Kultura kao poslednja rupa na svirali

27 Mar 2013

Da li smo postali duhovna sirotinja?

Istraživanje kulturnih potreba u Vojvodini pokazalo je da građani pokrajine najviše vole da idu u pozorište i u bioskop, ali je s druge strane pokazalo i nažalost očekivani rezultat da je građanima zapravo kultura negde na poslednjem mestu, što se obično pravda sveopštim materijalnim siromaštvom, rečeno je danas na predstavljanju tog istraživanja u Novom Sadu.

Istraživač Žolt Lazar rekao je na prezentaciji u Zavodu za kulturu Vojvodine u bioskop redovno ide oko 17 odsto ispitanika, dok je blizu 50 odsto njih kazalo je da je poslednji put u bioskopu bilo pre više godina.

Kada je u pitanju pozorište, oko 20 odsto ispitanika ide redovno da gleda predstave, dok je poslednji put pre više godina u pozorištu bilo oko 40 odsto ispitanika.

Na koncertima ozbiljne muzike nikada nije bilo blizu 50 odsto ispitanika, u operi blizu 60 odsto, na baletu više od 60 odsto, a najgore je prošao džez, pošto na koncertu te vrste muzike nikada nije bilo blizu 70 odsto ispitanika, rekao je Žolt Lazar.

Prema njegovim rečima, ispitanici najviše vole zabavnu muziku, njih oko 30 odsto, zatim rok muziku, njih oko 20 odsto, kao i izvornu narodnu muziku, njih oko 15 odsto.

“Za turbo-folk muziku izjasnilo se svega oko pet odsto ispitanika, a u toj grupaciji preovlađuju žene starosti od 20 do 35 godiina, koje su nedovojno obrazovane”, rekao je Žolt Lazar.

Istraživanje je pokazalo da je najposećenija kulturna manifestacija prošle godine u Vojvodini bila Noć muzeja, a slede Sterijino pozorje, Sajam knjiga u Novom Sadu, muzički festival Egzit (Exit), Filmski festival na Paliću i Novosadski džez festial.

Istraživanje je rađeno krajem prošle godine, na uzorku od 500 ispitanika iz cele Vojvodine. Reč je o delimično stratifikovanom uzorku.

Zemlja bez kulturne politike 

Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Milorad Đurić rekao je da je istraživanje dragoceno jer može poslužiti kao početni korak u kreiranju novih vrednosti u kulturnoj politici. On je podsetio da je poslednje slično istraživanje u Vojvodini bilo rađeno 2002. godine, za potrebe pisanja kulturne strategije pokrajine. Prema negovim rečima, ta strategija nije nikada napisana, jer je tada bilo rečeno da će se prvo pisati kulturna strategija na nivou republike, a tek potom kulturne strategije pokrajine i lokalnih samouprava.

“Nažalost, ni dan-danas ne postoji strategija razvoja kulture u Republici Srbiji”, rekao je Đurić. Kultura

On je rekao da se na osnovu ovog i nekih ranijih istraživanja može zaključiti da “tvrdu” publiku koja prati kulturna dešavanja čini oko dva odsto stanovništva Vojvodine, odnosno oko 40.000 ljudi. Prema njegovim procenama, potencijalna publika koju zanimaju kulturna dešavanja u pokrajini ide do 150.000 građana.

“Važno je da znamo koliki je taj prostor za kulturu, kako bismo znali koliko nam je tržište. Takođe, siguran sam da bi rezultati o kulturnim potrebama Vojvođana bili daleko bolji da građani imaju više novca”, rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, podatak da oko 80 odsto ispitanika svakodnevno ili barem triput sedmično gleda televiziju govori o tome da pokrajinski javni medijski servis, Radio-televizija Vojvodine, treba u svom programu da ima što više sadržaja iz kulture. Đurić je poručio da i škole treba da se uključe u promociju kulture, kroz kreiranje sadržaja iz te oblasti, kao i kroz posete institucijama kulture.

On je naveo da pokrajina u svom budžetu za oblast kulture izdvaja od 2,7 do tri odsto sredstava od ukupnog budžeta, dok Republika izdvaja svega 0,6 odsto. Ocenio je da je i u oblasti kulture i te kako prisutan “državni intervencionizam” i pošto se 90 odsto projekata iz oblasti kulture finansira iz budžeta republike, pokrajine i lokalnih samouprava, dok privreda retko i malo učestvuje u sponzorisanju kulturnih manifestacija, sem kad su u pitanju one koje su masovno popularne.

“Tačno je da imamo previše države u kulturi, ali to je očigledno neophodno, jer bi u suprotnom kultura gotovo potpuno zamrla”, rekao je Đurić.

On je upozorio da ni glavni grad Vojvodine, Novi Sad, nema odgovarajuću koncerntnu dvoranu niti ima savremenu muzejsku zgradu. Prema Đurićevim rečima, odrekli smo se i nekih vrednih kulturnih tradicija iz socijalističkog vremena, kada je praktično svako selo imalo svoj dom kulture, što danas ni izbliza nije slučaj.

“Model domova kulture uopšte nije prevaziđen, i njega i dan-danas gaje pojedine razvijene zapadne države, poput nordijskih”, rekao je Đurić.

Lagunizacija izdavaštva 

Istraživač Dušan Marinković ocenio je da se kulturna strategija Srbije u oblasti književnosti svodi na “lagunizaciju”, odnosno na literaturu koja nema posebnu umetničku vrednost, i na “banalizaciju”.

Miroslav Keveždi iz Zavoda za kulturu Vojvodine ocenio je istraživanje kao veoma korisno, jer njegovi rezultati pokazuju i praksu i potrebe građana Vojvodine u sferi kulture.

Istraživanje kulturnih potreba u Vojvodini realizovao je Zavod za kulturu Vojvodine, u saradnji sa Centrom za sociološka istraživanja pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!