Kostreš: Donošenje zakona o svojini bolno pitanje

01 Aug 2011

Ne mogu se čekati idealni uslovi za zakon

Donošenje zakona o javnoj svojini je bolno politi?ko pitanje i njegovo usvajanje je nastavak aktivnosti koje su zapo?ete donošenjem Ustava Srbije, Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine, izjavio je danas zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.
Kostreš, koga je premijer Mirko Cvetkovi? “zadužio” da vodi radnu grupu za izradu tog zakona, rekao je Tanjugu da se ne mogu ?ekati idealni uslovi da bi se takav zakon usvojio i naglasio da je jako važno da postoji politi?ka saglasnosti, ali i svest o tome šta se njime želi posti?i.
Ukoliko bi se radilo na silu i bez saglasnosti, uveren je on, to ?e postati pitanje koje ?e vrlo brzo izazvati sukobe.
“Mora?emo u nekoliko faza da ispravimo štetu koja je napravljena posle Miloševi?evog pu?a u Vojvodini 1988. godine i posle Ustava iz 1990. godine. Ali, to je proces”, smatra Kostreš.
Kritike na svoj ra?un, koje je nedavno ?uo zbog odluke da “presko?i” radnu grupu i konsultacije obavlja sa politi?kim strankama, kao i mišljenja da bi zbog toga mogao da bude smenjen, Kostreš ne spori, ali veruje da i dalje ima poverenje predsednika vlade za ono što radi.
On je precizirao da mu je upravo Cvetkovi? dao jasan zadatak i da to što mu i dalje ukazuje poverenje govori u prilog ?injenici da je zadovoljan poslom koji je obavio.
“Ukoliko se bude pokazalo da ?e neko drugi bolje i efikasnije raditi, nemam ništa protiv da budem zamenjen. Dok god imam poverenje premijera radi?u ovaj posao”, rekao je Kostreš.
On je ukazao da je na sebe preuzeo odgovornost da na?e najefikasniji na?in da se napiše zakon i da desetak radnih grupa, koliko ih je do sada bilo, taj posao nije završilo što je pokazalo da sastanci tog tipa nisu put kojim se može posti?i traženi rezultat.
“To dokazujem i time što sam uspeo na ovaj na?in i ovom metodologijom rada da usaglasim najve?i broj spornih pitanja. Sa druge strane, nekoliko puta sam rekao da ?lanovi radne grupe nemaju potencijal da donose politi?ke odluke, što je o?igledno uvredilo neke moje kolege i izazvalo reakciju o mojoj smeni”, rekao je Kostreš.
Odluku da razgovore o predlogu zakona prebaci na politi?ki teren obrazložio je time što na sastancima sa politi?kim strankama njegove kolege iz radne grupe nisu bile pozivane, što mu je ukazivalo da nemaju poverenje sopstvenih stranaka da o tome razgovaraju.
“Mogu da im se izvinim zato što sam to rekao, ali to je, u suštini, ta?no, jer njihove stranke, na unutarstrana?kim razgovorima, nikada nisu poslale njih da usaglašavaju taj zakon. To sam video od prvog dana, kada je bila sazvana prva, pa onda i druga sednica komisije”, rekao je Kostreš.
On je, me?utim, naglasio da radna grupa ima smisla, jer su njeni ?lanovi vrlo stru?ni i kvalitetni i kada se taj zakon politi?ki završi, oni ?e ga pregledati i izvršiti odre?enu pravno-tehni?ku redakciju.
“Zato su ti ljudi veoma važni, jer nam je potrebna njihova stru?nost i njihovo znanje. Ali, nisu delegirani od svojih stranaka da donose politi?ke odluke i to je istina”, naglasio je Kostreš.
Govore?i o spornim ta?kama u radnoj verziji predloga zakona o javnoj svojini, Kostreš je precizirao da je ostala samo jedna – definisanje javne svojine Vojvodine nad velikim sistemima.
Iako tvrdi da je bio optimista, pošto se od 25 spornih pitanja stiglo do samo jednog, Kostreš je upozorio da je to pitanje koje je u Srbiji još uvek bolna ta?ka i tema oko koje se ne slažu ni partije vladaju?e koalicije.
Ne postoji jasan odnos opozicije prema tom pitanju, a u nekim strankama, unutar njih samih, postoje razli?ite ideje koliko autonomije treba da ima Vojvodina i kojom javnom svojinom treba da raspolaže, naglasio je on.
Prema njegovim re?ima, autonomija Vojvodine i unutrašnje ure?enje Srbije je veliki politi?ki problem koji se dugo godina stavljao pod tepih.
“Imamo vrlo unitarnu i vrlo centralizovanu državu, sa druge strane mnoge koji se zalažu za decentralizaciju i regionalizaciju. Suštinski, u Srbiji ne postoji dogovor unutar društva, politi?kih stranaka… o tome kako treba država da izgleda. Da li je Srbija unitarna država, decentralizovana i regionalizovana i do koje mere i koje su to nadležnosti kojima odre?eni regioni trebaju da raspolažu”, rekao je Kostreš.
On je dodao da su trenutno Vojvodina i grad Beograd po evropskim standardima regioni, a da postoji i ideja da Šumadija ili jugoisto?na Srbija, sa sedištem u Nišu, tako?e to postanu.
“Nemamo jasnu politi?ku volju, jasan dogovor, da li ?emo imati Srbiju koja ?e biti decentralizovana i regionalizovana, i koliko. I Ma?arska, koja ima vrlo nizak stepen decentralizacije i Nema?ka su u EU. Dakle, i unutar EU postoje razli?iti standardi i razli?iti nivoi decentralizacije. To pitanje nije rešeno”, podsetio je Kostreš.
On je naglasio da zbog te ?injenice i bez jasne saglasnosti oko toga kako treba da izgleda Srbija, skupština donosi zakone koji bi trebalo funkcionalno da urede ono što politi?ki i suštinski još uvek nije dogovoreno.
“Na ?elo ove radne grupe sam postavljen zato što zakon mora biti politi?ki usaglašen. Na moju veliku žalost, to ne?e biti onako kako ja želim ili kako želi stranka kojoj pripadam, ali ne?emo dozvoliti ni da bude tako da Vojvodini baš ništa ne pripadne i da joj ne bude vra?en makar deo imovine na koju ima pravo”, zaklju?io je Kostreš.

(RTV)

Podelite ovu stranicu!