KOSTIĆ / ANTONIJEVIĆ: Da li je Srbija sigurna kuća za ratne zločince?

01 Oct 2017

Da li je dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji promenjen odnos prema ratnim zločinima?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je namera vlasti u Srbiji da potpuno odustane od su?enja za ratne zlo?ine koje su po?inili Srbi. Sagovornici su bili Milica Kosti?, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo, i Milan Antonijevi?, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava.

Bilo je re?i o tome kako viši sudovi u Srbiji poništavaju presude za ratne zlo?ine kojima su osu?eni Srbi, o blagonaklonom odnosu sudija prema optuženima kada su u pitanju Srbi, da li je dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji promenjen odnos prema ratnim zlo?inima, o slu?aju generala vojske Republike Srpske Novaka ?uki?a, koji je pobegao u Srbiju nakon što je u Bosni i Hercegovini pravosnažno osu?en za ratni zlo?in, a koga Srbija odbija da izru?i, zašto nikada nije podignuta optužnica za ratne zlo?ine ni protiv jednog visokog oficira vojske i policije, kao i o tome zašto Srbija odbija da sara?uje sa Haškim tribunalom.

Omer Karabeg: Poslednjih godina u Srbiji ima za?u?uju?e mnogo poništavanja presuda za ratne zlo?ine koje su po?inili Srbi. Viši sudovi uglavnom pronalaze formalne razloge da ponište te presude i po?inioci ostaju bez kazne. Zašto se to dešava?

Milica Kosti?: To se dešava u jako velikom obimu. Gotovo 50 posto presuda je poništeno i procesi se obnavljaju. A kad je re? o najve?im predmetima – kao što su Srebrenica, masakr Albanaca u selu ?uška i sli?ni predmeti – tu se približavamo cifri od 100 posto ukinutih presuda. Pravne mahinacije koje rezultiraju u odlaganju, odugovla?enju, ponavljanju i na kraju gašenju su?enja karakterišu svaki deo postupaka za ratne zlo?ine koji se vode u Srbiji. Imam utisak da sve te proceduralne igrarije predstavljaju paravan za ono što je stvarna namera, a to je gašenje su?enja za ratne zlo?ine ?iji su po?inioci Srbi – po mogu?stvu da to bude neprimetno kao što se sada dešava. O tome najbolje govori ?injenica da u ovom trenutku u pritvoru nema niti jednog osumnji?enog za ratne zlo?ine.

Milan Antonijevi?: Teško je napraviti direktnu vezu izme?u politike i donošenja poništavaju?ih presuda. Time bismo omalovažili sve one sudove koji su donosili presude, odnosno tužilaštva koja su prikupljala dokaze. Me?utim, zaista ne možemo biti ponosni doma?im su?enjima za ratne zlo?ine. Posmatra?i, koje mi šaljemo da prate procese, ?esto nam se vra?aju sa izveštajima da su pretresi odloženi, da su razlozi za njihovo odlaganje ?esto veoma neubedljivi, da se advokatima optuženih dozvoljava da zloupotrebljavaju procedure – što baca senku na su?enja za ratne zlo?ine.

Pored toga, vidljivo je da nema mnogo novih postupaka. Nema spremnosti da se vode postupci protiv onih koji su bili nalogodavci, koji su nare?ivali zlo?ine. Uglavnom se sudi direktnim po?iniocima. Na taj na?in sigurno ne?emo do?i do istine o onome što se dešavalo devedestih godina. Mi još uvek nemamo odgovor kako je bilo mogu?e da jedna zemlja, koja je imala ure?eni sistem sudstva i gde je vladala disciplina u vojsci, po?ini tolike zlo?ine.

Ov?ara

Omer Karabeg: Dešava se da se ?ak ukidaju i pravosnažne presude kao u slu?aju Ov?ara, što je zaista neverovatno.

