Kostreš: Sredstva za nabavku gasa kompenzirati sa propalim Južnim tokom

25 Sep 2017

“Krajnje je nedopustivo i suprotno zdravom razumu da država ćutke uzima kredit od 30 miliona evra da bi platilo gas kompaniji i državi čijom krivicom je Srbija izgubila upravo toliku sumu"

Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš pozvao je danas direktora Javnog preduze?a Srbijagas Dušana Bajatovi?a, njegovog partijskog kolegu i ministra energetike Aleksandra Anti?a, kao i Vladu Srbije da, umesto najavljenim kratko?nim kreditom, bar deo novca za nabavku gasa obezbede iz sredstava uloženih u propali projekat „Južni tok“.

Kostreš je u saopštenju za javnost naveo da je, pored toga što je Naftna industrija Srbije (NIS) “fakti?ki poklonjena” za 400 miliona evra u zamenu za obe?anje o izgradnji „Južnog toka“, Srbija u prethodnih nekoliko godina u zajedni?ko preduze?e sa ruskim Gaspromom, koji je taj gasovod trebalo da izgradi, uložila oko 30 miliona evra.

“Upravo 30 miliona evra je suma za koju JP Srbijagas ovih dana želi da se zaduži kratkoro?nim kreditom, kako bi obezbedili gas za predstoje?u zimu. Re?ju, od ?itavog posla oko Južnog toka, našoj državi je ostala samo šteta”, ocenio je Kostreš.

Prema njegovim re?ima, “krajnje je nedopustivo i suprotno zdravom razumu” da država, odnosno njeno javno preduze?e, ?utke uzima kredit od 30 miliona evra da bi platilo gas kompaniji i državi ?ijom krivicom je Srbija izgubila upravo toliku sumu, ostala bez obe?anog gasovoda i još joj “budzašto poklonila” NIS.

“To nije ni poslovni, a kamoli odnos me?u prijateljima. Naro?ito ako postoji rok do polovine oktobra da im se plati, ili naša privreda i doma?instva rizikuju da ostanu bez gasa”, poru?io je Kostreš.

Dodao je da Vlada Srbije nema prava da ?utke pre?e preko toga i da ne pokuša da ispregovara da se barem deo tog gubitka konvertuje u gas koji Srbija treba da kupi i na taj na?in umanji štetu nastalu ulaganjem u projekat od ?ije se realizacije odustalo bez krivice Srbije, jer se radilo o jednostranoj odluci ruskog partnera i države.

Kostreš je podsetio da NIS, iako je re? o kompaniji sa ve?inskim ruskim vlasništvom, i dalje pla?a najnižu rudnu rentu u Evropi od tri umesto zakonskih sedam odsto, pa je prema nekim procenama samo od 2009. do 2016, NIS platio 163 miliona ameri?kih dolara, umesto da plati 200 miliona dolara više.

“Zbog svega toga, ponovo napominjemo, potrebno je hitno preispitati Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom”, kazao je Kostreš.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!