Kontrarevolucija koja traje od osamdesetih

07 Nov 2017

VOICE: Revizionističkim snagama politika mnogo važnija od imovine

Oko 3.000 zahteva za dodelu Ravnogorske spomenice 1941. i dalje je na ?ekanju jer je procedura blokirana, a ni eventualna rehabilitacija Milana Nedi?a, kao najviše rangiranog predstavnika kolaboracionisti?kih vlasti, ne bi trebalo da zna?ajno uti?e na ubrzanje procesa dodele tog priznanja, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Sa druge strane, smatraju da bi njegova rehabilitacija bila dodatni zamah procesu revizionizma koji se godinama unazad sprovodi u Srbiji, a u ?emu zdušno u?estvuju i najviši državni organi.

Prvo je Narodna Skupština 2004. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i ?lanova njihovih porodica, (izjedna?ivši partizane i ?etnike). Nakon toga, 2005. godine usvojena je Uredba o na?inu ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta u oblasti bora?ko-invalidske zaštite, kojom se preciziraju zakonske odredbe iz 2004. godine, da bi 2006. bio donet i Zakon o rehabilitaciji. Izmenjen, dopunjen i malo restriktivniji Zakon o rehabilitaciji usvojen je i 2011. godine. Ustavni sud Srbije nakon toga poništio je neke od odredbi izmena zakona iz 2004. kao i delove Uredbe iz 2005. (vidi okvir).

Nepostoje?a Komisija

U odgovoru Ministarstva za rad zapošljavanje i socijalnu politiku VOICE-u precizira se da je u dosadašnjoj primeni navedenih propisa podneto oko 3.000 zahteva za priznavanje prava na ,Ravnogorsku spomenicu 1941, svojstva borca NOR-a – pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno Ravnogorskog pokreta, kao i svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu telesnog ošte?enja zadobijenih u ovom svojstvu ili prava na porodi?nu invalidninu ?lanovima porodice poginulog ili umrlog lica pod okolnostima u?eš?a u NOR-u u ovom svojstvu.

Ravnogorci bez statusa boraca NOB

Ustavni sud Srbije ocenio je u septembru 2012. godine neustavnom „Uredbu o na?inu ostvarivanja prava pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini i ravnogorskog pokreta u oblasti bora?ko-invalidske zaštite“ koju je Vlada Srbije donela 17. juna 2005. godine, a kojom je pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta priznato pravo na bora?ki dodatak, invalidninu, dodatak za negu i pomo?, pravo na le?enje o trošku budžeta i pravo na ortopedska i druga pomagala.Nakon te odluke, preostalo im je pravo na penziju, profesionalnu rehabilitaciju i “Ravnogorsku spomenicu 1941.” Kako je tada pisao nedeljnik „Vreme“, odluka o ukidanju pojedinih odredbi te uredbe zapravo je nastavak, pošto je nekoliko meseci ranije USS ukinuo i delove Zakona o izmenama Zakona o pravima boraca i vojnih invalida ostavivši, izme?u ostalog, ravnogorce bez statusa boraca NOR-a.

– Zakonom je izri?ito propisano da se Komisija za odlu?ivanje o pravu na izuzetno mese?no nov?ano primanje sastoji od sedam ?lanova, od kojih tri delegira Republi?ki odbor SUBNOR-a Srbije, a ?etiri bira Narodna skupština Republike Srbije. Me?utim, Vlada nije mogla i da imenuje ?lanove ove Komisije – jer Narodna skupština iste nije delegirala, niti je to u?inio SUBNOR Srbije – navodi Ministarstvo. Zbog toga su postupci po podnetim zahtevima prekinuti do stvaranja zakonom propisanih osnova, odnosno do imenovanja ?lanova Komisije. Odgovor Ministarstva na pitanje šta je potrebno uraditi da se te prepreke uklone zvu?i kao da se razmišlja o promeni zakona:

– Razmatraju se mogu?nosti razrešenja spornog stanja druga?ijim normativnim ure?enjem ovih pitanja – dodaju u Ministarstvu.

