Kragujevac – medijski fenomen ili bahaćenje bez granica i zakona

20 Sep 2017

VOICE: Kako su pogaženi zakoni i procedure kako bi se spasila javna i partijska Radio-televizija Kragujevac

Osam meseci nakon što su zaposleni isključili radijski i televizijski signal zbog dugova, isto toliko otkada je Ministarstvo privrede poništilo privatizaciju, a REM oduzeo dozvolu – Radio-televizija Kragujevac počela je, ponovo, sa emitovanjem programa. Direktorka Jelena Vuković u obraćanju gledaocima zahvalila se građanima i zaposlenima koji su pokrenuli inicijativu za spasavanje RTK i rekla da će ta medijska kuća da bude “otvorena za sve”, kako je rekla – novinare-istraživače i građane Kragujevca, bez obzira na političku opredeljenost.

Zaposleni, njih 24 koliko je ostalo nakon sprovedenog socijalnog programa, kako kaže jedan od njih, uz uslov da mu se ne pominje ime, očekuju da se “ne ponovi ono što smo preživeli pod Radojicom (Radojica Milosavljević, kupac RTK) i rukovodstvom iz SNS-a”.

Svi su, ipak, izgledi da će se ponoviti. Ili, kako je na sednici gradskog parlamenta, na kojoj je usvojena odluka kojom grad Kragujevac preuzima RTK od države, izjavio odbornik opozicione Zajedno za Šumadiju Dušan Aleksićbiće to službeno glasilo Srpske napredne stranke.

To potvrđuje još jedna odluka, ovog puta Gradskog veća (16. vvgust, broj XIX-157/2017), o Programu rasporeda sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu Kragujevcu. Ovim “programom” grad predviđa 18 miliona dinara za “usluge po ugovoru” i dva miliona za subvencije namenjene Radio-televiziji Kragujevac. Uz još 70 miliona dugova koje je, do poništavanja privatizacije, napravio privatni vlasnik Radoica Milosavljević, samo ove godine za RTK, medijsku kuću koja osam meseci nije emitovala ni radio ni TV program – Kragujevac izdvaja 90 miliona budžetskog novca.

Ušteda zbog nepostojanja

Prvu odluku (pravne službe Grada su, navodno, članovima Gradskog veća predočile kakvu će štetu naneti) o osnivanju privrednog društva „Radio televizija Kragujevac“ doo Kragujevac odbornici vladajuće većine usvajaju 18. jula ove godine. Pravni osnov, kako piše u Odluci, nalazi se u Zakonu o lokalnoj samoupravi, a usvajanje ovog pravnog akta usledilo je nakon što je grad Kragujevac 27. juna ove godine „zaključio“ ugovor sa Republikom Srbijom o preuzimanju osnivačkih prava nad RTK (Ugovor o prenosu udela “Radio televizije Kragujevac”, doo Kragujevac broj 023-92/17-II od 27. 06. 2017, zaključen između Republike Srbije i Grada Kragujevca). Grad Kragujevac ovim ugovorom preuzima sto odsto osnivačkog kapitala, ali i sve dugove koje je napravio privatni vlasnik. Prema navodima gradonačelnika Radomira Nikolića, krajem jula dug je iznosio oko 70 miliona dinara.

– Dok RTK nije bila u našem vlasništvu, mi smo uštedeli sto miliona dinara. Ukupna dugovanja koja preuzimamo iznose oko 70 miliona dinara. Ako izmirimo te dugove i ako je potpuno iz budžeta finansiramo u narednih šest meseci do privatizacije, nećemo dostići tih sto miliona – rekao je Nikolić.

????????????????????????????????????

Van svih zakona: Gradonačelnik Kragujevca  Radomir Nikolić kao vlasnik, finansijer i urednik javno-partijskog medija

U sto odsto kapitala, bar za sada, ne ulazi ogromna imovina čiji je RTK bila korisnik. I sudbina imovine (poslovne zgrade od blizu 700 kvadrata, placa na ulasku u Kragujevac, zemljišta na kojem je smešten predajnik) zavisiće od odluke većine. Naime, imovina može da se uknjiži na grad, ali i na Radio-televiziju Kragujevac i bude predmet nove prodaje.