Milica Kosti?: Ov?ara je jedan od najvažnijih predmeta koji je procesuiran u regionu, a pred našim pravosu?em – sigurno. Taj postupak se vodi evo ve? 15 godina, svedo?ilo je na stotine ?lanova porodica žrtava – i on još nije završen. Ti ljudi su svedo?ili ne znam koliko puta i na kraju su digli ruke od pravosu?a Srbije, apsolutno više ne?e da se bave tim procesom. Ovde se desilo da tri godine nakon pravosnažnosti presude Ustavni sud ukine tu presudu jer se jedan od osu?enih žalio da sud nije bio nepristrasan. Ta odluka je doneta 2013. godine i predmet je vra?en Apelacionom sudu. Od tada se ništa ne doga?a, na ceo slu?aj je pao zaborav i niko se više ne se?a predmeta Ov?ara.

Omer Karabeg: Zar nije ovo što se desilo sa slu?ajem Ov?ara, koji je bio najve?i proces za ratne zlo?ine vo?en u Srbiji, kompromitovalo srpsko pravosu?e?

Milan Antonijevi?: Jeste, ali ovde treba napraviti razliku izme?u pravosu?a i Ustavnog suda. Politika može lakše da uti?e na odluke Ustavnog suda nego na odluke Apelacionog i redovnih sudova. Nije posao Ustavnog suda da ukida pravosnažne presude, on ima druga?iju nadležnost.

Omer Karabeg: ?ini se da su i sudije prili?no blagonaklone prema optuženima za ratne zlo?ine, kao da je to neka vrsta lakših zlo?ina. Slušao sam izjavu jedne žene iz udruženja Majke Srebrenice koja je prisustovala jednom su?enju za zlo?in u Srebrenici. Ona je ispri?ala i ovo. Kada je optuženi rekao sudiji da ima mnogo posla, pa nema vremena da pripremi odbranu sudija mu je odgovorio:”Dobro, kada budete imali vremena, vi pripremite odbranu”. Kao da se radi o nekavoj tu?i u kafani, a ne o ratnom zlo?inu.

Manje od godinu za ratni zlo?in

Milica Kosti?: Kazne za ratne zlo?ine su izuzetno niske. Veoma je problematican na?in kako se do kazne dolazi. Jedna od olakšavaju?ih okolnosti, koja je predvi?ena zakonom, su porodi?ne prilike optuženog. U Srbiji ne postoji presuda za ratne zlo?ina gde porodi?ne prilike optuženog nisu uzete kao olakšavaju?a okolnost. Dešavaju se neverovatni paradoksi. Tako u jednoj presudi optuženi dobija manju kaznu jer mu se kao olašavaju?a okolnost uzima što ima nekoliko dece, a u drugom slu?aju optuženi dobija blažu kaznu zato što nema dece. Apsolutno, svaka porodi?na situacija je olakšavaju?a okolnost.

Imamo slu?aj gde je policajac iz neposredne blizine tri puta pucao na civila. Njemu je kao olašavaju?a okolnost uzeto to što je na mestu gde se dogodio taj zlo?in navodno ranije bilo terorista, pa je policajac, jelte, bio uplašen. Ne sud, nego zdrav razum ne bi mogao da prihvati takvo obrazloženje. U Srbiji se po zakonu za ratne zlo?ine izri?u kazne od pet do 20 godina. Zakon kaže da samo u izuzetno retkim slu?ajevima kazna može biti ispod pet godina. Me?utim, kazne za ratne zlo?ine su vrlo ?esto ispod pet godina, ponekad i ispod godinu dana.

Milan Antonijevi?: U sudnici se da primetiti da sudije sa izvesnim respektom tretiraju optužene za ratne zlo?ine. Prema njima zaista postoji druga?iji odnos što šalje negativnu sliku o samim su?enjima. I kada se sudi obi?nom kriminalu, sudije ponekad imaju blagonaklon odnos prema optuženima samo zato što su devedesetih godina bili na ratištu.

Ko je lepio plakate Ratka Mladi?a?

Omer Karabeg: Izgleda da je namera sadašnje vlasti u Srbiji da poništi i ono malo presuda za ratne zlo?ine koje su donete za vreme vladavine Borisa Tadi?a. Mislite li da je dolaskom Srpske napredne stranke na vlast promenjen odnos prema ratnim zlo?inima? Ne treba zaboraviti da je ta stanka nastala iz Srpske radikalne stanke, da su radikali ratne zlo?ince smatrali herojima i da je i Aleksandar Vu?i? pre deset godina po Beogradu lepio plakate Ratka Mladi?a.