Ko je sve rehabilitovan?

Nakon usvajanja Zakona o rehabilitaciji, me?u prvima su još 2008. godine, odlukom Okružnog suda u Šapcu, rehabilitovani žandarmi Bogdan Lon?ar i Milenko Brakovi?, koji su ubijeni u sukobu sa Žikicom Jovanovi?em Špancem. Tu je i Dragiša Cvetkovi?, bivši predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je 1941. godine u Be?u potpisao protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, te komandant Jugoslovneske vojske u otadžbini Dragoljub Mihailovi?. Rehabilitovani su i knez Pavle Kara?or?evi?, predsednik kraljevske izbegli?ke vlade Slobodan Jovanovi?, kao i ?etni?ki komandanti poput Nikole Kalabi?a i Milana B. Radivojevi?a…

Istori?arka, doktorantkinja sa Univerziteta u Gisenu u Nema?koj, Jelena ?ureinovi? za VOICE kaže da nezvani?no ima saznanja o namerama da se donese novi zakon, ?iji je nacrt i napisan, a kojim bi se SUBNOR isklju?io iz procesa i zamenio ravnogorskim bora?kim udruženjem. Dodaje da se, ipak, godinama ništa ne dešava po tom pitanju.

– Ne o?ekujem rešavanje tog pitanja u skorijoj budu?nosti. Pitanje ?etni?kih penzija sigurno nije prioritet današnjim vlastima i o?igledno ne postoji volja da se to pogura. Nije to pitanje u praksi bilo ni najvažnije u prvih nekoliko godina nakon 2000. godine, kada je donet niz problemati?nih zakona i kada je narativ o dva srpska antifašisti?ka pokreta zapravo bio važan državni projekat. Cilj politi?kih elita nije bio da se toj nekolicini živih pripadnika ?etni?kog pokreta daju penzije i sve što ide uz to, osim možda Srpskom pokretu obnove, koji je usko povezan sa ravnogorskim bora?kim udruženja. Smatram da je cilj, pre svega, bilo pravno ozvani?avanje postoje?eg narativa o dva antifašisti?ka pokreta i da su te izmene zakona simboli?ke, kao što su se u praksi i pokazale – isti?e ?ureinovi?.

Bora Ercegovac, predsednik beogradskog odbora SUBNOR-a kaže za VOICE da ?e se ta organizacija i dalje suprotstavljati mogu?nosti da ?etnici dobiju penzije i spomenice, ali dodaje da ?e, ukoliko do toga ipak do?e, poštovati odluke državnih organa.

– Hvala bogu, imamo još dosta živih boraca, a i nas, njihovih potomaka. Ne?emo se nikada složiti da se te stvari dese. Ako oni to donesu, to ?e verovatno tako da bude, ali to bi bilo na veliku sramotu. Što bi naš narod rekao: u grobu bi se obrtalo 1,7 miliona žrtava Narodnooslobodila?kog rata, koji su dali živote za ovu zemlju – kaže Ercegovac.

O Nedi?u na Dan oslobo?enja

Ina?e, najnovije ro?ište u postupku rehabilitacije Milana Nedi?a, održano je na Dan oslobo?enja Novog Sada od fašizma 23. oktobra, a nastavak je zakazan za 22. januar 2018. Ercegovac kaže da se SUBNOR nikada ne?e složiti sa tim da se rehabilituju „dokazani doma?i izdajnici kao što je bio Milan Nedi?“. Navodi da o sveukupnom raspoloženju prema reviziji prošlosti najbolje svedo?e izjave najviših funkcionera države i Grada Beograda, koji su u svojim govorima povodom Dana oslobo?enja Beograda isticali da ne?e dozvoliti rehabilitaciju i dezavuisanje istorijskih ?injenica Narodnooslobodila?ke borbe.

