Kovin: Galopirajuća nezaposlenost

14 Jan 2014

Za sada samo takozvani investitori u opštini koja živi u zapećku Beograda, Pančeva i Smedereva

Kovinu su u 2013. godini održani redovni izbori, na kojima je ubedljivo pobedila Srpska napredna stranka, koja je osvojila 43 odsto glasova, ?ime je smenjena dotadašnja vlast kojom su rukovodili kadrovi demokrata i radikala. Imaju?i u vidu ?injenicu da su “naprednjaci” pobedili zahvaljuju?i podršci skoro polovine izašlih bira?a, za formiranje vlasti u Kovinu bila su im potrebna svega dva odborni?ka mesta, a u vladaju?u koaliciju ušao je SVM. Za predsednicu opštine izabrana je ugledna lekarka Gordana Zori?, za njenog zamenika šef lokalnog odbora SNS-a Dušan Petrovi?, a za predsednicu Skupštine opštine Sanja Petrovi?. Oni su svi kadrovi SNS, dok je Savezu vojvo?anskih Ma?ara pripalo mesto pomo?nika predsednika opštine.

Za razliku od ostalih vojvo?anskih opština u kojima postoje trvenja unutar vladaju?ih koalicija zbog okršaja razli?itih interesa, u Kovinu je situacija prili?no mirna. To potvr?uje i predsednica opštine Gordana Zori?. “U Kovinu vladaju?u ve?inu ?ine odbornici SNS-a sa 2 odbornika SVM-a. Od 45 mandata, ve?inu ?ini 27 odbornika, što je dosta komotna ve?ina”, kaže ona.

Pojedini opozicioni politi?ari, popu Sr?ana Stojanovi?a iz DS, kažu da je Zori?eva na mesto predsednice opštine postavljena zbog svog ugleda, ali da stvarnu politi?ku mo? poseduje njen zamenik Dušan Petrovi?. Zori?eva ove konstatacije opozicionih politi?ara nije potvrdila, ali ni demantovala. “Najpre treba definisati pojam ‘mo?’. On može imati i pozitivno i negativno zna?enje. U našem društvu za taj pojam se, uglavnom, vezuju negativne osobine kao što su bahatost, arogancija, nadobudnost, odsustvo samokriti?nosti, demonstracija sile, sposobnost pojedinca da ostvaruje li?ne i interese bliskih ljudi, sposobnost manipulacije ljudima, nametanje sopstvene volje… Takva mo? je prolazna. Sigurna sam da takvu mo? nemam. Ako pod pojmom mo?i, u pozitivnom smislu, podrazumevamo znanje, onda tu mo? imam. Stekla sam je obrazovanjem, životnim i politi?kim iskustvom. Ova vrsta mo?i je trajna. Kako se sti?e ugled? Šta se podrazumeva pod stvarnom mo?i? Šta je za društvo vrednije, pozitivno ili negativno zna?enje pojma ‘mo?’? To neka objasne oni koji procenjuju ko ima stvarnu, a ko nestvarnu mo?”, kaže predsednica opštine.

Kovin je, ina?e, rekorder po ?estom održavanju lokalnih izbora – najpre je 2002. godine bila rekonstrukcija tadašnje vlasti, da bi redovni izbori usledili dve godine posle toga. Zatim su, zbog opoziva tadašnjeg predsednika opštine Blagoja Bogdanovi?a, koji je biran direktno, održani vanredni izbori 2006. i redovni 2008. godine. Nakon tih izbora uvedene su privremene mere, a vanredni izbori desili su se godinu dana kasnije.

Sr?an Stojanovi?, bivši predsednik Skupštine opštine i lider opozicione koalicije “Za bolji Kovin”, koju ?ine DS,SPO i LDP, kaže da zbog ?estih previranja u vlasti opština ne napreduje. Prema njegovim re?ima, i 2013. godina je “izgubljena godina” za Kovin. “Ta godina je potpuno izgubljena. Ovde su se održali redovni izbori, i taj period kampanje i konstituisanja ve?ine je trajao nekoliko meseci, a od tada prakti?no ništa nije ura?eno ni prema kom pitanju. Gra?ani su o?ito želeli promenu, što je pokazao i izborni rezultat, ali sama promena ne zna?i da ?e nešto biti bolje. Siguran sam da su gra?ani sada shvatili da je ovo bila promena na gore i da im nije donela ništa novo niti dobro”, smatra Stojanovi?.

