Korhec: U Beogradu konsenzus da se finansiranje Vojvodine ne reši

22 Oct 2015

Vojvođanski budžet je protočni bojler

Profesor novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije univerziteta Union Tamaš Korhec ocenio je danas da niko od političkih aktera nije sprečen da bez suviše politikanstva i javnosti pitanje finansiranja Vojvodine ozbiljno stavi na dnevni red, umesto što se ta situacija koristi samo kao mogući poen u nekoj političkoj bici ili nadmudrivanju.

Korhec je za RTV rekao da Srbija od kraja 2008. godine krši sopstveni Ustav jer nije donela Zakon o finansiranju Vojvodine. On je naveo i da to pitanje može da reši politička elita, kako ona koja je na vlasti, tako i ona koja čini značajniju opoziciju.

“Kao pravnik, mislim da je to deficit našeg pravnog sistema. Ako se zalažemo za vladavinu prava, pravnu državu, ustavnost i zakonitost, a u načelu se svako u državi zalaže za to, jer nemate političku silu koja će reći da želi anarhiju i šicarenje, ova situacija dokazuje da ta namera nije uvek iskrena”, istakao je Korhec, koji je ranije bio i pokrajinski sekretar za upravu i propise.

On je objasnio da je finansiranje Vojvodine jedan od primera koji je značajan u pogledu neustavnosti, odnosno kršenja ustavnih obaveza.

Ukazao je da Ustav predviđa da se Vojvodina finansira iz dve vrste prihoda. Jedan su ustupljeni prihodi republike, čiji se procenat utvrđuje zakonom, i ta odredba je, prema njegovim rečima, ispoštovana jer različiti zakoni definišu procenat poreza koji se vraća pokrajini.

“Međutim, druga odredba Ustava, koja kaže da Vojvodina svoje izvorne nadležnosti finansira iz izvornih prihoda i da se ti izvorni prihodi utvrđuju zakonom je prekršena. Naime, ustavni zakon je propisao rok u kojem se moraju zakoni uskladiti sa Ustavom i on je istekao krajem 2008. godine, a taj zakon i takve odredbe u zakonu nikada nisu zaživele”, ocenio je Korhec.

On je dodao da je sadašnje stanje, bez zakona o finansiranju Vojvodine, takvo da pokrajina svoje izvorne nadležnosti finansira iz takozvanih ustupljenih prihoda kao i transfera, a Ustav, kako je objasnio, ne propisuje takav način finansiranja tih nadležnosti, nego jasno i nedvosmisleno propisuje izvorne prihode iz kojih se one finansiraju.

“Tu postoji i veoma značajan problem kada je reč o ustavnosti, a koji nije toliko u vezi sa izvornim prihodima ili zakonima o prihodima Vojvodine, već za strukturu pokrajinskog budžeta. Mi do danas nemamo ispoštovanu odredbu da tri sedmine pokrajinskog budžeta moraju da idu na razvojne projekte. Trenutno imamo budžet Vojvodine u kojem mnogo veći procenat ide čisto na plate prosveti i tom pogledu vojvođanski budžet je protočni bojler, a ne budžet, jer pokrajina nema uticaja na raspodelu tih sredstava, već je to samo formalnost, kako bi se na neki način ispoštovala odredba od sedam odsto republičkog budžeta”, dodao je Korhec.

BanovinaOn je dodao da pokrajina, kada je reč o platama za prosvetu, ništa ne uređuje ili odlučuje i da je sve do poslednjeg dinara raspoređeno u resornom ministarstvu, te da ta sredstva samo na jedan dan prelaze u pokrajinski budžet da bi se ispoštovala odredba od sedam odsto, dok se odredba od tri sedmine nikada nije ispoštovala.

“Zapravo Vojvodina nema ta sredstva i nije ih imala ni za vreme Demokratske stranke i nema ih ni sada”, dodao je Korhec.

On je istakao da je poštovanje Ustava obaveza svih državnih organa, ali da je njegova zaštita u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda.

“Ustavni sud je taj koji treba da zaštiti Ustav i u tom pogledu možemo reći da je odgovornost najviše na toj instituciji. Međutim, Ustavni sud praktično, sem retkih izuzetaka, odlučuje o tim pitanjima tek na inicijativu ovlašćenih inicijatora ili predlagača postupka, a takvih predloga nije bilo godinama”, kazao je Korhec.

On je podsetio na incijativu vojvođanske Vlade za ocenu ustavnosti Zakona o budžetskom sistemu koja je Ustavnom sudu upućena pre tri godine i naveo da se do tada rešenje tražilo isključivo političkim sredstvima.

“I bilo šta da Ustavni sud odluči, ovde se radi o propustu i nečinjenju Vlade i Skupštine i prostor Ustavnog suda je manji. On može da utvrdi da nije usklađen poreski sistem sa odredbom Ustava, ali ne može da donese zakon. I zato je preko potrebna politička odluka za rešavanje ove krize i očigledno da ne samo da nedostaje politička volja za to, već zbog svega što se desilo od 2006. godine možemo zaključiti da postoji konsenzus da se to pitanje ne reši”, ocenio je Korhec.

On je podsetio i da je Srbija imala različite vlade i stranke na vlasti u tom periodu, a da se u Skupštini nikada nije razmatrao zakon kojim bi se u skladu sa odredbom konačno i dugoročno rešilo finansiranje Vojvodine.

“Možemo reći da u političkoj eliti u Beogradu postoji konsenzus oko toga da ovo pitanje ne treba rešiti. Jer, svaka vlada može da pokrene njegovo rešavanje, ali mi nemamo čak ni nacrt tog zakona”, kazao je Korhec.

(RTV)