Korupcija i javašluk razjuruju investitore

25 Nov 2010

Najgori smo tamo gde treba da budemo najbolji, a to je konkurentnost, jer od nje zavise i strane investicije i plate

Strani investitori Srbiju i dalje često prihvataju kao zemlju visokog rizika i niskih standarda i slabog međunarodnog rejtinga. Zbog toga i ne čudi što je ova godina prošla praktično bez ozbiljnijih staranih ulaganja, to jest onih najvažnijih grinfild investicija.
Kako ćemo privući strane investitore, postati deo Svetske trgovinske organizacije ili ući u EU, kada ni na jednoj svetskoj rang-listi država – ne možemo da se, po bilo kojem ozbiljnijem merilu, plasiramo ispod 70. mesta? Da ćemo mi o sebi uvek pričati najlepše nije nekakva novost, ali kad malo bacimo pogled preko dvorišta i vidimo šta drugi o nama misle, i to na osnovu realnih pokazatelja, onda situacija nije nimalo ružičasta. U svim istraživanjima koja su se na svetskom nivou bavila pitanjem korupcije i konkurentnošću uslova poslovanja, Srbija je u trećoj svetskoj ligi. Svugde smo na “dobrom” 73. ili 80-i-nekom mestu!?
Da krenemo redom. Nažalost, najgori smo tamo gde treba da budemo najbolji, a to je konkurentnost, jer od nje zavise i strane investicije i plate.
Srbija se ove godine spustila tri mesta na listi 139 zemalja svrstanih prema konkurentnosti, i sada je s indeksom 3,84 na 96. mestu, pokazuje Globalni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti. Listu predvodi Švajcarska, kao i pre godinu dana, s indeksom konkurentnosti 5,63. Na drugom i trećem mestu su Švedska i Singapur, koji su poslednju godinu zamenili pozicije na listi. Na začelju liste je Čad, s indeksom konkurentnosti 2,73. Od zemalja iz okruženja, Slovenija je na 45, a Crna Gora na 49. mestu, Hrvatska je 77, Makedonija 79, Albanija 88, a Bosna i Hercegovina 102.
Forum konkurentnost meri, prateći 12 faktora, uključujući rad institucija, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje, efikasnost tržišta, tržište rada, razvoj finansijskog tržišta, veličinu tržišta.

KORUPCIJA SVUDA OKO NAS

Svetski stručnjaci su izmerili i da je i ove godine Srbija visoko na listi korumpiranih zemalja. Tačnije, pokazalo je istraživanje “Transparensi internešenela”, indeks percepcije korupcije u Srbiji je nepromenjen u odnosu na prošlu godinu, a među zemljama regiona lošije se kotira samo Bosna i Hercegovina,.
Predstavljajući rezultate istraživanja, predsednik organizacije “Transparentnost Srbija” Vladimir Goati je rekao da Srbija, s indeksom 3,5, zauzima 83. mesto među 178 zemalja u kojima je analiziran indeks percepcije korupcije. Goati je ukazao na to da je Srbija napredovala do 2007. godine, ali da se od tada beleži stagnacija jer, kako je naveo, postojeći politički sistem u Srbiji ostavlja previše prostora za korupciju, s obzirom na to da izborni zakon promoviše posredni proporcionalni sistem izbora i da i dalje postoji institucija blanko ostavki.
Istraživanje organizacije “Transparensi internešenel”, sačinjeno na osnovu šest nezavisnih istraživanja sprovedenih u protekle dve godine, pokazalo je da je, kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije, najbolja situacija u Sloveniji, gde je indeks percepcije korupcije 6,4. Kosovo ima indeks 2,8, i nalazi se između 110. i 150. mesta. Negde smo i napredovali. S 90. mesta popeli smo se za korak po uslovima poslovanja, na 89. poziciju na listi 183 zemlje, navodi se u izveštaju o poslovanju u 2011. Međunarodne finansijske korporacije i Svetske banke. Srbija je pozicionirana nešto bolje nego u prethodnom izveštaju pošto je protekle godine unapredila jednu oblast koju analitičari mere, usvojivši novi Zakon o stečaju.