Me?utim, upravo su najviši državni organi poput Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije svojim zakonima i uredbama i omogu?ili da do?e do procesa rehabilitacije, a zatim i do mogu?nosti restitucije nacionalizovane imovine pripadnicima kolaboracionisti?kih formacija. Tako?e, država je formirala i komisiju koja je mesecima pravila cirkus tragaju?i za grobom Draže Mihailovi?a. ?ureinovi? podse?a da je u slu?aju Milana Nedi?a Agencija za restituciju odbila zahtev za povra?aj imovine, te da bi se njegova eventualna rehabilitacija završila samo na politi?kom nivou, bez obzira što je njegovim potomcima cilj bila i restitucija.

– Ipak, treba uzeti u obzir i to da, ukoliko bi na ?elo Agencije za restituciju došao neko sa stavom druga?ijim od trenutnog koji je kriti?an, možda bismo mogli da govorimo o mogu?em slobodnijem shvatanju zakona i u njemu datih uslova za ostvarivanje restitucije, koji ljude poput Milana Nedi?a ne bi interpretirao kao saradnike okupatora – upozorava ona.

A šta je s poreklom imovne?

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom Milan Antonijevi? upozorava za VOICE da niko do sada nije postavio pitanje porekla imovine koja je konfiskovana Milanu Nedi?u i ostalim kolaboracionistima.

– Ako govorimo o onima koji su upravljali Srbijom i tokom Drugog svetskog rata imali sve mogu?nosti da uve?aju svoje bogatstvo, onda zaista ne vidim kako i na koji na?in vi možete zahtevati povra?aj takve imovine. Ukoliko ste vi završili Drugi svetski rat bogatiji nego što ste bili pre, ukoliko ste završili sa krvlju na rukama, zaista zbog društva nije dobro da se ovakva pitanja otvaraju. Mislim da je tu jako bitna iskrenost u svakoj od porodica. Veoma dobro znaju svi oni koji su naslednici da li je neko i na koji na?in vršio zlo?ine tokom tog perioda, a verujem da tim poništavanjem istorije ne?ete zaista poništiti i istoriju svoje porodice – dodaje on.

Istori?ar Sr?an Miloševi? ocenjuje za VOICE da je uloga rehabilitacija zapravo da na simboli?kom nivou ozvani?e i legalizuju reinterpretaciju prošlosti koja se sprovodi od druge polovine osamdesetih godina XX veka, dok je povezivanje rehabilitacije sa restitucijom perfidna igra koja je principijelno potpuno nepotrebna.

Revizija celog XX veka

Biserko: Revizionizam doga?aja iz Drugog svetskog rata, kao i onih iz devedesetih godina, poput rehabilitacije osu?enika za ratne zlo?ine – deo iste strategije

