LARISA INIĆ: Kriminal i nasilje – tradicionalni domaći proizvodi

02 Mar 2016

Subotica: Kako ućutkati nezadovoljne

Brutalno pretučeni pedesetpetogodišnjak podlegao je nedavno povredama koje su mu naneli mladići organizovani u osmočlanu bandu. Tokom proslave pravoslavne Nove godine, dok je otvarao kapiju, kako bi pustio ženu koja se vraćala sa dočeka, pokušao je da spreči tuču i pretučen je. Banda je navodno jurila vlasnika jednog manjeg ugostiteljskog objekta iz kvarta, a mladići dobi od 17 do 23 godine, kada im je izmakla meta, bes su istresli na nedužnom čoveku.

Sličan incident dogodio si samo tri nedelje kasnije kada je pretučen jedan ugostiteljski radnik, a nedavno je objavljeno i kako je jedna starija Subotičanka tučena satima vezana za fotelju u sopstvenom domu.

Istovremeno, subotički se MUP poput francuske sobarice oglašava smešnim saopštenjima ili ocenama o smanjenom broju krivičnih dela, a lokalni Savet za bezbednost verovatno čeka masovne terorističke napade pajperima na Gradsku kuću ne bi li se konačno sastao.

Svi koji se sećaju 90-tih znaju da je tadašnja Miloševićeva vlast strah u kosti Subotičanima uterivala upravo kriminalom i nasiljem. Čak je posle serije niza incidenata na nacionalnoj osnovi, 2004. godine, nedavno preminuli gradonačelnik Subotice Jožef Kasa podsetio kako je Subotica po pravilu izlagana nasilju kada su se želeli ućutkati nezadovoljni. Činjenica jeste da je Kasa takvu ocenu o prepoznatljivosti rukopisa državne bezbednosti posle serije incidenata usmerenih protiv hrvatske manjinske zajednice, ali je verovatno samo pitanje dana kada će nasilje eskalirati i u ovom smeru. Čak je istim rukopisom napisano i saopštenje u kojem se kao počinilac više razbojništava navodi maloletnik.

Ako na Subotica.com pogledate kamere postavljene u centru grada, videćete da je grad u večernjim satima pust i mračan. Poslednji slučajevi nasilja samo su vrh ledenog brega straha koji je Subotičanima uteran u kosti i to sa debelim razlogom.

Kretati se Suboticom posebno u večernjim satima postalo je veliki rizik. Od džeparoša koji vas prate ako podignete novac sa bankomata, preko lopova koji otimaju lančiće sa vratova i tašne kružeći ulicama na biciklama zaklonjeni kapuljačama, pa sve do upada u porodične kuće koje se često završava premlaćivanjem i iznudom. Istovremeno, pre ćete na ulici videti vanzemaljca nego pozornika. Jedino je vidljivo prisustvo saobraćajne policije, koja po pravilu organizuje kontrole bezbednosti u saobraćaju kada se približe plate i penzije (još jedan od recepata iz kuhinje 90-tih).

Svojevremeno najglasniji u vreme slične epidemije razbojništava u Čantaviru, danas kao gradonačelnik Jene Maglai, ćuti. Ćute svi, i policija, i pozicija i opozicija ušuškani u svoje paralelne svetove vodeći bitke za pozicije i komfor. Ono što mi obični smrtnici imamo i tako je sića za sitne lopove.

I dok se o porastu “domaćeg” kriminala i nasilja ćuti, i ništa se po tom pitanju ne preduzima, dotle se na sva zvona širi panika o “zlim izbeglicama i migrantima”, koji sa svim ovim naravno nemaju ništa osim što im se može desiti da i oni postanu žrtve.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!