Korać: Srbija nije dosledno odbacila ideju o podeli Bosne

08 Dec 2017

"Odnos Srbije i Hrvatske prema BiH danas predstavlja politiku kontinuiteta sa onom iz devedesetih"

Pitanja o tome odakle potiče i kojim ciljevima je određeno aktuelno partnerstvo Dragana Čovića, hrvatskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, i Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, ili, u načelu, srpskih i hrvatskih zvaničnika u odnosu prema BiH, ponovo su u fokusu javnosti.

Nakon završnih presuda u Haškom tribunalu, jedne koja je osudila Ratka Mladića na doživotnu robiju zbog genocida na bošnjačkim muslimanima, i druge – presude šestorici Hrvata u kojoj je Hrvatska označena kao organizator zločinačkog poduhvata u BiH, u javnosti se uveliko prave paralele između odnosa Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana prema BiH sa odnosom koji imaju aktuelni predstavnici i zvaničnici Srbije i Hrvatske.

Prema mišljenju Žarka Puhovskog, političkog analitičara i profesora Filozofskog fakulteta u Zagrebu, sličnost između zvaničnog Beograda i Zagreba ogleda se najpre u tome da ni jedni ni drugi ne mogu da suoče sa odgovornošću za zločine i da to prihvate.

– Isto kao u ratu, odnos Srbije i Hrvatske je komplikovan i vodi se na više frontova. Bili su zajedno protiv muslimana u ratu, iako su bili na suprotstavljenim stranama i u ratu jedni protiv drugih. Tako je i danas. Kada je reč o BiH, na istoj su strani, a na drugim poljima su sukobljeni, ističe Puhovski za Danas.

Sagovornik našeg lista, međutim, ističe da je traženje takozvanog “trećeg entiteta” od strane Hrvatske u BiH potpuno besmisleno, dok angažman Srbije na razbijanju te države ima uporište u realnosti zbog Republike Srpske.

– Srbija tim odnosom može nešto dobiti, za razliku od Hrvatske. Takođe, istakao bih da predstavnici hrvatskog naroda u BiH u potpunosti zavise od zvaničnog Zagreba, koji, s druge strane, ne može i nije u dobrim odnosima sa Miloradom Dodikom, predsednikom RS. Izvesno je da postoje tajni odnosi, ali oni javno ne mogu biti pozitivno eksponirani – napominje Puhovski u izjavi za Danas.

Upitan da li postoji opasnost od izbijanja sukoba u BiH, na šta se u javnosti sve učestalije ukazuje, Puhovski odgovora odrično.

– Mislim da ne postoji opasnost od novog rata i sukoba. Uveren sam da rata neće biti. I srpski i hrvatski premijer vrlo dobro znaju dokle smeju da idu i neće ići preko toga. Ali, stanja neprijatnosti i napetosti će se, svakako, nastaviti – zaključuje Puhovski.

Žarko Korać, samostalni poslanik u Skupštini Srbije na listi LDP, za Danas kaže da odnos Srbije i Hrvatske prema BiH danas predstavlja politiku kontinuiteta sa onom iz devedesetih.

– To je ista politika od početka devedesetih, započeo je Milošević, ali se Hrvatska brzo priključila. Ideja je da BiH treba podeliti, jer ako ne može da opstane Jugoslavija, ne može ni ona. Radovan Karadžić je čak tvrdio besmislicu da su Srbi u BiH vlasnici 80 odsto zemlje pa im pripada većina te zemlje – ističe Korać za naš list.

On dodaje da je jedino za vreme dok je predsednik Hrvatske bio Stjepan Mesić ideje o tome da treba deliti Bosnu zaista bila potpuno sklonjena u stranu.

“Srbija to nikada nije dosledno odbacila. Čović i Dodik su partneri u ideji podele Bosne, ali dok to Dodik govori otvoreno, Čović traži za sada samo hrvatski entitet”, smatra Žarko Korać.

Sagovornik Danasa ocenjuje da su ključ problema politike Srbije i Hrvatske.

“Dok god se ritualno zaklinju u celovitost BiH a istovremeno ćute o idejama podele ili njene etničke federalizacije svojih piona u BiH, neće biti stabilnosti u regionu”, kaže sagovornik Danasa.

Upitan kako komentariše navode o tome da se uprkos obavezama iz Dejtonskog sporazuma, Hrvatska i Srbija “utrkuju” u naoružanju, odnosno da li vidi u tome opasnost za izbijanje rata i sukoba u BiH, Korać kaže da razume zabrinutost u BiH zbog užasa prošlog rata.

– Mogu da zbog užasa prošlog rata razumem zabrinutost u BiH, ali bojim se da se Hrvatska i Srbija na to neće mnogo obazirati. Hrvatska je članica NATO i njena reforma naoružanja je sigurno usklađena sa planovima tog saveza. Srbija modernizuje svoje oružane snage, ali nasuprot propagandi, zbog materijalnih uslova u mnogo manjoj meri nego što se misli, zaključuje Korać.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!