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko isti?e za VOICE da je revizionizam doga?aja iz Drugog svetskog rata, kao i onih iz devedesetih godina, poput rehabilitacije osu?enika za ratne zlo?ine deo iste strategije, strategije revizije istorije XX veka u kojem je Srbija uvek žrtva.
– Devedesetih je žrtva secesionisti?kih republika i Zapada i svih ostalih koji su tu bili uklju?eni na ovaj ili onaj na?in. Drugi svetski rat je na“pobedni?koj ?etni?koj strani“. Glorifikuju se ljudi koji su identifikovani sa ekstremnim desni?arskim pokretima u Drugom svetskom ratu. Taj referentni sistem, konstrukcija identiteta je bazirana na svim tim negativnim datumima, negativnim li?nostima, tu je negiranje svih liberalnih tekovina na kojima danas Evropa po?iva i na kojima, u krajnjoj liniji i sama Jugoslavija i Srbija po?ivala do devedesetih – kaže Biserko.
Istori?ar Sr?an Miloševi? podse?a da je rehabilitacije zlo?inaca iz Drugog svetskog rata omogu?ila prethodna vlast koja je volela da sebe zove demokratskom.
– Što se ti?e matrice, ona je ovde uvek ista i podrazumeva samovolje koje se povremeno smenjuju. To nije razli?ito vrednovanje ?injenica, ve? doslovno potpuna neosetljivost na ?injenice i argumente. U konkretnom slu?aju linija koja povezuje i rahabilitacije zlo?inaca iz Drugog svetskog rata sa zlo?incima iz devedesetih ima svoje korene u nacionalizmu – navodi Miloševi?.
Milan Antonijevi? isti?e da je neophodno iz procesa rehabilitacije ukloniti politiku i videti koliko je Nedi?eva kvislinška vlada tokom Drugog svetskog rata zaista doprinela tome da stradanja budu na nivou na kojem su bila.
– U društvu koje još uvek one koji su ?inili ratne zlo?ine devedesetih doživljava kao heroje ne možete zaista praviti heroje od onih koji su to ?inili tokom Drugog svetskog rata. To su sve povezane stvari – kaže Antonijevi? dodaju?i da se sada, procesom rehabilitacija baca senka na jedan hrabar period u istoriji naše zemlje.

Sr?an Miloševi?: Re? je o kontrarevoluciji ???? se ne završava samo promenom svojinskih i politi?kih odnosa (foto: N1)

– Nije bilo nikakvih prepreka da se, ako je bilo mogu?e utvrditi da su presude koje su donošene protiv kvislinga nepotrebno poga?ale ?lanove njihovih porodica, te presude ponište u onom delu koji bi predstavljao tu nepravdu – kaže Miloševi?. Dodaje da je, kada glavnu re? vode oni koji o?ekuju da im imovina bude vra?ena, mogu?e da to bude motiv za reviziju prošlosti, ali isti?e da je tu zapravo re? o kontrarevoluciji ???? se ne završava samo promenom svojinskih i politi?kih odnosa, ve? kao i sama revolucija – ona seže dublje. – Nije ovde prilika raspravljati o tome šta je tu pretežnije: borba za interpretaciju ili borba za imovinu. Te stvari, na kraju krajeva, vrlo zakonomerno konvergiraju – kaže Miloševi?.

?ureinovi?: Pored delegitimizacije socijalisti?ke Jugoslavije, revizionistima važna i delegitimizacija levih politika u sadašnjosti (foto: li?na kolekcija)

?ureinovi? ocenjuje da sudska rehabilitacija u Srbiji nije samo puki mehanizam tranzicione pravde upu?en žrtvama politi?kog progona, ve? da predstavlja istovremeno i instrument i ogledalo zvani?ne politike se?anja na Drugi svetski rat, koja je revizionisti?ka.

– Ona u periodu nakon 2000. godine uspostavljena na nivou državne istorijske politike. Iza toga stoji potreba da se socijalisti?ka Jugoslavija deligitimizuje, iz ?ega logi?no sledi fokus na reviziju Drugog svetskog rata i Narodnooslobodila?ke borbe kao mesta ro?enja i centralnog izvora legitimacije socijalisti?ke države. Ako se Narodnooslobodila?ka borba odbaci kroz njenu kriminalizaciju i demonizaciju, preostaju samo poražene snage Drugog svetskog rata. Te poražene snage postaju nevine žrtve komunisti?kog preotimanja vlasti tako što se ceo Drugi svetski rat posmatra kroz usku perspektivu streljanja i su?enja pred kraj i neposredno nakon rata, ignorišu?i ratni period i samim tim i odgovornost za zlo?ine i kolaboraciju – navodi ona. Naglašava da je politika se?anja uvek vezana za potrebe sadašnjosti, pa je pored delegitimizacije Jugoslavije važna i delegitimizacija levih politika u sadašnjosti.

Pala procedura, a ne krivica

Sagovornici VOICE isti?u da u postupcima rehabilitacije koji su ve? okon?ani, poput onog za Dražu Mihailovi?a, sud bavio samo proceduralnim greškama, ali da se u javnosti te ?injenice namerno zamagljuju.

