LARISA INIĆ: Plastični Božić

10 Dec 2014

Subotica: Grinč stanuje u Gradskoj kući

„Its beginning to look a lot like Christmas, everywhere you go…“, odjekuje mi u ušima BBC Radio 2 jednom od najlepših verzija ove pesme u izvedbi Binga Crosbyja. Samo pola sata ranije gledala sam na „repeat“ reklamu za McVitie’s biskvite sa horom raspevanih životinja, koja je samo jedna u nizu reklama za prazni?ne ponude velikih proizvo?a?a ili robnih ku?a. Uglavnom se nude zna?ajno snižene poslastice i specijaliteti ili igra?ke za odrasle i decu. Tako je u Engleskoj mogu?e kupiti dva paketa chedara od po 350 grama za 4 funte, ili osam pitica sa testom od putera i nadevom od jagoda za 2 funte. Tehni?ka roba, parfemi, kozmetika i ode?a, prodaju se po daleko nižim cenama od onih koji nam se nude u našim radnjama ispod natpisa “AKCIJA”.

Na našim televizijama reklama sli?nih sadržaja uglavnom nema. U evropskoj državi tre?eg sveta uglavnom se nude telefoni za jedan dinar u paketima koji se prodaju po zelenaškim uslovima. I krediti po istim tim uslovima. Reklame prate život, a život u Srbiji ne poznaje konkurenciju, živi se preskupo, histeri?no i na kredit. Ovaj ambijent ne reflektuje ljubav i radost.

Dok prolazim suboti?kim ulicama imam utisak kao da sam posetilac sa druge planete. Grad izgleda kao da funkcioniše na nekom generatoru uklju?enom usred vanrednog stanja. Ne izgleda ni blizu kao da ?e Boži?. Osim ako ste žena-ma?ka. Oki?en je najružnije mogu?e i samo do pola. Nepotpuno ukrašena je i jelka na ulasku na ono što se pretenciozno zove Winterfest i pretenduje biti ni manje ni više nego Boži?ni sajam, a u svojoj suštini je buvljak sa malo ure?enijim tezgama.

subotica bozic

Subotica: Kako je Grin? ukrao Boži?

Ponuda koja se rasteže od slanine do odevnih predmeta, oslikava ono što je Subotica danas. Tu su preprodavci kineskih ukrasa za jelku, sve?a, kapa i rukavica, slatkiša i samo nekoliko zanatlija i primenjenih umetnika. Nigde šarenila, nigde, ?ast izuzecima, predivnih rukotvorina kakve možemo videti na drugim boži?nim sajmovima. Na koncu, nigde niti jednog malo lepog štanda, niti jedne dodate sijalice, niti jedne osmišljene dekoracije. Samo ono što su winterfestovci postavili. Svako ko je otišao samo tridesetak kilometara na sever, u najmanju varošicu u Ma?arskoj nagledao se više svetla nego ovde na svim boži?no-novogodišnjim dekoracijama unazad dvadeset godina. Ipak, utisak je da je ove godine nekako jadnije nego ikada.

„Ponuda“, kako je neko primetio, „prati i kupovnu mo?“, ali baš i nije tako. Suboti?anima se i ovoga puta, na vašaru nudi manje-više švercerska roba ili kineska roba po višestruko višim cenama od realnih. Subotica, koja je davno prestala biti zanatski centar, više to nije ni u ovakvim prilikama. ?ak su i štandovi sa slatkišima istovetni onima za prvomajske praznike na Pali?u ili na nekim seoskim (pro)slavama. Niko se više ?ak ni ne trudi, jer je jasno, da je i odlazak do susednog Segedina za prose?ne Suboti?ane postao luksuz. Po pravilima klasi?nog monopola, znaju i winterfestovci i trgovci da ?e na kraju pritisnuti datumima u kojima su dužni obradovati bližnje, po principu „daj šta daš“, sirotinja ipak kupiti neki plasti?ni šit.

Onih nekoliko izlaga?a koji zaista spadaju u kategoriju „arts and crafts“ služe kao puko pokri?e za koncept, koji je svakog od izlaga?a koštao paprenih 36.000 dinara. Sada je jasno da je i konkurs koji je trebao spre?iti upravo ovo što se dešava bio samo farsa kako bi se organizatori do?epali novca. Ono što je dodatni bezobrazluk organizatora svakako je zabrana grejanja štandova, kao i njihov potpuno nelogi?an raspored. Red mesa, red rukotvorina, red kupusa i cvekle, pa red garderobe. Vrhunac je, bez ikakvog premca veliki poster žute boje, na kome se obi?nim crnim slovima reklamiraju sredstva protiv znojenja, kurjih o?iju i ko zna kojih još boljki, a sve to nadomak fine belgijske ?okolade.

“Da mi je samo videti taj ‘mozak’ koji nas je ovako poslagao“, rekla je vidno ogor?ena, jedna od retkih primenjenih umetnica.

Za one sa malo više ukusa i manjkom novca, nema brige. I tako ?e tokom ovih praznika verovatno uskratiti svako sitno zadovoljstvo koje su mogli sebi priuštiti pre smanjenja plata. Same re?i trinaesta plata ili bonusi, na nivou su jeresi, a smanjenje od 10% posto, samo je vrh ledenog brega u plja?kama kojima smo svakodnevno izloženi. U vreme kada su cene umesto sanki sa irvasima uzletele ka nebu, a po lokalnim supermarketima ponuda prati winterfestovski trend – „visoke cene, kvalitet nizak“, zaista u Subotici ništa ne izgleda kao da ?e Boži?.

Deda Mraz ni ove godine ne?e sti?i u ovaj grad, zato što Grin? stanuje u Gradskoj ku?i.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!