinoviću komemoraciju u Gradskoj kući, a onda će ga pokušati gurnuti u zaborav zajedno sa  drugim Subotičanima koje nikada nije shvatala, nikada im nije odala priznanje ili nikada nije nazvala neku ulicu njihovim imenom.

Larisa Inić

Podelite ovu stranicu!