– Svejedno da li se ova medijska kuća, koja je prošla kroz katastrofalnu privatizaciju sada vraća gradu u formi privrednog društva, ustanove, ili nečeg četvrtog, to još od oktobra 2015. nije moguće, tačnije zabranjeno je – kaže urednik “Kragujevačkih” novina Miroslav Jovanović za VOICE. – I šta se događa kada gradska Skupština usvoji akt koji je očigledno protivzakonit? Ništa! Da li će neka institucija koja treba da štiti princip zakonitosti sada reagovati? Neće – zaključuje Jovanović i dodaje da je “razočaran”, kako kaže, “mlakom” reakcijom novinarskih udrženja.

Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković ocenjuje, međutim, da iza svega što je do sada urađeno u vez isa RTK “stoji partijska volja, partijski interes”.

– Ono što posebno iritira je to što je grad dozvolio da RTK propadne i tri godine tvrdi da nema para za projektno finansiranje medija, pa se postavlja pitanje kako je sada odjednom nađen novac za vraćanje dugova. Sumnjam da je sve po zakonu, a pogotovo da je u javnom interesu – zaključuje Raković u razgovoru za VOICE.

svetozar rakovic

Svetozar Raković: Grad tri godine tvrdi da nema para za projektno finansiranje medija, a sada je odjednom nađen novac za vraćanje dugova RTK-a (foto: MCBG)

“Ugovor” sa državom, jedini koji je neka lokalna samouprava do sada potpisala, grad sklapa na osnovu uredbe Vlade Srbije o vraćanju medija lokalnim samoupravama. Reč je o Uredbi o izmeni uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima u medijima, kojom je omogućeno da se lokalnim samoupravama prenesu akcije i udeli medija čija je privatizacija poništena. Ovom uredbom određen je novi rok za mogućnost privatizacije medija, koji u slučaju RTK ističe u decembru ove godine.

Privremeno rešenje kao najdugotrajnije?

Zaposleni u Radio televiziji Kragujevac očekuju, međutim, da se ovaj status produži, kao i da ih nova medijska strategija u nastajanju konačno “vrati” lokalnoj samoupravi. Predsednica Skupštine privrednog društva Radio televizija Kragujevac Ivana Ćupić, jedina iz ove kuće koja je za VOICE pristala da razgovara (doduše prepiskom u eletronskoj formi), na pitanje o sudbini RTK nakon isteka šest meseci, odgovara:

“Uredbom o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija (Službeni glasnik RS BR 65/17 i 31/17) predviđeno je da u roku od 6 meseci od dana prenosa akcija, odnosno udela na jedinicu lokalne samouprave pokrene novi postupak privatizacije”.

Novac za javni interes usmeren javno-partijskom mediju

Povodom odluke da se budžetski novac namenjen za projektno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja u Kragujevcu preusmeri Radio-televiziji Kragujevac oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Gradska uprava Kragujevca na čelu sa gradonačelnikom Radomirom Nikolićem nastavlja da krši Zakon o javnom informisanju i da ignoriše svoje obaveze prema javnom interesu i javnom informisanju, navodi se u saopštenju NUNS-a.
Mnogo je pitanja povodom RTK ne koja gradska, a i republička vlast treba javno da odgovore. Pre svega, zašto dugovanja bivšeg privatnog vlasnika RTK namiruju poreski obveznici Kragujevca? Kako to da Kragujevac već treću godinu zaredom nema novca za konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, što je njegova zakonska obaveza, a ima za subvencionisanje jedne medijske kuće koja ne emituje program? Zašto su drugi kragujevački mediji prepušteni sami sebi dok je televizija koju je, u međuvremenu, napustila većina zaposlenih i kojoj je oduzeta i dozvola za emitovanje programa postala prioritetna briga države? I, na kraju, kako je moguće da se aktom Vlade suspenduje Zakon o javnom informisanju, navodi se, između ostalog u saopštenju ovog novinarskog udruženja.

Čin novog osnivanja RTK ne predstavlja i kraj po svemu sudeći nezakonitih radnji, jer one, sudeći po odluci o osnivanju privrednog društva – tek slede. Već su zaposleni, čak i za period od više od šest meseci u kojem program nije ni emitovan, preko sudskih izvršitelja počeli da naplaćuju svoja potraživanja iz gradskog budžeta.

Zatim, u članu 12 Odluke o osnivanju privrednog društva piše: “Sredstva za obavljanje delatnosti Društva obezbeđuju se iz prihoda od osnovne delatnosti, budžeta osnivača i drugih izvora u skladu sa zakonom”. Nakon poslednje odluke Gradskog veća izvesno je da će se taj novac iz budžeta prebacivati na osnovu ugovora i dva miliona dinara subvencija. Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjeno je finansiranje medija iz budžeta, pošto se novac poreskih obveznika može dodeljivati isključivo kroz “sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa”. To podrazumeva raspisivanje javnog konkursa, koji u Kragujevcu nijednom nije sproveden.

