Kupovna moć: Evropski prosek 12.890 evra, u Srbiji 3.032

04 Nov 2013

U regionu Beograda, po tom istraživanju, živi 23 odsto stanovnika Srbije, ali tu je gotovo 30 odsto raspoložive kupovne moći čitave zemlje, s prosekom od 3.891 evra

Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 12.890 evra, a u Srbiji je tri četvrtine manja – 3.032 evra, pokazala je najnovija studija “Kupovna moć u Evropi 2013/2014” globalne istraživačke kompanije GFK.

Evropljanima su 2013. godine ukupno na raspolaganju 8,62 biliona evra za potrošnju i štednju, ali po kupovnoj moći velike su razlike i među regionima, i među zemljama.

Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 58.844 evra, ili 4,5 puta veća od evropskog proseka. Sledi Švajcarska sa 36.352 evra, a na trećem mestu je Norveška sa 31.707.

Među prvih deset zemalja su i ostale skandinavske zemlje, osim Islanda koji je na 13. mestu.

Najbliža evropskom proseku je Španija, sa 12.370 evra po glavi stanovnika, dok njeni susedi Portugalci imaju godišnju kupovnu moć od 10.018 evra.

Nemci raspolažu sa 20.621 evrom godišnje, Poljaci zauzimaju 28. mestu i imaju tek polovinu evropskog proseka – 5.870 evra, a Ukrajinci svega 2.206 evra godišnje.

Na začelju Evrope je Moldavija koja sa 1.284 evra po stanovniku ima tek jednu desetinu evropskog proseka.

U studiji se navodi da od ukupno raspoloživog novca, stanovnici bogatijih zemalja moraju da mnogo više izdvoje za stanarine i druge skuplje izdatke, ali im, povrh osnovnih izdataka, i dalje ostaje znatno više novca za potrošnju nego žiteljima zemalja sa slabijom kupovnom moći.

Istraživanje je pokazalo da 7,2 miliona stanovnika Srbije na raspolaganju ima za kupovinu ukupno 22 milijarde evra, odnosno 3.032 evra po stanovniku, što Srbiju postavlja na 34. mesto u Evropi.

U regionu Beograda, po tom istraživanju, živi 23 odsto stanovnika Srbije, ali tu je gotovo 30 odsto raspoložive kupovne moći čitave zemlje, s prosekom od 3.891 evra koji je 28 odsto veći od državnog proseka.

Na drugom mestu, takođe sa iznadprosečnom kupovnom moći je Vojvodina, u kojoj se ističe Južnobački okrug s Novim Sadom.

Šumadiju, zapadnu, južnu i istočnu Srbiju karakteriše ispodprosečna kupovna moć, a posebno slabu kupovnu moć imaju okruzi jugoistočne Srbije, navodi GFK.

Po podacima te kompanije, heterogena je kupovna moć i zemalja u susedstvu Srbije. Zemlje koje su već postale članice Evropske unije – Rumunija, Mađarska, Hrvatska – imaju stanovništvo veće kupovne moći. Izuzetak je Bugarska sa 2.919 evra po stavnovniku.

Crna Gora, zemlja-kandidat za prijem u EU, ima tačno 50 odsto veću kupovnu moć od Srbije po stanovniku.

Makedonija, takođe kandidat za EU, raspolaže sa 2.714 evra i nalazi se četiri mesta iza Srbije.

Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova imaju znatno manju kupovnu moć, navodi se u studiji.

U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.

Ukupnu sumu kupovne moći u studiji GFK, stanovništvo troši na fiksne izdatke – stanarina, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza.

GFK ulazi u red najvećih kompanija za ispitivanje tržišta u svetu, sa 13.000 zaposlenih u više od stotinu zemalja.

(Beta) 

Podelite ovu stranicu!