Milica Kosti?: Moram re?i da su?enja za ratne zlo?ine nisu bila prioritet, ni želja nijedne vlasti. Me?utim, odnos Srpske napredne stranke prema tim su?enjima je poseban. Otkako su oni došli na vlast vidimo jako negativan trend. Doga?aju se stvari koje se nisu ranije doga?ale tako da mogu samo ponoviti ono što sam na po?etku rekla – da se za vreme vladavine te stranke su?enja za ratne zlo?ine gase. Recimo, skoro godinu i po dana Srbija je bila bez tužioca za ratne zlo?ine. A njegov izbor je isklju?ivo zavisio od Srpske napredne stranke koja ima ve?inu u Narodnoj skupštini.

Dalje, za vreme vladavine Srpske napredne stranke došlo je do prekida saradnje sa Haškim tribunalom. Naravno, i stranke koje su ranije bile na vlasti nisu volele Haški tribunal, otezale su koliko su mogle izru?enje optuženih, ali su na kraju ipak sara?ivale. Sada imamo nešto što ja bilo nezamislivo do pre nekoliko godina – ova vlast kaže: ”Mi ne?emo da sara?ujemo”. Poslednji zahtev Tribunala za izru?enje troje radikala, koji su optuženi za nepoštovanje suda, Srbija je odbila sa obrazloženjem da ne postoji obaveza izru?enja kad je u pitanju nepoštovamje suda, mada je ranije izru?ivala one koji su bili optuženi za to delo. Pogledajmo šta je u?injeno sa svedocima. Ranije su svedocima, kada do?u na su?enje, troškovi odmah ispla?ivani na ruke. Prošle godine je promenjen pravilnik, pa se troškovi ispla?uju posle mesec dana na bankovni ra?un.

Dakle, ljudi moraju da otvaraju ra?une, a oni iz regiona i devizne ra?une. Možete zamisliti kako na to reaguje stara žena koja živi u nekom selu u Hrvatskoj ili Bosni I Hercegovini koja uopšte nema mogu?nosti da otvori ra?un u banci. Rezultat izmene pravilnika je da je prošle godine odloženo nekoliko su?enja zato što nisu došli svedoci.

Omer Karabeg: Gospodine Antonijevi?u, mislite li vi da sadašnja vlast ima druk?iji odnos prema ratnim zlo?inima nego ona bivša koja je isporu?ila Radovana Karadži?a i Ratka Mladi?a i sara?ivala sa Haškim tribunalom.

Milan Antonijevi?: Mislim da bi se teško mogla dati pozitivna slika o bivšoj vlasti. Nije bilo pravovremenog izru?ivanja optuženih Haškom tribunalu, niti aktivnosti tadašnjeg MUP-a na otkrivanju po?inilaca ratnih zloi?ina. Bilo je opstrukcije postupaka – tako da se ne može napraviti jasna distinkcija izme?u prethodnog i ovog perioda. Danas, uostalom nemate politi?ke snage koje su kao ranije otvoreno zagovarale prestanak postupaka za ratne zlo?ine, kao što je to radila Srpska radikalna stranka. Ranije je postojao ogroman pritisak i u skupštini i na ulicama protiv saradnje sa Haškim tribunalom i protiv izru?enja optuženih. Sada je situacija potpuno druga?ija.

Niko u Narodnoj skupštini ne govori otvoreno protiv su?enja za ratne zlo?ine, osim Srpske radikalne stranke koja je marginalizoavana. Ali vlast ne koristi tu situaciju za ubrzanje postupaka, ve? se nastavlja sa politikom koja ne dovodi do rezultata. Nemamo jasnih izjava najviših državnih organa da po?inici ratnih zlo?ina moraju da budu kažnjeni. I ne samo po?inioci, nego, kao što sam ve? rekao, i oni koji su u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u vojsci takve stvari planirali i organizovali.

Generali umešani u zlo?ine ne beže iz Srbije

Omer Karabeg: U maju ove godine izabrana je nova tužiteljka za ratne zlo?ine – Snežana Stanojkovi?. Mislite li da bi ona mogla doneti neke promene?