Stranačko upravljanje javnom televizijom

Ni izbor upravljačkih organa u ovoj medijskoj kući koja se finansira novcem građana ne obećava profesionalizam. Članovi Skupštine – Ivana Ćupić, Danijela Marković i Marko Purić – kadrovi su partija koje čine većinu u gradskom parlamentu, Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

Za direktorku je imenovana Jelena Vuković, takođe partijski kadar. U vreme dok je vlasnik bio Radojica Milosavljević, bila je odgovorna urednica, kao i autorka emisija “Razmotavanje”, u kojima se u Pinkovom maniru razračunavala sa opozicijom i nezavisnim novinarima u Kragujevcu. U vreme kada na RTK počinju štrajkovi zbog kašnjenja plat,a Vuković zasniva radni odnos u Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, dok se muž, do tada tonac na Radio Kragujevcu, zapošljava u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Jelena Vuković je radni odnos u Agenciji “zamrzla”, a u RTK zasnovala na određeno vreme. Direktorka je dobila i novog stručnog saradnika, Vladislava Selakovića (kadar SNS), koji je podneo ostavku na mesto direktora u Javnom stambenom preduzeću. Kako su pisale “Kragujevačke”, trenutno se sprovode i nova stranačko-kumovska zapošljavanja.

Zaposleni u Radio-televiziji Kragujevac od trenutka kada ih grad “preuzima” redovno primaju plate, a novom sistematizacijom predviđene su zarade znatno veće od onih koje trenutno imaju novinari lokalnih medija. Tako neto-plata direktorke za avgust iznosi 76.231,97 dinara, a odgovorne urednice nešto više od 53.000 dinara. Novom sistematizacijom direktorka ima koeficijent po kome se obračunava zarada 11,5, direktor programskog sektora, što je novo radno mesto, devet i po. U odgovoru na pitanje VOICE o zaradama u RTK dostavljeni su obračuni na kojima je, sem bruto i neto iznosa, sve ostalo prikriveno, pa su i ove informacije pod znakom pitanja, a među zaposlenima na RTK, kada je o platama poslovodstva reč, pominju se i daleko veći iznosi. Novinari Radio-televizije Kragujevac, i pored redovnih plata, još uvek nemaju overene zdravstvene knjižice. Poznat je slučaj novinarke, koja će boravak na odeljenju Kliničkog centra u Kragujevcu morati da plati. Nepoznato je i kako je moguće da se isplaćuju neto zarade pre uplate poreza i doprinosa, kada propisu propisuju drugačije, kao i preko kog računa se to radi, kada su komercijalni računi RTK još uvek u blokadi

Građani željni informacija

Kada je o programu reč, Kragujevčani su željni lokalnih informacija. Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić (valjda mu niko nije objasnio da nije urednik) obećava da će na toj televiziji opozicija imati “minutažu veću nego ikada”. I program je pokrenut nakon, najblaže rečeno, problematičnih odluka REM-a. Naime, kada je krajem januara ove godine raskinuta privatizacija Radio-televizije Kragujevac, ova medijska kuća ostala je i bez dozvole o pružanju medijskih usluga, pošto kupac nije ispunio obavezu održavanja kontinuiteta proizvodnje medijskih progeama. Po pravilu, REM bi trebalo da raspiše konkurs za ponovno dobijanje dozvole. Svetozar Raković za VOICE kaže da dozvola za emitovanje programa “ne može tek tako da bude vraćena”, već po proceduri propisanoj zakonom.

Kako je Radio-televizija Kragujevac došla u situaciju da ne emituje program? Čini se da je sve počelo oktobra 2015, kada ju je sa još sedam medijskih kuća RTK kupio sada već legendarni SNS-biznismen iz Kruševca Radojica Milosavljević. U narednih godinu dana, zahvaljući gradskom budžetu, plate su redovne. Preuzima se “Teška reč” sa Pinka, svako gostovanje, i na najmanjoj lokalnoj televiziji, Aleksandra Vučića, a o političkim protivnicima i neistomišljenicima snimaju se specijalizovane emisije. Nakon završenih lokalnih i parlamentarnih izbora 2016. zarade počinju da kasne, zaposleni organizuju štrajkove koji su motivisani borbom za redovne plate, a ne profesiju, gomilaju se tužbe. U decembru 2016. sudski izvršitelji prodaju opremu RTK, a jedan od kupaca je i Grad Kragujevac, bez ikakve prethodne odluke. Legenda kaže da je gradonačelnik načelnici uprave za vanprivredu rekao da ide i licitira. Nakon 47 godina Radio Kragujevac prestaje da emituje program, a signal televizije već je ugašen.

