Krošou: Zemljama regiona nije potrebna stabilokratija, već otvoreno društvo u kojem se čuje kritika

02 Dec 2017

"Zapad je zarad stabilnosti gledao kroz prste i Slobodanu Miloševiću, pa je to na kraju imalo teške posledice"

Stiv Krošou, nekadašnji novinar britanskog dnevnog lista Independent, a danas viši savetnik u organizaciji Amnesty International i kolumnista u Gardijanu, za N1 kaže da političari u regioni nisu učinili dovoljno u suočavanju s prošlošću, te da zemljama Zapadnog Balkana nije potrebna stabilokratija, već otvoreno društvo u kojem se čuje kritika.

Krošou je kao novinar Independenta izveštavao sa Balkana tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, i za Novi dan TV N1 se priseća da su to bila strašna vremena i da su svi koji su poznavali Jugoslaviju bili tužni kada su videli kako je ta zemlja pala u strašan rat u kojem je došlo do strašnih zločina.

Haški tribunal je, prema njegovoj oceni, odigrao važnu ulogu u rasvetljavanju tih događaja, jer nije procesuirao samo “sitnu ribu”, već i ljude koji su bili na vrhu i podsticali zločine. Neverovatno je, međutim, da političko rukovodstvo u regionu još uvek demantuje zločine koje je njihova etnička grupa počinila, a političari podsticali, smatra Krošou.

Komentarišući dva poslednja slučaja u Tribunalu koja su obeležila i dva incidenta – izbacivanje Ratka Mladića iz sudnice i samoubistvo Slobodana Praljka – Krošou je rekao je reč o ljudima koji su se i tokom rata pravili da se ništa ne dešava, a isti cinizam pokazali su i u sudnici.

“U oba slučaja optuženi su pokušali na sebe da privuku pažnju, kao da su oni žrtve. Ne bi trebalo da nas iznenadi da su te dve osobe sposobne za tako šokantan cinizam. Izabrani lideri, međutim, treba da pokažu viziju – to ne znači da je naša zemlja loša, ali loše stvari su se desile i treba da se suočimo sa njima”, poručuje on.

Prečesto čujemo “ali…”

Upravo je uloga lidera presudna, smatra gost Novog dana i ističe da je razumljivo da ljudi ne žele da se suoče sa strašnim stvarima koje su se dogodile tokom rata. No, iako je za to potrebno vreme, ipak je prošlo 20 godina od sukoba u bivšoj Jugoslaviji, podseća Krošou i ukazuje na primer postnacističke Nemačke.

“Dobro poznajem Nemačku – naravno, razmere zločina su neuporedeve sa ovim što se desilo na Balkanu – ali zanimljivo je da se Nemačka kao društvo nije suočila sa prošlošću nekih 20 godina, i bilo je sukoba generacija u tome. Od 60-ih, 70-ih, međutim, Nemačka je ostvarila neverovatnu stabilnost suočavanjem s prošlošću. To je pomoglo Nemačkoj da postane jaka, a 50-ih i 60-ih je bila krha”, ističe on.

Podseća i da je bivši nemački kancelar Vili Brant tokom posete Varšavi 1971. klekao pred spomenik žrtava nacizma, što nije bio nimalo popularan gest. Političari na Balkanu ponekad, u jednoj rečenici, kažu da im je žao zbog onoga što se desilo, i onda uvek sledi “ali…”, navodi Krošou.

“Na primer: ‘…ali svi strane su činile zločine’. Umesto da krivimo druge, bolje je da pričamo o onome što smo mi uradili, čuje se previše ‘ali’”, primećuje on i dodaje da iako se pojedini mediji i organizacije građanskog društva zalažu za oktrivanje istine, političko rukovodstvo ne čini dovoljno.

U vreme Markovića se pisalo o Švajcarskoj na Balkanu

Interesantno je dao je Krošou kao student novinarstva, dve godine posle Titove smrti, u svom diplomskom radu razmatrao mogućnost raspada Jugoslavije, ali kaže da tada nije verovao da će se to stvarno desiti.

