LARISA INIĆ: Plastični Božić

10 Dec 2014

Subotica: Grinč stanuje u Gradskoj kući

„Its beginning to look a lot like Christmas, everywhere you go…“, odjekuje mi u ušima BBC Radio 2 jednom od najlepših verzija ove pesme u izvedbi Binga Crosbyja. Samo pola sata ranije gledala sam na „repeat“ reklamu za McVitie’s biskvite sa horom raspevanih životinja, koja je samo jedna u nizu reklama za praznične ponude velikih proizvođača ili robnih kuća. Uglavnom se nude značajno snižene poslastice i specijaliteti ili igračke za odrasle i decu. Tako je u Engleskoj moguće kupiti dva paketa chedara od po 350 grama za 4 funte, ili osam pitica sa testom od putera i nadevom od jagoda za 2 funte. Tehnička roba, parfemi, kozmetika i odeća, prodaju se po daleko nižim cenama od onih koji nam se nude u našim radnjama ispod natpisa “AKCIJA”.

Na našim televizijama reklama sličnih sadržaja uglavnom nema. U evropskoj državi trećeg sveta uglavnom se nude telefoni za jedan dinar u paketima koji se prodaju po zelenaškim uslovima. I krediti po istim tim uslovima. Reklame prate život, a život u Srbiji ne poznaje konkurenciju, živi se preskupo, histerično i na kredit. Ovaj ambijent ne reflektuje ljubav i radost.

Dok prolazim subotičkim ulicama imam utisak kao da sam posetilac sa druge planete. Grad izgleda kao da funkcioniše na nekom generatoru uključenom usred vanrednog stanja. Ne izgleda ni blizu kao da će Božić. Osim ako ste žena-mačka. Okićen je najružnije moguće i samo do pola. Nepotpuno ukrašena je i jelka na ulasku na ono što se pretenciozno zove Winterfest i pretenduje biti ni manje ni više nego Božićni sajam, a u svojoj suštini je buvljak sa malo uređenijim tezgama.

subotica bozic

Subotica: Kako je Grinč ukrao Božić

Ponuda koja se rasteže od slanine do odevnih predmeta, oslikava ono što je Subotica danas. Tu su preprodavci kineskih ukrasa za jelku, sveća, kapa i rukavica, slatkiša i samo nekoliko zanatlija i primenjenih umetnika. Nigde šarenila, nigde, čast izuzecima, predivnih rukotvorina kakve možemo videti na drugim božićnim sajmovima. Na koncu, nigde niti jednog malo lepog štanda, niti jedne dodate sijalice, niti jedne osmišljene dekoracije. Samo ono što su winterfestovci postavili. Svako ko je otišao samo tridesetak kilometara na sever, u najmanju varošicu u Mađarskoj nagledao se više svetla nego ovde na svim božićno-novogodišnjim dekoracijama unazad dvadeset godina. Ipak, utisak je da je ove godine nekako jadnije nego ikada.

„Ponuda“, kako je neko primetio, „prati i kupovnu moć“, ali baš i nije tako. Subotičanima se i ovoga puta, na vašaru nudi manje-više švercerska roba ili kineska roba po višestruko višim cenama od realnih. Subotica, koja je davno prestala biti zanatski centar, više to nije ni u ovakvim prilikama. Čak su i štandovi sa slatkišima istovetni onima za prvomajske praznike na Paliću ili na nekim seoskim (pro)slavama. Niko se više čak ni ne trudi, jer je jasno, da je i odlazak do susednog Segedina za prosečne Subotičane postao luksuz. Po pravilima klasičnog monopola, znaju i winterfestovci i trgovci da će na kraju pritisnuti datumima u kojima su dužni obradovati bližnje, po principu „daj šta daš“, sirotinja ipak kupiti neki plastični šit.

Onih nekoliko izlagača koji zaista spadaju u kategoriju „arts and crafts“ služe kao puko pokriće za koncept, koji je svakog od izlagača koštao paprenih 36.000 dinara. Sada je jasno da je i konkurs koji je trebao sprečiti upravo ovo što se dešava bio samo farsa kako bi se organizatori dočepali novca. Ono što je dodatni bezobrazluk organizatora svakako je zabrana grejanja štandova, kao i njihov potpuno nelogičan raspored. Red mesa, red rukotvorina, red kupusa i cvekle, pa red garderobe. Vrhunac je, bez ikakvog premca veliki poster žute boje, na kome se običnim crnim slovima reklamiraju sredstva protiv znojenja, kurjih očiju i ko zna kojih još boljki, a sve to nadomak fine belgijske čokolade.

“Da mi je samo videti taj ‘mozak’ koji nas je ovako poslagao“, rekla je vidno ogorčena, jedna od retkih primenjenih umetnica.

Za one sa malo više ukusa i manjkom novca, nema brige. I tako će tokom ovih praznika verovatno uskratiti svako sitno zadovoljstvo koje su mogli sebi priuštiti pre smanjenja plata. Same reči trinaesta plata ili bonusi, na nivou su jeresi, a smanjenje od 10% posto, samo je vrh ledenog brega u pljačkama kojima smo svakodnevno izloženi. U vreme kada su cene umesto sanki sa irvasima uzletele ka nebu, a po lokalnim supermarketima ponuda prati winterfestovski trend – „visoke cene, kvalitet nizak“, zaista u Subotici ništa ne izgleda kao da će Božić.

Deda Mraz ni ove godine neće stići u ovaj grad, zato što Grinč stanuje u Gradskoj kući.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!