KRISTIJAN HELBAH: Šta je „Maršalov plan“ za Zapadni Balkan

12 Jun 2017

"Želimo da Zapadni Balkan postane deo EU, ali da već i pristupni proces donese osetni boljitak građanima"

Želimo da Zapadni Balkan postane deo EU, ali da već i pristupni proces donese osetni boljitak građanima, navodi za DW Kristijan Helbah, koordinator za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova.

DW: Mediji na Zapadnom Balkanu izveštavaju o nemačkom „Maršalovom planu” za taj region. Da li je to drugi naziv za ono što je šef diplomatije Zigmar Gabrijel nazvao novom strategijom za Balkan?Kristijan Helbah: Ministar Gabrijel je na Aspenskoj konferenciji krajem maja u Berlinu predstavio svoje viđenje Zapadnog Balkana. Jasno je rekao da se nemačka zalaže za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana već i iz sopstvenog interesa. Želimo da uvedemo ove zemlje u EU. Ali nije tajna da približavanje tih zemalja Evropskoj uniji ide veoma sporo jer nemaju svi akteri iskreni interes za održivim reformama.
Znamo da te reforme nisu jednostavne i da je regionu potrebna jača podrška u približavanju EU. Tu se radi o političkoj, ali i ekonomskoj podršci i impulsima za regionalnu saradnju koja krije mnoge neiskorišćene potencijale za jačanje regiona. Na posletku se radi o tome da prednosti približavanja EU postanu osetne za građane. Želimo da pomognemo konkretnim projektima.
To, međutim, ne može biti jednosmerna ulica. Ministar Gabrijel je takođe naglasio da nema popusta kod centralnih uslova kao što su vladavina prava, ljudska prava i borba protiv kriminala i korupcije. Glavna odgovornost je uvek bila i ostala u rukama političkih funkcionera šest zemalja Zapadnog Balkana, a ne u rukama EU!

Šta te zemlje mogu da očekuju od Brisela i Berlina?
U tom regionu nema partnera koji više doprinosi od Evropske unije i Nemačke, ako se posmatra bilateralno. Mnogo godina podržavamo Zapadni Balkan – politički, finansijski, prenosom znanja, a investicije i trgovinu da i ne pominjemo. Privredno je Zapadni Balkan odavno deo Evrope. Nemojte potceniti značaj ovog obećanja: države regiona mogu postati članice jednog od politički najuticajnijih i ekonomski najjačih klubova sveta – ukoliko ispune uslove za članstvo. Za potencijalne investitore je to privlačno, a tu su i trgovinske povoljnosti koje države Zapadnog Balkana imaju u odnosu sa EU. Za ljude evropska perspektiva ne znači samo blagostanje već i bezbednosti i pravdu, dakle ono što u idealnom slučaju zovemo normalnim životom.
Inicijativa „Berlin plus” bi trebalo da proširi dosadašnju podršku. Želimo da ojačamo regionalnu saradnju zemalja kako bi potom ulazak svih zemalja u EU bio olakšan. Kroz snažnu podršku reformskih napora trebalo bi da se podstakne transformacija u moderne pravne države.

Odakle će za to doći novac?
Ono što smo naumili nije zadatak koji jedna zemlja sama može da iznese ili koji se naprosto rešava novcem. To je zajednički poduhvat gde svi moraju vući u istom smeru: mi Evropljani zajedno sa ljudima na Zapadnom Balkanu. Važno nam je da Zapadni Balkan u Evropi ponovo dobije više pažnje i da se ojačaju reformske snage u regionu. Ne sme uvek da se priča samo o novcu. Možemo i želimo da pomognemo, ali same zemlje moraju da se prihvate neophodnih društvenih, političkih i ekonomskih promena. I moraju razumeti da su im reforme neophodne kako bi opstale na međunarodnom tržištu, ponudile svojim građanima perspektivu i odvratile ih od emigriranja. Drugim rečima, čak i da ne postoji EU ili politika proširenja, države Zapadnog Balkana bi morale da se menjaju. Nasuprot drugim zemljama i regionima, one imaju sreći što im EU pruža ruku i preuzima deo troškova transformacije.

