Kriza bacila region u nok-daun

20 Jul 2012

Region Zapadnog Balkana definišu mnoge podele, ali i zajedničke odlike – recesija i siromaštvo. Primećuje se da Balkan kaska za dinamičnijim ekonomijama Istoka, a istovremeno je daleko od ekonomija Zapada

Podsećajući da su od nekadašnjih komunističkih zemalja, pre svih zemlje Zapadnog Balkana bile pogođene finansijskom krizom, švajcarski list Noje ciriher cajtung (NZZ) donosi opširan tekst o situaciji u tom regionu. Zapadni Balkan je već po tradiciji strukturno slab region, koji ne raspolaže sa dovoljno industrijskih proizvoda za izvoz i uporedo se bori sa visoko zaduženim privatnim sektorom.

S obzirom na političke nestabilnosti, zatim na rastući strah da se uđe u rizik, na povećane kamate i relativno visoku zaduženost, taj region sve više zaostaje za dinamičnijim ekonomijama istočne i srednje Evrope. Bečki institut za poređenje međunarodnih ekonomija postavlja dijagnozu da dolazi do „nove podele“ istočne Evrope i do sve heterogenijeg ekonomskog razvoja u zemljama tranzicije.

Statistike potvrđuju očigledno

I najnoviji podaci Eurostata o bruto-društvenom proizvodu po glavi stanovnika pokazuju da regionu predstoji još dug put u procesu oporavka. U Bosni i Hercegovini on iznosi 29 odsto od proseka u 27 zemalja članica Evropske unije, u Albaniji 31, Srbiji 35, Makedoniji 36 te u Crnoj Gori 43 odsto. U Hrvatskoj, budućoj članici Evropske unije, taj procenat iznosi 61 odsto, a u Sloveniji, koja je u EU, 84 odsto.

Prema navodima Svetske banke u zemljama jugoistočne Evrope takođe raste siromaštvo. U šest zemalja jugoistočne Evrope (Albaniji, BiH, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji), prema procenama Svetske banke, 7,8 odsto stanovništva pati od ekstremnog siromaštva i dnevno živi sa manje od 2,5 dolara. Teško je, međutim, preciznije proceniti uticaj finansijske krize na siromaštvo u tim zemljama, pošto podaci o tome nisu u celosti dostupni, zaključuje švajcarski list.

Odličan učenik će postati problematičan

Nemački Velt nešto više prostora posvećuje Sloveniji i navodi da bi ta zemlja mogla biti naredni kandidat za pomoć iz stalnog Fonda Evropske unije za stabilizaciju evra. Pod naslovom „Odličan učenik postaje problematičan“ piše da iz Slovenije za sada stižu demantiji da je pomoć potrebna. Sama činjenica da su demantiji potrebni, predstavlja loš signal, komentariše list.

Prethodno je šef evro-zone Žan Klod Junker izjavio da veruje da Slovenija sama može rešiti svoj problem. Ali, građani Evropske unije su do sada već često, u sklopu dužničke krize, slušali takvu vrstu demantija i ne pridaju mu mnogo značaja. I zaista, u Briselu, Frankfurtu i u Londonu se polazi od toga da će Slovenija, kao šesta zemlja nakon Grčke, Portugala, Irske, Španije i Kipra morati da stane pod evropski kišobran za spašavanje, piše Velt.

(Senad Tanović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!