Kosovska Parada ponosa

10 okt 2018

Kako su organizatori rekli, nakon prve prošlogodišnje parade, LGBT osobe su se suočile sa diskriminacijom, stoga je ove godine njihov zahtev bio sloboda i bezbednost za tu zajednicu

Uz muziku, pesmu i dugine boje u Prištini je u sredu završena druga po redu Parada ponosa pod motom „U ime slobode“ u sklopu Nedelje ponosa čiji je cilj bio podizanje svesti i osnaživanje LGBTI osoba, kao i podizanje vidljivosti u društvu o različitim seksualnim orjentacijama i rodnim identitetima.

Kako su organizatori rekli, nakon prve prošlogodišnje parade, LGBT osobe su se suočile sa diskriminacijom, stoga je ove godine njihov zahtev bio sloboda i bezbednost za tu zajednicu.

Nakon marširanja kroz glavno šetalište, jedan od organizatora Ljendi Mustafa proglasio je paradu uspešno okončanom.

„Ujedinili smo se da tražimo slobodu i da pokažemo društvu da imamo jednaka prava“, kazao je Mustafa, pozivajući institucije da im se to omogući.

„Dok smo potpuno slobodni, bićemo vaš glas“, poručio je Ljendi Mustafa.

Paradi su prisustvovali ambasadori stranih zemalja, šefica EU kancelarije Natalija Apostolova, gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti, a iz Vlade Kosova ministarka za evropske integracije Durata Hodža.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj nije se pridružio paradi ali je uoči njenog početka na Fejsbuku napisao da je seksualna orjentacija individualno opredeljenje u svakom društvu i da se kao takvo treba poštovati. Kako je dodao, to je garantovano i Ustavom Kosova.

„LGBTI i Nedelja ponosa imaće institucionalnu podršku kako bi bili slobodni i bezbedni u izražavanju svog opredeljenja“, napisao je Haradinaj.

Parada ponosa je počela u 11.30 na trgu Skenderberg koji se nalazi ispred kosovskih institucija na glavnom šetalištu, a završila na trgu Zahir Pajaziti kod Hotela Grand.

Organizatori su bili nevladine organizacije koje štite prava LGBT zajednice, ali i one koje zastupaju poštovanje ljudskih prava.

U istraživanju Nacionalnog demokratskog instituta, navodi se da se samo tri odsto ispitanika izjasnilo da bi prihvatilo činjenicu da im je dete LGBT, dok se 97 odsto izjasnilo da ne bi dopustili da u kući žive sa članom te zajednice.

Članovi ove zajednice tvrde da diskriminacija počinje u porodici, potom u društvu i širem krugu.

(Amra Zejneli Loxha, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!