U kojim oblastima će se ostvariti konkretna podrška?
Radi se o tome da se za ljude u regionu ostvare konkretne prednosti. Recimo kroz projekte koji poboljšavaju odnose i saradnju država pa tako poboljšavaju ekonomsku klimu i stvaraju radna mesta. Tu spadaju i prekogranični infrastrukturni projekti poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije. Ludilo je što je tako komplikovano doputovati iz Beograda do Prištine ili Tirane, iako su ti gradovi zapravo u komšiluku. Ako pružimo podršku u takvim oblastima ljudi će primetiti: nešto se radi.
Ali i region samostalno mora da uradi više kako bi iskoristio velike šanse digitalizacije privrede. Zahvaljujući mogućnostima industrije 4.0 mnoge industrijske grane vraćaju proizvodne pogone u Evropu. Taj efekat je dodatno pojačan zbog političke nesigurnosti na mnogim mestima u svetu. Ovde Zapadni Balkan hitno mora da zauzme startnu poziciju kao atraktivni region kako bi profitirao od opisanog razvoja. Preduslov za to je efikasna IT-infrastruktura i zajednički standardi u regionu. Radi se o IT-umreženosti, kako ne bi svako radio za sebe, a na kraju svi ostali praznih šaka. Zato predlažemo regionalni samit o informacionim tehnologijama kako bi se zajednički prišlo ovim pitanjima.
Osim toga, po svaku cenu moramo nešto uraditi kako bi ponudili mladima perspektive. Masovan odlazak mladih čiji smo svedoci jeste tempirana bomba koju moramo da deaktiviramo. Stoga su važne investicije u obrazovanje, a iz naše perspektive pre svega u dobro stručno obrazovanje jer je to privlačno za investitore.

Ko koordinira sve pobrojane namere i njihovo sprovođenje?
Ministar Gabrijel je predstavio ideje koje želimo da prodiskutujemo i razradimo sa našim partnerima. Ako sve bude išlo onako kako priželjkujemo, biće više mesta koja sprovode ideje. Svi ti tokovi treba da budu koordinirani iz Brisela. Nemačka će, kao pokretač i motor ove nove balkanske inicijative, svakako posebno intenzivno pratiti sprovođenje predloga. Već smo dobili brojne pozitivne reakcije na inicijativu, kako iz Brisela tako i od drugih nacija koje su posebno angažovane u regionu, recimo Italije koja će 12. jula u Trstu biti domaćin sledeće konferencije Berlinskog procesa.

U kakvom odnosu ovo o čemu pričamo stoji sa idejom „carinske unije” ili „zajedničkog tržišta” regiona za koju se zalaže i komesar za proširenje Johanes Han?
Inicijativa sledi isti cilj, dakle upotrebu neiskorišćenog privrednog potencijala kako bi ljudi u regionu živeli bolje. Treba iskoristiti svaku šansu koja se pomoli kako bi se što pre poboljšalo teško socijalno stanje u kojem žive mnogi na Balkanu. U to spada i poboljšana regionalna saradnja u sferi ekonomije. Pojedinačne zemlje Zapadnog Balkana su premale za potencijalne investitore. Ako se region zajednički „ponudi”, onda se isplati ulagati tamo. To stvara radna mesta i prihod. Dakle zemlje mogu odmah da čine napretke i to bez obzira na to koliko brzo ili sporo čine sledeće korake u procesu proširenja EU. Zato Nemačka izrazito podržava planove komesara Hana o stvaranju zajedničkog privrednog prostora u regionu.

Povremeno nastaje utisak da Berlin i Brisel u ime stabilnosti i opredeljenosti Zapadnog Balkana za EU tolerišu gaženje medijskih sloboda ili korupciju, da polažu nade u autoritarne političare. Ne pravi li se tako medveđa usluga demokratskom razvoju?
Nema sumnje da u državama Zapadnog Balkana postoje deficiti na polju slobode štampe i pre svega u vladavini prava i pravosuđu. I široko rasprostranjena korupcija je težak problem. Korupcija uvek nosi veliku nepravdu, olakšava izrabljivanje radnika, sprečava napredak, jer oni koji u njoj plivaju profitiraju od statusa kvo i žele da spreče reforme. Ne zatvaramo oči pred tim, naprotiv. Vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i sloboda izražavanja su redovno tema razgovora sa vladama u regionu. Ove teme spadaju u temelje približavanja EU. Što taj proces više odmiče, sve više dolaze u fokus. Jasno je da zemlja koja ne ispunjava standarde EU na ovom polju ne može na posletku postati članica. Tu nema gledanja kroz prste. Donosioci odluka u regionu to odlično znaju.

*Doktor pravnih nauka Kristijan Helbah, 1959, je nemački diplomata, od nedavno spceijalni koordinator za Zapadni Balkan, Tursku i zemlje EFTA u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Do prošle godine je bio ambasador Nemačke u BiH, a pre toga je radio u ambasadama Nemačke u Kolumbiji i Srbiji.

(Adelhaid Fajlke, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!