Koraks: U Srbiji se neguju fašisti

08 Nov 2018

"Jedan od osnova fašističke propagande je diskreditacija drugog, protivnika, opozicije..."

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks izjavio je za televiziju N1 da se u Srbiji, na neki način neguju fašisti, a da političari to podstrekavaju, jer im takva situacija odgovara. Istoričar Milovan Pisari konstatuje da revizija istorije koja se dešava nema veze sa istorijom i naučnim procesom.

Svetski dan borbe protiv fašizma i antisemitizma obeležava se sutra, kao dan sećanja na 9. novembar 1938. godine, kada je u gradovima nacističke Nemačke ubijeno više od 90 Jevreja, demolirano 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spaljeno na stotine sinagoga. Taj događaj, koji je označio početak nacističkog pogroma Jevreja, nazvan je Kristalna noć, jer su ulice Berlina i drugih nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

Borba protiv ksenofobije, svih oblika ekstremizma, uključujući i najmračniji oblik – fašizam, misija je pokreta “Novi Optimizam” od njegovog nastanka. Ove godine Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma obeležiće na dva mesta – različitim događajima. Sutra u 12h u Ustanovi kulture Parobrod biće održana tribina pod nazivom “Gde stanuje ekstremizam”, a u Lazarevcu istog dana, u 19h, biće organizovana još jedna tribina pod nazivom “Koja je tvoja crvena linija”, uz izložbu karikatura Dušana Petričića i Predraga Koraksića Coraxa.

Istoričar Milovan Pisari kaže da taj datum predstavlja uspon nasilja prema Jevrejima i prema drugim kategorijama ljudi, i da označava početak kad je nasilje prema Jevrejima dobilo neku drugu dimenziju. I u samom nacističkom vrhu postojala su razna tumačenja tog događaja, neki od njih su primetili da je to bilo kontraproduktivno, obični građani su loše reagovali na to nasilje, uplašili se, a na međunarodnom nivou napravljena je velika šteta, navodi istoričar. Tada su neki od njih shvatili da fašizam treba voditi na neki drugi način, i od tada su se javile neke druge ideje, koje će kasnije dovesti do logora smrti, dodaje.

Na tribinama (u petak) ćemo se fokusirati na antifašizam, gde je antifašizam, ali i gde je fašizam danas, razgovaraćemo i o organizacijama koje deluju na teritoriji Srbije i koje su jasno ideološki vezane za fašizam, ali razgovaraćemo i o prikrivenom fašizmu koji je svuda oko nas, i koji je, po mom mišljenju, opasniji od ovog otvorenog, kaže Pisari.

Na pitanje kako kao društvo reagujemo na taj prikriveni fašizam, karikaturista Predrag Koraksić Koraks kaže da se ovde na neki način neguju fašisti.

“Godine 1941. su mi fašisti, četnici, streljali oca, i mi smo od tada bili stalno na poternici, bežali smo sve vreme, pobegli smo čak u Zemun, i morali smo da se tu prijavimo pod lažnim imenom. Međutim, oni su poslali poternicu za mojom majkom, i Gestapo je došao u Zemun i uhapsio moju majku i odveo u Glavnjaču (zloglasni istražni zatvor) u Beograd. Međutim, taj četnik koji je trebalo da prepozna moju majku, nije se pojavio, i oni su je posle 10 dana pustili i mi smo pobegli dalje… Hoću da kažem da je ta saradnja između Nemaca i četnika bila od prvog dana, kad je Draža (Mihailović) prekinuo kontakte s Titom, i sve vreme je trajala. Ove priče koje se sada ovde pričaju, to su sve lažne priče, ja sam to preživeo i tačno znam kako je to izgledalo”, kaže gost N1.

Koraksić navodi da gleda Skupštinu Srbije, koja je ogledalo svega, i da se u njoj pojavljuju  fašisti.

Političari su odgovorni, ali oni to podstrekavaju, neguju, njima izgleda da najviše odgovara takva jedna situacija, da mogu da manipulišu ljudima, glasačima, koji nisu obavešteni, kaže Koraksić.

Koraks ističe da svako treba da se odredi prema tim pitanjima (fašizma), i da se on svakog dana bori, svojim karikaturama, da to i pokaže.

“Danas imamo te tabloide, tu Ilustrovanu politiku, to se iznenada pojavi neko, ko je u nekom zapećku stajao, i kad oseti da je situacija, on se pojavi… Tako se pojavio (Đorđe Martić) koji je napravio tu čitavu priču sa Ilustrovanom”, kaže Koraksić. On je uređivao Politiku ekspres s kojom sam ja imao sudski spor jer su promenili poruku na mojoj karikaturi s potpisom i naslovom, dodaje, navodeći da je proces dobio posle desetak godina.

Pisari: Revizija istorije u Srbiji je politička odluka, nema veze s naukom

Pisari kaže da, na primer, u Italiji postoje razne neofašističke organizacije, da su male, ali da deluju na teritoriji cele države. To su “batinaši”, ali postoje velike političke stranke koje podržavaju te politike, koje se temelje na mržnji, navodi istoričar.”To je ta situacija koja se, nažalost, dešava u mnogim zemljama, a moglo bi se reći da se kod nas slično dešava”.

Gebels je bio ključan lik u nacističkoj Nemačkoj, kao ministar za propagandu, koja je ključna stvar za fašizam, jer se uz pomoć nje širi. “Jedan od osnova te propagande je diskreditacija drugog, protivnika, opozicije... Mi možemo ovde da uzemo razne novine, tabloide, i da vidimo koliko je ta dikreditacija česta, pa na osnovu toga možemo da napravimo određenu paralelu”.

Govoreći o reviziji istorije koja se dešava u Srbiji, ali i u Hrvatskoj (slučaj Stepinac), navodi da tu nije reč o naučnom procesu, jer revizionisti ne koriste istorijske činjenice, arhivske izvore, ili koriste ono što njima odgovara, ili jednostavno – falsifikuju činjenice.

To je politička odluka, nije istoriografske prirode, istoričari su samo sluge tog problema, naglašava.

“Poslednjih 20 godina Srbiji je bio potreban novi mit, naravno da nije mogao da se dovede u pitanje antifašizam, ali je mogao da se se dovede u pitanje antifašizam vezan za komunizam i Jugoslaviju, to je trebalo očistiti, u njihovim glavama… Svako normalan bi rekao da to nije moguće kad je Jugoslavija u pitanju, ali oni su uspeli…”

Napravili su novi mit od onih koji su činili strašne zločine u ratu, koji su sarađivali sa Nemcima i Italijanima od početka do kraja rata i onih koji same sebe nisu nazivali antifašistima, kaže Pisari, ističući da se to desilo kako bi se te politike opravdale i zločini četnika.

(N1)

Podelite ovu stranicu!