– Nigde na kraju toga nije stajalo: Draža je rehabilitovan i on nije doma?i izdajnik. Ho?emo li mi do?ekati onda za koju godinu da se Hitler rehabilituje? Musolinija, pa Paveli?a, pa ostale? Kaza?e, kako su to u Srbiji napravili, pa što ne bi i mi za našega Paveli?a – navodi Ercegovac.

Miloševi? kaže da je problem u javnom percipiranju tih rehabilitacija, pošto u javnoj percepciji retko ima mesta za juristi?ku preciznost i finesu.

– Zaista, sud je odlu?ivao o procesnim pitanjima, ali je opšta atmosfera koja je stvorena ne samo sa rehabilitacijom Mihailovi?a, ve? i sa mnogim drugim, da je komunisti?ka vlast krivotvorila, lagala, uopšte postupala sa ideološkim pobudama i iz politi?kih razloga i da je zapravo samo koriste?i se takvim metodama uopšte mogla na?i nešto protiv onih koji se danas rehabilituju. Tu je naivno o?ekivati da onda neko ne?e napraviti i taj poslednji korak i re?i: “Pa da, to su o?ito nevini ljudi”. To sa rehabilitacijama je ili jako perfidno ili jako glupo rešenje – kaže Miloševi?.

Antonijevi?: Zakon omogu?ava sudijama da donesu paušalnu ocenu koja ima dalekosežne posledice po društvo (foto: Medija centar Beograd)

Antonijevi? upozorava na manjkavost zakona koji dozvoljava da se proces poništi zbog procedure, a ne zbog ne?ega što je njegova suština.

– Javnosti treba poslati poruku da je taj proces koji se dešava, u stvari, proces gde vi pokušavate da prona?ete neke procesne nedostatke u presudama koje su donošene pre sedamdeset-osamdeset godina. Mislim da je to nešto što je u ovom trenutku potpuno nemogu?e na adekvatan na?in utvrditi. A posledice tih stvari su da mladi ljudi ostaju bez adekvatnih znanja šta je uopšte zna?io Drugi svetski rat. Koliko je tada pripadanje jednoj ili drugoj strani bilo zaista zalaganje za neke vrednosti koje su moderne ili za nešto što je, ipak, doprinelo stradanju i srpskog i drugih naroda u Srbiji. To su neke stvari koje ne treba zaista brkati – kaže Antonijevi?. Dodaje da zbog svega odluke sudova nisu doprle do same sadržine, jer zakon omogu?uje sudijama da donesu paušalnu ocenu koja ima dalekosežne posledice po društvo, a da se zatim sakriju iza svog slobodnog sudijskog uverenja.

?ureinovi? isti?e da je zakonodavstvo o rehabilitaciji, posebno zakon iz 2006. godine, problemati?no i vrlo uopšteno, zbog ?ega su u praksi svi ljudi stavljani na isti nivo kao nevine žrtve progona iz politi?kih ili ideoloških razloga, bez obzira na njihove ratne aktivnosti i potencijalnu li?nu ili komandnu odgovornost za progone razli?itih grupa, zlo?ine i kolaboraciju.

– To je na neki na?in i uvreda za one koji su zaista nepravedno osu?eni ili lišeni bilo kojih prava. Jednostranost sudskog postupka omogu?ava vrlo grubu reviziju prošlosti i izostavljanje ili otvoreno negiranje svih informacija koje nisu pogodne za ne?iju rehabilitaciju. To je slu?aj i sa procesima po zakonu iz 2011. godine jer drugu stranu predstavlja tužilaštvo koje je pasivno i pretežno samo ulaže žalbu na sudsku odluku – navodi naša sagovornica.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna, arhivska fotografija: ?etnici i nema?ki oficiri

 

Podelite ovu stranicu!