KRIK podneo krivičnu prijavu zbog pretnji

15 Jul 2016

Napadi po ugledu na ratnohuškačko novinarstvo iz devedesetih

Redakcija KRIK-a podnela je ove nedelje krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zbog pretnji novinarki Dragani Pećo i redakciji. Pretnje su stigle nakon kampanje koju su protiv KRIK-a mesecima vodili provladini mediji, ali i pojedini zvaničnici.

Dve osobe su na socijalnim mrežama uputile pretnje novinarima Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK, nakon nedavnih istraživanja imovine državnih funkcionera.

Tako je preko anonimnog naloga na Tviteru novinarima KRIK-a rečeno: „Ko ste vi da tražite podatke o radnom stažu za predsednika države i vlade, pa jebo vam pas majku izdajničku više“, kao i „kada budete došli da tražite te podatke, doći ću i ja tamo da vam se najebem majke“.

Sa drugog naloga novinarima je poručeno da ih „treba postrojiti i streljati kao strane agente u Srbiji“.

Novinari su uspeli da utvrde identitet jedne osobe koja im je pretila i podatke o njoj poslali su tužilaštvu. Druga se krije iza Tviter naloga pod imenom Petar Pan.

Do pretnji je došlo nakon višemesečne kampanje koja se vodi protiv redakcije KRIK-a, tokom koje je urednik Stevan Dojčinović u tabloidu „Informer“ i drugim medijima bliskim vlasti označen kao „mafijaš“, „špijun“, „medijski terorista“, „sadomazohista“ i „zla osoba“.

Glavni urednik „Pečata“ Milorad Vučelić izjavio je da je urednik KRIK-a „strani okupatorski plaćenik“ koji pokušava da izazove rat na Balkanu.

Novinarska udruženja osudila su tabloidne kampanje i Vučelićevu izjavu rekavši da je njome ugrozio Dojčinovićevu bezbednost.

Osim tabloida i predstavnici vlasti su novinare KRIK-a javno targetirali kao špijune. Tako je poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović rekao da je Dojčinović „Sorošev agent“. Iste optužbe izneo je i na svom nalogu Tviter nalogu.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za KRIK da kampanje koje vode provladini mediji i ovakvi nastupi državnih funkcionera na građane utiču poput velike ratno-huškačke propagande iz devetesetih godina. Tada su, kaže, najveći mediji koji su bili pod uticajem vlasti uticali na građane da se mobilišu na strani takve vlasti.

„Građani onda svako istraživačko novinarstvo koje otkriva nepravilnosti u radu vlasti i centara moći doživljavaju kao atak na sebe i smatraju da je potpuno legitimno da se obruše na novinare“, kaže Veljanovski i dodaje da u takvoj situaciji ne preostaje ništa drugo nego da novinari ostanu dosledni i hrabri.

(KRIK/Autonomija)