Slučaj Vranjske u Kragujevcu

kragujevackeNedeljnik Kragujevačke, naslednik nekadašnje Svetlosti i Nezavisne Svetlosti, na ivici je da doživi sudbinu „Vranjskih“. Direktorka Kragujevačkih Gordana Božić za VOICE kaže da je redakcija svesna da “nikada neće biti po volji ni jednoj vlasti“. Do dolaska Srpske napredne stranke ni jedna kragujevačka vlast, ocenjuju u lokalnim medijima, nije imala tako brutalan odnos prema novinarima.
Poslednji u nizu pritisaka je dopis direktorke Radio-televizije Kragujevac kojim redakciji Kragujevačkih daje rok od mesec dana da napusti prostorije u kojima je poslednjih deset godina. Naime, redakcija koja je pre 22 godine osnovala Nezavisnu Svetlost, nakon što 1995. SPS preuzima kragujevačku Svetlost, pre deceniju osniva nedeljnik Kragujevačke. U zgradi, koja je svojevremeno i sagrađena za medije u Kragujevcu, ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji sa javnim preduzećem RTK useljava se u neuslovno potkrovlje. Iako opozicija i tadašnjoj vlasti na čelu sa Zajedno za Šumadiju, od dolaska naprednjaka na vlast – ovo je drugi pokušaj da se redakcija iseli iz prostorija.
Gordana Božić kaže da čitav odnos lokalne samouprave u Kragujevcu prema medijima govori o njihovoj „bahatosti i nedodirljivosti“:
–To što novinari Radio-televizije Kragujevac redovno primaju plate, iako osam meseci nisu ništa radili, za razliku od nas koji u poslednjih godinu dana nismo koristili niti dan godišnjeg odmora a platu nismo primili godinu i po dana, svedoči o tome kakvu privilegiju imaju oni koji su produžena ruka režima. Naravno da za to nisu krivi novinari, već aktuelna gradska koja je, kršeći zakone, konstantno „upumpavala“ novac u svoj medij – rekla je Gordana Božić za VOICE.
– Protivzakonito su isplatili sve zaostale zarade iz vremena kada je RTK bila u vlasništvu Radoice Milosavljevića, a nakon što su, opet protivzakonito, vratili ovu medijsku kuću gradu, na račun RTK prebacili 20 miliona dinara, koliko je bilo u budžetu za ovu godinu predviđeno za sufinansiranje medijskih projekata. To što gradska vlast na čelu sa Radomirom Nikolićem za tri godine ni jednom nije raspisala medijski konkurs, iako su sredstva u budžetu redovno planirana, a potom završavala na računima javnih preduzeća, samo govori o njihovoj bahatosti i nedodirljivosti.

melos001_SU Kragujevcu ne propada samo RTK. Račun najstarije privatne televizije u Srbiji K9, u blokadi je duže od godinu dana. Nedeljnik “Kragujevačke” je pred gašenjem, a od nekoliko portala, bar dva su u vlasništvu partijskih funkcionera. Najozbiljniji informativni program, verovali ili ne, emituje crkveni Radio Zlatousti, ali skromnog dometa zbog lokalne frekvencije. Pre dve nedelje kraljevačka TV Melos počela je, iz studija koji je otvorila u Kragujevcu, da emituje Kragujevački dnevnik.

I dok novinari drugih kragujevačkih redakcija, prepušteni sami sebi, rade po godinu dana bez plata, održavaju kakav-takav privid da novinarstvo u Kragujevcu postoji, na RTK čekaju novu medijsku strategiju i nadaju se da će ostati u vlasništvu grada. Prema nezvaničnim informacijama, vlasnici lokalnih medija pod kontrolom SNS-a, koji su nakon što su jeftino pokupovali nekadašnja javna preduzeća i od 2015. napravili ogromne dugove, sada očekuju da lokalne samouprave, preuzimanjem dela vlasništva, preuzmu i njihove obaveze.

A sve bi to trebalo da se “ozakoni” novom medijskom strategijom.

Jovanka Nikolić (VOICE)
Fotografije: Kragujevačke

Podelite ovu stranicu!