Milica Kosti?: Mislim da ?emo morati da sa?ekamo da vidimo šta ?e ona uraditi. Snežana Stanojkovi? je na toj funkciji od maja ove godine, onda je došlo leto i sudska pauza. Zaista ne postoji ništa na osnovu ?ega bismo mogli da merimo njen u?inak. Ono što je evidentno – u Srbiji nema hrabrosti da se procesuiraju visoko rangirane osobe. Fond za humanitarno pravo je pre više od pet godina podneo krivi?nu prijavu za Srebrenicu – ne protiv osmorice kojima se sada sudii koji bili na nižoj lestvici u sistemu hijerarhije – ve? protiv visoko rangiranih oficira iz Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske.

Me?u njima je i komandant tog odreda Milorad Pelemiš koga sada možemo da vidimo po raznim ovdašnjim televizijama. O njegovoj ulozi ima jako puno dokaza koji su izvedeni pred Haškim tribunalom. Takvih dokaza ima i protiv zna?ajnog broja visoko rangiranih oficira Vojske Republike Srpske koji su u?estvovali u genocidu u Srebrenici, a danas mirnim životom žive u Srbiji. Kada danas slušamo da su neki ljudu uhapšeni u belom svetu da bi bili izru?eni, pada u o?i da se uvek radi o niskorangiranim po?iniocima ratnih zlo?ina. Iz Srbije nisu bežali generali i pukovnici da se sakriju u Americi, ve? niskorangirani, jer je jedino njima pretila opasnost da budu procesuirani. Nova tužiteljska sada ima šansu da nešto u?ini. To je, ustvari, poslednja šansa, jer nema više vremena. Biologija ?ini svoje. Umiru i optuženi i svedoci.

Vlada garantuje za Mladi?a

Omer Karabeg: Dok zateže odnose sa Haškim tribunalom, Srbija traži od Ujedinjenih nacija da Srbi, koje je Tribunal osudio za ratne zlo?ine, služe kaznu u Srbiji. U isto vreme srpska vlada od Haškog tribunala traži da Mladi?a privremeno pusti na slobodu da bi ga le?ili srpski lekari. Kako gledate na te zahteve?

Milan Antonijevi?: Zaista nisam stru?an da ocenjum da li bi le?enje u doma?im medicinskim ustanovama bilo kvalitetnije nego u razvijenim evropskim državama. Ali ovde ima jedan aspekt na koji bih želeo da skrenem pažnju. Oni koji su odležali kaznu za ratne zlo?ine poput Veselina Šljivan?anina u Srbiji imaju status heroja koji im je podarila vladaju?a stranka. Oni idu po tribinama, daju intervjue i objašnjavaju šta se dešavalo devedesetih godina, govore o ratnim zlo?ine u kojima su direktno u?estvovali i za koje su osu?eni. Time se šalje poruka žrtvama da se njihova prava ne?e poštovati. A prema Akcionom planu, koji je usvojila vlada, država Srbija je obavezna da obaveštava žrtve o tome šta se dešava sa onima koji su odležali kaznu za ratne zlo?ine izre?enu pred Haškim tribunalom. Ono što vidimo potpuno je druga?ija slika. Ne samo da se ne upozoravaju žrtve nego se i promovišu ljudi koji su osu?eni za ratne zlo?ine.

Milica Kosti?: Zahtev da se Mladi? privremeno pusti iz zatvora je, naravno, smejurija. To služi samo da se postignu nekakvi politi?ki poeni u Srbiji. Ne slažem se sa gospodinom Antonijevi?em. Ne moram da budem medicinski stru?njak da bih prosudila da li je zahtev vlade Srbije opravdan. Zdravstvo u Srbiji je na rubu opstanka – o tome slušamo svaki dan. Kako onda lekari u Srbiji mogu biti kompetentniji od onih u Holandiji? A i sam Mladi? je tokom su?enja izjavio da bi, kako je rekao, bio u ve?nim lovištima, da nije došao u Hag da se le?i. On je javno zahvaljivao lekarima i osoblju tamošnje bolnice. Ina?e, možemo samo da zamislimo kako ?e Haški tribunal da posmatra zahtev vlade Srbije koja odbija da s njim sara?uje.