Više od tre?ine nezaposlenih

Najve?i problem u ovoj opštini je galopiraju?a nazaposlenost, jer podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je bez posla najmanje 36 odsto stanovnika opštine. Naime, prema podacima iz marta 2013. godine, ukupan broj radno sposobnog stanovništva je bio 24.440, od kojih se radnom knjižicom moglo pohvaliti njih 5.123 , dok je onih koji traže posao ?ak 3.563.

Ni predsednica opštine Gordana Zori? se ne usu?uje da populisti?ki obe?ava radna mesta. “Što se ti?e stvaranja uslova za zapošljavanje, to ?e biti veoma težak posao. Opština nema mogu?nost da otvara nova radna mesta, ali ima zadatak da pomogne svakom ko to može, želi i ima interes. Otvoreni smo za razgovor i podršku svakoj inicijativi, bez ikakvih uslovljavanja i u skladu sa zakonskom regulativom. Dugo smo propadali i nemogu?e je napraviti pomak na bolje za kratko vreme. Ekonomski oporavak ?e trajati mnogo duže.”, kaže ona.

Najve?i poslodavac u Kovinu je ipak država, a “najja?a firma” lokalna bolnica, koja upošljava ?ak 650 ljudi. Sr?an Stojanovi? iz DS kaže da aktuelna vlast zaista radi na rešavanju problema nezaposlenosti, ali svojih kadrova. “Imam utisak da ova vlast ima samo jedan cilj – upošljavanje svojih kadrova. Otvorena su neka nova radna mesta u javnim preduze?ima, njihovi ljudi su dobili posao, budžet se tanji, a mi presipamo iz šupljeg u prazno”, kaže Stojanovi?.

Takozvani investitori 

KOVIN-regata

Dunav kao šansa

Najzna?ajnije od malobrojnih firmi koje rade u Kovinu su West Pharmaceuticals, Panpharma, Atel i Utva, od ?ijeg hleba žive stotine porodica. Rudnik Kovin  je u restrukturiranju, ali u njemu i dalje prima platu oko 100 radnika.

Opština godinama muku mu?i sa investicijama, jer ih – naprosto – ve? godinama nema na vidiku. U strankama okrivljuju jedni druge za takvo stanje, ali ako se pogleda period vladanja u Kovinu u poslednjih 12 godina lako se može videti da su svi imali priliku da nešto urade.

Jedna od najbombasti?nijih pri?a bila je vezana za izgradnju luke. Naime, opština je godinama pregovarala i potpisivala formalne dokumente sa investitorom iz Rusije, koji je obe?ao izgradnju luke, me?utim ta pri?a je definitivno pala u vodu. Potpisan je ugovor koji nije bio izvodljiv, a opština je trenutno u sporu sa navodnim investitorom iz Rusije. Prema poslednjim informacijama, prvostepena odluka o raskidanju ovog štetnog ugovora je doneta, ali se još uvek ?eka i zvani?ni rasplet. U opštini navode da investitorima nude lokaciju na kojoj se nalazi vojni aerodrom, sa velikom parcelom poljoprivrednog zemljišta, koju je jedan belgijski investitor bio zainteresovan da uzme pod zakup i postoje?ih 500 hektara poljoprivrednog zemljišta iskoristi za proizvodnju organske hrane, a pistu upotrebi u kargo svrhe. Me?utim, za to je neophodna saglasnost Ministarstva odbrane, koje i dalje podvla?i svoj stav da ovaj objekat nije na prodaju zbog svog strateškog zna?aja.

Predsednica opštine Gordana Zori? navodi da postoje planovi za privla?enje investitora, ali da je problem sveopšta nemaština. “Naravno da postoje planovi za privla?enje investicija, jer to je neophodno za otvaranje novih radnih mesta. Mnogi potencijalni investitori dolaze, razgovaramo sa njima. Potrebno je mnogo truda da bi se me?u zainteresovanima pronašao pravi. Velika je ekonomska kriza, teško je na?i investitora koji ?e se lako odlu?iti da krene u realizaciju nekog projekta. Imamo izuzetan geostrateški položaj, ali to nije dovoljno”, navodi ona.