RIZIK ALI UMERENI

Gledano po indikatorima, Srbija je ove godine najslabija kod građevinskih dozvola, gde je 176. od 183 zemlje, kao i kod registrovanja imovine, gde je na 100. mestu. Podaci iz izveštaja takođe pokazuju da je za počinjanje biznisa u Srbiji potrebno utrošiti 13 dana i obaviti sedam procedura, dok je za poslove oko građevinskih dozvola potrebno 279 dana i 20 procedura.
Međunarodna agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Dun&Bradstreet (D&B) u novembarskom izveštaju je zadržala Srbiji rejting DB-4d, što je svrstava u grupu zemalja s umerenim rizikom poslovanja. U regionu i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB-2c), a slede Hrvatska (DB-3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB-4a), Makedonija i Grčka (DB-4b). Niži rejting od Srbije ima samo Bosna i Hercegovina (DB-6a). Rejting D&B-a ukazuje na rizik poslovnog okruženja u nekoj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i isplativosti potencijalnih investicija.
Da ovo nisu samo puke liste već da odražavaju stvarno stanje naše ekonomije pokazuje i praksa to jest sami strani investitori.
Kao na najveće prepreke za ulaganje, strani investitori prstom upiru u veliku korupciju, ali i komplikovanu proceduru i dugačko vreme za dobijanje čitave lepeze dozvola koje država traži od njih, od građevinskih do onih za otvaranje firmi.
– Daću vam veoma konkretan primer: čitav proces administrativnih priprema za jedan naš objekat bi trajao godinu dana da nismo dobili specijalnu podršku vlasti, a to je previše dugo, i to je veliki problem. U svakom slučaju, bilo je neophodno mnogo da se lobira – kazala je novinarima nedavno, prilikom otvaranja subotičkog „Metroa“ predsednica Upravnog odbora kompanije “Metro keš end keri” u Srbiji Veronika Punčeva.
Pomenimo i da je, po navodima potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, u Srbiju je za prvih osam meseci ove godine ušlo 800 miliona evra direktnih stranih investicija. To je, po Đeliću, dobar rezultat jer nije bilo velikih privatizacija. U Agenciji za strana ulaganja SIEPA veruju da će na kraju godine saldo pristiglih stranih investicija biti na nivou od oko 1,3 milijarde evra, i to bez privatizacije Telekoma, za koji se računa da će biti “zlatna koka” koja će u zemlju doneti bar još toliko para.

OPTIMIZAM BEZ GRANICA

Čak i da sve bude tako, postavlja se pitanje koliko je taj rezultat i zaista dobar ako se uporedi s postavljenim ciljevima, ali i onim šta rade naše komšije. Naime, u 2009, koja je bila godine najgore krize, u zemlju je ušlo oko 1,4 milijarde evra, a u SIEPA-i su lane najavljivali priliv stranih investicija u 2010. godini od dve milijarde evra. S druge strane, u Crnu Goru je u prvih devet meseci ušlo 468 miliona evra ulaganja iz inostranstva, pokazuju podaci tamošnje Agencija za promociju stranih investicija. Mnogo više nego u Srbiju, kada se zna da je srpska ekonomija od crnogorske veća nekih 17 puta.
Sve to je i dalje osetno manje nego u godinama najvećeg priliva stranih ulaganja: u 2006. u zemlju je ušlo 4,3 milijarde, 2007. – 3,5, a 2008. tri milijarde dolara ulaganja iz inostranstva. Ipak, te godine se ne mogu porediti s današnjicom jer je reč o periodu koji je bio vrhunac investiranja u celom svetu, nakon čega je usledila globalna recesija.
Veronika Punčeva ipak pozdravlja napore Vlade Srbije da umanji administrativna ograničenja i tako podrži investitore.
– Vlada je obećala promene u tom pogledu i one će značiti mnogo za poslovne subjekte. Verujemo da će tako i biti. Sama činjenica da stalno investiramo ovde i nastavljamo u tom pravcu pokazuje da smo optimisti i da mislimo da će se i administrativne i druge prepreke prevazići – kazala je ona, napominjući da su, gradnjom nedavno otvorenog distributivnog centra u Subotici, investicije kompanije “Metro keš end keri” u Srbiji povećane za 15 miliona evra.
– Veoma sam optimistična u vezi s budućnošću Srbije. Ovo tržište ima mnogo prednosti, ali je takođe činjenica da još uvek nije dovoljno otvoreno, što se vidi i kroz trenutnu situaciju s mlekom – kaže Punčeva.
Iako navodi da je Srbija i dalje rizično mesto za ulaganja, optimističan je i predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji, prvi čovek srpskog “Telenora” Ćel Morten Jonsen. Međutim, dodaje, vrlo važan preduslov za to jeste i da poraste poverenje u sistem.
– Nije važno da li će neko Srbiju samo nazvati liderom u regionu. Bitnije je da se ekonomski rast oseti u realnom sektoru – naglašava Jonsen.

Ljubica Blitva – Trošić

Podelite ovu stranicu!