Uto?ište za osu?enog generala

Omer Karabeg: Izgleda da je izraz promenjene politike sadašnje vlasti u Srbiji i zaštita osu?enih ratnih zlo?inaca iz susednih država. Recimo, general vojske Republike Srpske Novak ?uki? pravosnažno je u Bosni i Hercegovini osu?en na 20 godina zato što je naredio granitairanje Tuzle u kome je poginula 71 osoba. On je 2014. godine pobegao u Srbiju. Pravosu?e Bosne i Hercegovine je tražilo ili da ?uki? bude izru?en ili da služi kaznu u Srbiji, ali Srbija izgleda nije voljna da u?ini ni jedno, ni drugo.

Milan Antonijevi?: Da, to je pokazatelj da nema saradnje sa pravosu?em okolnih država. To je stvarno ekstremni primer. Na njemu zaista možemo videti kako izgleda zaštita onih koji su za ratne zlo?ine osu?eni u drugim državama. To je zaista za svaku kritiku. To je zajedni?ki stav svih nevladinih organizacija koje prate su?enja za ratne zlo?ine.

Milica Kosti?: Slažem se da je slu?aj Novaka ?uki?a posebno dobar primer za ocenu odnosa pravosu?a Srbije prema regionalnoj saradnji. Ovih dana je ponovo odgo?eno ro?ište, jer ?uki? nije mogao da se pojavi u sudnici. Navodno je hospitalizovan. I tako je to stalno. U isto vreme, dok se zakazuju fiktivna ro?išta, advokatska kancelarija koja zastupa ?uki?a, navodno u dogovoru sa Ministarstvom odbrane, na poligonu Vojske Srbije u Nikincima dokazuje da je ?uki? nevin – da srpska granata navodno nije ubila ljude u Tuzli. Rezultati tog testa objavljuju se na web sajtu koji se zove Tuzlanska kapija.

Snimljen je i dokumentarni film u kome se dokazuje da je ?uki? nevin, a organizovana je i tribina na Pravnom fakultetu u Beogradu. Sve to navodno radi advokatska kancelarija. A sud za to vreme sedi i kao ?eka da stignu nekakvi transkripti iz Bosne i Hercegovine. To je zaista izrugivanje pravdi. U tom zlo?inu u Tuzli ubijena je 71 osoba. Ti ljudi su u proseku imali 20 godina. Dve decenije nakon tog strašnog zlo?ina Novak ?uki? se pravi da je bolestan, a vlast u Srbiji zajedno sa njegovim advokatom dovodi nekakve balisti?are koji ispaljuju neke rakete i pri?aju kako granata, koja je pobila ljude u Tuzli, nije ispaljena sa srpskih položaja.

Omer Karabeg: U zaklju?ku, mislite li da ?e pravosu?e u Srbiji potpuno odustati od su?enja za ratne zlo?ine koje su po?inili Srbi?

Milan Antonijevi?: Ne bih davao tako crne prognoze. Ja zaista o?ekujem da ?e sudovi i tužilaštava imati dovoljno snage da podižu optužnice i sude osumnji?enim za ratne zlo?ine. Ovde nikada nije bila idealna situacija. Setimo se samo opstrukcije Demokatske stranke Srbije formiranju specijalnog suda za ratne zlo?ine u vreme kada je bila na vlasti. Oni koji su bili na vlasti nikada nisu previše podržavali su?enja za ratne zlo?ine, tako da ne bih u potpunosti svaljivao krivicu na ove koji su sada na vlasti. Kada su ve? napravili dovoljno zaokreta u nekim drugim oblastima, nadam se da ?e biti u stanju i da ga naprave u ovoj oblasti. Jer, ako zaista žele u Evropsku uniju ne mogu zaobi?i ratne zlo?ine.

Milica Kosti?: Ja mislim da ova vlast istinski želi da se u Srbiji više ne sudi ratnim zlo?inima koje su po?inili Srbi. Na to ukazuje baš sve što se dešava u pravosu?u, ali mislim da oni ne mogu potpuno da odustanu od tih su?enja jer znaju da ih posmatra Evropska unija. Zato se sudi taman toliko da Brisel misli da se nešto dešava. Takva situacija odgovora i Srbiji i Evropskoj uniji. Problem je što se laže. A, ako ste spremni da lažete, to zna?i da ne želite ništa da uradite. Laž govori da se tu ništa ne?e desiti.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!