“Mislim da je priča od strane zapadnih vlada potpuno pogrešna. Tada se govorilo da je Balkan pun zakopanih mržnji i da je sve što se dogodilo neizbežno. Naravno bilo je tenzija, ali ne smemo gubiti iz vida da je bilo političara koji su podsticali na rat bez kojih se on ne bi ni desio. Ekonomist je u vreme Ante Markovića, kada više nije bilo jednopartijskog sistema, pisao o Jugoslaviji sa naslovom ‘Švajcarska na Balkanu’. Sada se vraćamo na taj naslov i tužni smo jer to nikada neće biti – da imamo jednu mirnu federalnu državu”, navodi Krošou.

Danas zato male postjugoslovenske države žive u tzv. “stabilokratijama”, što je preme rečima gosta Novog dana, dobro skovana ironična fraza koja iskazuje uverenje da gvozdena stabilnost donosi stabilnost.

“Ta ideja da se o nečemu manje priča navodno stvara nešto što se smatra stabilnošu. I spolja se vidi tako, ali to nije stabilnost”, upozorava on i kaže da takva pojava nije ništa novo, te da je Zapad zarad stabilnosti gledao kroz prste i iranskom šahu, ali i Slobodanu Miloševiću, pa je to na kraju imalo teške posledice.

Političari moraju da odgovaraju na teška pitanja

Kaže da se organizacije građanskog društva moraju čuti, te da političari medijima moraju da odgovaraju na teška pitanja. Mediji koji su kritični danas se u Srbiji smatraju nepatriotskim, a to je pogrešno jer oni koji kritikuju to rade upravo da bi zemlji bilo bolje, ističe Krošou.

“Političari bi trebalo da se suočavaju sa teškim pitanjima. U trenutku kada bude to šire shvaćeno, može se reći da je Srbija stigla na svoj odredište i da Zapadni Balkan može da nađe svoju stabilnost – da političari znaju da je kritika deo života”, smatra on.

Priseća se i da je u dva navrata izveštavao sa građanskih protesta u Srbiji. Kaže da je 1996/97 bio uveren da je to kraj Miloševićevog režima, ali da je on “kao inventivan političar” uspeo da ostane na vlasti. Uoči 5. oktobra, međutim, prestao je da veruje u Miloševićev pad, no tada je posetio Požarevac i u razgovoru sa građanima shvatio je da oni gube poverenje u tadašnjeg predsednika SRJ.

Peti oktobar bio je kao u Šekspirovom Magbetu kada se ljudi slivaju iz šuma ka zamku da svrgnu kralja. U tim trenucima bio sam optimista, ta vremena bila su neverovatna (…) Mislim da se nekako to ugasilo i 17 godina od pada Miloševića, gotovo da je prošla jedna generacija, mi nismo došli do povoljnih stvari”, ocenjuje Krošou.

Bregzit podseća na raspad Jugoslavije

Sagovornik N1 napravio je paralelu između raspada Jugoslavije i Bregzita. Iako se e dve situacije dosta razlikuju, Krošou ističe da su mnogi ljudi koji su glasali za izlazak Velike Britanije iz EU, verovali da se Britancima u Uniji ne dozvoljava da ostvare svoj potencijal.

“Ali to je potpuna fantazija! Već sada vidimo ekonomske probleme, a biće ih još više, imamo političke probleme poput granice sa Irskom. Imaćemo i krizu identiteta – mislimo da smo postali veći, ali to je zabluda, moja zemlja će biti oslabljena, umanjena jednom kada izađe iz Unije. I u Jugoslaviji je bilo ljudi koji su govorili: ‘federacija nas guši i koči’, ali istina je da se tako na kraju nije odigralo i vidimo posledice danas”, upozorava Sriv Krošu.

(N1)

Podelite ovu stranicu!