Kostreš: Sredstva za nabavku gasa kompenzirati sa propalim Južnim tokom

25 Sep 2017

“Krajnje je nedopustivo i suprotno zdravom razumu da država ćutke uzima kredit od 30 miliona evra da bi platilo gas kompaniji i državi čijom krivicom je Srbija izgubila upravo toliku sumu"

Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš pozvao je danas direktora Javnog preduzeća Srbijagas Dušana Bajatovića, njegovog partijskog kolegu i ministra energetike Aleksandra Antića, kao i Vladu Srbije da, umesto najavljenim kratkočnim kreditom, bar deo novca za nabavku gasa obezbede iz sredstava uloženih u propali projekat „Južni tok“.

Kostreš je u saopštenju za javnost naveo da je, pored toga što je Naftna industrija Srbije (NIS) “faktički poklonjena” za 400 miliona evra u zamenu za obećanje o izgradnji „Južnog toka“, Srbija u prethodnih nekoliko godina u zajedničko preduzeće sa ruskim Gaspromom, koji je taj gasovod trebalo da izgradi, uložila oko 30 miliona evra.

“Upravo 30 miliona evra je suma za koju JP Srbijagas ovih dana želi da se zaduži kratkoročnim kreditom, kako bi obezbedili gas za predstojeću zimu. Rečju, od čitavog posla oko Južnog toka, našoj državi je ostala samo šteta”, ocenio je Kostreš.

Prema njegovim rečima, “krajnje je nedopustivo i suprotno zdravom razumu” da država, odnosno njeno javno preduzeće, ćutke uzima kredit od 30 miliona evra da bi platilo gas kompaniji i državi čijom krivicom je Srbija izgubila upravo toliku sumu, ostala bez obećanog gasovoda i još joj “budzašto poklonila” NIS.

“To nije ni poslovni, a kamoli odnos među prijateljima. Naročito ako postoji rok do polovine oktobra da im se plati, ili naša privreda i domaćinstva rizikuju da ostanu bez gasa”, poručio je Kostreš.

Dodao je da Vlada Srbije nema prava da ćutke pređe preko toga i da ne pokuša da ispregovara da se barem deo tog gubitka konvertuje u gas koji Srbija treba da kupi i na taj način umanji štetu nastalu ulaganjem u projekat od čije se realizacije odustalo bez krivice Srbije, jer se radilo o jednostranoj odluci ruskog partnera i države.

Kostreš je podsetio da NIS, iako je reč o kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom, i dalje plaća najnižu rudnu rentu u Evropi od tri umesto zakonskih sedam odsto, pa je prema nekim procenama samo od 2009. do 2016, NIS platio 163 miliona američkih dolara, umesto da plati 200 miliona dolara više.

“Zbog svega toga, ponovo napominjemo, potrebno je hitno preispitati Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom”, kazao je Kostreš.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!