Kriza prezaduženosti, a ne evra

16 Aug 2011

Evro-obveznice za ili protiv? Dužnička kriza je zabrinula sve, ali je podelila privredno najrazvijenije zemlje u EU jer sa ta ideja, pre svega Nemačkoj uopšte ne dopada

Nemačka vlada izričito je protiv sve glasnijih zahteva za postojanjem zajedničkih evropskih obveznica. „Činjenica je da ne postoji udruživanje duga i neograničena podrška. To je isključeno sve dok zemlje članice budu imale sopstvenu finansijsku politiku“, rekao je za Špigel, nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

List Velt am Zontag, sa druge starne, piše da nemačka vlada ne isključuje kategorički korake u tom pravcu. O strategiji spasavanja evra biće reči i na sastanku nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji će se održati sutra 16.8. Peter Altmajer, političar iz redova CDU, o stavu nemačke vlade kaže:

„Mi smo poslednjih godinu dana od slučaja do slučaja odlučivali šta je pravilna mera za izlaz iz krize, i stalno smo ponavljali da uvođenje zajedničke obveznice nije dobro rešenje, zato što se na taj način preuzima pritisak zbog mera štednje sa zaduženih država.“

Do sada su države članice EU uvek izdavale sopstvene obveznice

Zemlje sa dobrim kreditnim rejtingom, kao što je Nemačka, na svoje kredite plaćale su niske kamate. Države sa lošim kreditnim rejtinzima, poput, Italije i Španije, morale su da plaćaju mnogo veća kamate. Zadužene zemlje ovakvu praksu neće moći da izbegnu.

Ako u opticaj uđu zajedničke obveznice evra, kreditnu sposobnost pojedinih zemalja moraće da „podele“ sve zemlje članice. Kamatne stope evro-obveznica bi u tom slučaju bile iste za sve zemlje u evro-zoni. Na taj način bi zadužene zemlje poput Grčke, pod boljim uslovima došle do novca. Ideju zajedničke evro obveznice zastupaju predsednik Evro-grupe Žan Klod Junker i evropski komesar za monetarnu politiku Oli Ren.

Ekonomista Rajnhard Zelten, dobitinik Nobelove nagrade  za privredu, izjasnio se protiv uvođenja zajedničkih evro obveznica. Trenutna kriza nije kriza evra nego kriza prekomerne zaduženosti, poručuje Zelten: „Evro-obveznice, koje bi mogle da izdaju zadužene zemlje, i koje bi morala da plaća evropska zajednica, to nije pravi put. Možda bi trebalo pronaći kompromis koji bi pružao odgovarajuće uslove u tom pravcu. U svakom slučaju, ne mislim da je ideja zajedničke obveznice dobra i smatram da bi bilo dobro da se nađe neko drugo rešenje.“

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!