?injenica je, me?utim, da Kovin nema infrastrukturno potpuno opremljene lokacije koje može da ponudi, odnosno, ono što postoji ve? je u privatnom vlasništvu. Bivši predsednik SO Sr?an Stojanovi? kaže da je prethodna vlast napravila plan za izgradnju industrijske zone, izdvojila sredstva, me?utim, do danas, ništa nije u?injeno. “Mi smo odvojili preko 120 milona dinara za kapitalne investicije, me?u kojima industrijska zona zauzima prvo mesto. Ura?ena je parcelacija i usvojen je plan detaljne regulacije, a zapo?eto je i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Pravo pitanje je – šta se ?eka? Trenutna vlast je stopirala svaki tender za izvo?a?a radova za opremanje infrastrukturom koja je prethodna vlast raspisala, pa ih sad polako ponovo pokre?u. Oni su imali milijardu dinara projektovanog budžeta, 10 kompletnih projekata i preko 120 miliona dinara kapitalnih investicija. Do današnjeg dana taj novac nije iskoriš?en”, kaže Stojanovi?.
Predsednica opštine navodi da je tender stopiran jer su uo?eni propusti. “Objavili smo tender za opremanje industrijske zone, ali je nažalost bilo propusta i morali smo ga poništiti. Uskoro ?emo obnoviti proceduru. Nakon sprovedenog postupka, o?ekujem da, od momenta kad po?nu radovi, posao opremanja industrijske zone bude gotov za oko 3 meseca. Ako sve bude kako treba, to bi trebalo da se desi polovinom godine. Tada ?emo u ponudi imati dvadesetak parcela na atraktivnoj lokaciji”, kaže ona.

Bivši predsednik opštine Kovin Slavko Brankovi? izjavio je kako je decentralizacija više nego potrebna opštini, kako bi izašla iz senke Beograda, Pan?eva i Smedereva. “Lokalnoj samoupravi su neophodne neke nadležnosti, za koje trenutno nema novca. Kod nas u zemlji je aparat preglomazan i dolazi do nesklada, što se reflektuje na to da ne raspolažate imovinom. Mi imamo više od 40 kilometara obale Dunava i više od 60 odsto teritorije koju pokriva Deliblatska peš?ara, ali time ne raspolažemo. Tu leži odgovor zašto, i pored dobre pozicij,e neke stvari ne možemo da realizujemo“, zaklju?io je Brankovi?.

Vetrenja?e kao nada 

kovin vetrenjace

?ekaju?i vetrenja?e…

Jedina investicija u koju se kunu i predstavnici vlasti i opozicije vezana je za izgradnju vetroparka u naselju Mramorak, investicije za koju je zainteresovana ameri?ka kompanija Continental Winds, koji žele da da u vetropolje ulože blizu 300 miliona evra. Da bi se ona realizovala, prvo je potrebno rekonstuisati 35 kilometara atarskih puteva i izgraditi 15 kilometara pristupnih saobra?ajnica. Kompanija je za tu namenu opštini donirala tri i po miliona evra, kaže direktorka firme Continental Winds Srbija Ana Brnabi?. “Naša želja je da izgradimo vetropark kapaciteta 145 megavata, a ovo ?e biti jedno od najve?ih ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji”, navodi ona.

Ugovor je potpisan još 2008. godine, i on predvi?a da 70 odsto ljudi angažovanih na izgradnji vetroparka bude iz Kovina, kao i da se 2 odsto neto ostvarenog profita sliva u budžet opštine Kovin. Na po?etak izgradnje ?eka se ve? šest godina, a predsednica opštine Gordana Zori? nada se da ?e vetrenja?e po?eti da se grade tokom teku?e godine. “Priprema potrebne dokumentacije za vetroelektranu je odmakla, utrošeno je mnogo novca, tako da mislim da je realno o?ekivati da radovi po?nu po?etkom druge polovine 2014. godine. Svi željno o?ekujemo taj trenutak, u nadi da ?e to biti inicijalna kapisla i za druge investitore”, nada se Zori?.

Za razliku od pri?e vezane za nikad izgra?enu luku, ?ak i opozicija pozdravlja dolazak Continental Windsa u Kovin. “To je jedna ozbiljna firma, i mislim da to ide u dobrom smeru. To bi bila prva takva investicija takve vrste u Srbiji i mnogo bi zna?ila Kovinu”, navodi Sr?an Stojanovi?. On dodaje da je ova investicija dovela i do konstruktivnog dijaloga vlasti i opozicije u Kovinu, kada je vlast pozvala predstavnike svih odborni?kih grupa na razgovor povodom najavljene donacije od 3,5 miliona evra namenjenih za izgradnju atarskih puteva. “To jeste bio ugovor o donaciji, ali mi smo procenili da je u odre?enim segmentima štetan za opštinu, te je predsednica opštine sazvala predsednike odborni?kih grupa na konsultaciju i neki naši predlozi su usvojeni”, kaže Stojanovi?.

Kultura kao rak-rana 

Polje kulture je prava pravcata rak-rana Kovina, budu?i da Opština nema strategiju i akcioni plan razvoja kulture. Kulturni program definiše Ustanova kulturnih delatnosti Centar za kulturu Kovin. Program usvaja Skupština opštine, a sredstva se obezbe?uju u budžetu opštine. U svim naseljenim mestima, osim u Dubovcu, kulturnu delatnost ostvaruju udruženja i kulturno-umetni?ka društva, a opština, kako navode, “podsti?e” njihov rad i na osnovu njihovih programa i tek delimi?no obezbe?uje sredstva za programe.

Odlukom o budžetu opštine Kovin za usluge informisanja javnosti ove godine opredeljeno je 3,6 miliona dinara, što predstavlja 0,4 odsto budžeta. Sredstva se dodeljuju putem javne nabavke za potrebe pružanja usluga javnog informisanja. Za ovaj novac konkurisala su ?etiri lokalna medija koja rade na teritoriji opštine Kovin: Radio Bus, mese?nici Kovin Ekspres i Moj Kovin, kao i Radio H.

Kako za Autonomiju kaže glavni i odgovorni urednik lista Moj Kovin Svetozar Poli?, ovakva raspodela je ?udna, budu?i da Radio H ima sedište u Beogradu, nema dozvolu za rad od strane Rebubli?ke radiodufuzne agencije, a za njega je izdvojeno pola miliona dinara. Prema Poli?evim re?ima, mediji u Kovinu dobijaju “mrvice”, koje nisu dovoljne kako bi se obezbedio odgovaraju?i standard. “Od preporu?enih 2 odsto, izdvaja se svega oko 0,38 procenata budžeta. To nije ni blizu dovoljno za funkcionisanje medija, ali opštinskoj vlasti nije ni u interesu da imaju kriti?ke kvalitetne medije”, kaže Poli?, ina?e jedan od osniva?a Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Prema njegovim re?ima, opštinske vlasti su nakon petooktobarskih promena od medija o?ekivale da budu njihovi portparoli, a sada žele da vezivanjem kese ugase i poslednju iskru slobodnog novinarstva. Poli? dodaje da su kovinski novinari nedavno imali slu?aj cenzure, kada im nije dostavljen materijal sa sednice Skupštine opštine, na kojoj je osvojena kontroverzna odluka da imenovani funkcioneri u Kovinu nakon prestanka mandata ostaju zaposleni u lokalnoj samoupravi. “Oni su imenovana lica i to je protivzakonito. Novinari na sednici nisu dobili materijal, a onda se to pojavilo na njihovom sajtu jer ih na to obavezuje zakon, nakon ?ega je izbio skandal”, kaže Poli?.

Kovin grb

Grb Kovina

Opštinski sajt je prili?no ažuran, me?utim, gra?ani na njemu još uvek ne mogu da dobiju neke od važnih podataka. Naime, preko sajta je mogu?e preuzeti dokumentaciju iz svih oblasti rada Uprave, kao i izvršiti uvid u bira?ki spisak. Me?utim, najviše zahteva gra?ana vezano je za uslugu virtuelnog mati?ara, koja još uvek ne postoji.

U Kovinu ne postoji ni institucija ombudsmana, a to u opštini pravdaju nedostatkom sredstava. “Kao mala opština, nemamo kapacitete da sistematizujemo radno mesto samo u ovoj sferi. Eventualnim podnescima bavi se na?elnik Opštinske uprave, a odli?na je saradnja sa institucijom Ombudsmana AP Vojvodine”, kažu oni.

Interesantan primer participacije gra?ana u opštinskim odlukama došao je iz Druge mesne zajednice u Kovinu. Naime, oni su nedavno podneli inicijativu za vra?anje starog Dana opštine, sa sadašnjeg 26. jula na nekadašnji 4. oktobar. ?etvrti oktobar je dugo godina bio Dan opštine, jer predstavlja Dana oslobo?enja u Drugom svetskom ratu, koji je devedesetih zamenjen datumom opštinske slave, Svetog Arhangela Gavrila. Kako navode u opštini, ovo pitanje bi?e uvršteno u dnevni red neke od narednih sednica, a prema nezvani?nim informacijama, predlog ?e najverovatnije biti i usvojen.

Miodrag Sovilj

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.)

Podelite ovu stranicu!