Konstituisana Skupština Vojvodine, Pastor predsednik

22 Jun 2012

Vojvodina ostaje na evropskom putu

Poslanici Skupštine Vojvodine izabrali su danas za novog predsednika pokrajinskog parlamenta lidera Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvana Pastora.

Za potpredsednike Skupštine izabrani su Ana Tomanova Makanova (DS), Milivoj Vrebalov (LDP), Dušan Jakovljev (LSV), Branislava Belić (SPS), Đorđe Miličević (SNS) i Milan Ćuk (SRS).

Pastor je nakon izbora novinarima rekao da je prvi naredni zadatak izbor nove Vlade Vojvodine i najavio razgovor sa mandatarom Bojanom Pajtićem, koji će, kada bude spreman, zatražiti zakazivanje novog skupštinskog zasedanja.

“Ja se nadam da će to biti relativno brzo i da će se to dogoditi do kraja ovog meseca”, rekao je Pastor.

Predsednik Skupštine Vojvodine je rekao da će biti otvoren za svaku vrstu inicijative koju Skupštini bude uputila Vlada Vojvodine ili bilo koji poslanički klub.

Kao jednu od najznačajniijh stvari koju bi Pokrajina trebalo da uradi u narednom periodu, Pastor je naznačio usvajanje predloga Zakona o finansiranju nadležnosti Vojvodine i njegovo upućivanje Skupštini Srbije.

“Ako se to desi, sigurno će to Skupsstina raspraviti, jer ima zakonsku mogućnost i ovlašćenje da predloži Skupštini Srbije odgovarajuće zakonsko rešenje”, rekao je Pastor.

Skupština Vojvodine pre izbora skupštinskih funkcionera verifikovala je mandate svih 120 poslanika i konstatovala formiranje poslaničkih grupa u novom parlamentarnom sazivu.

Pajtić: DS u koaliciji sa SVM, pregovara sa LSV i SPS

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da je Demokratska stranka postigla koalicioni dogovor sa Savezom vojvođanskih Mađara o formiranju nove pokrajinske vlade i da se još pregovara sa ostalim strankama.

Pajtić je novinarima u Skupštini Vojvodine rekao da to znači da će u budućoj vladi Vojvodine, pored DS i SVM, najverovatnije biti i predstavnici dosadašnjih partnera, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Socijalističke partije Srbije.

“Nastojaćemo da Vladu Vojvodine formiramo što ranije jer nema razloga da se to odugovlači kada je većina toliko uverljiva. Ako bismo ponovo okupili sve dosadašnje partnere, imali bismo tročetvrtinsku većinu u Skupštini Vojvodine, što je više nego uverljivo”, rekao je Pajtić.

Precizirao je da je njegova ideja, kao mandatara za sastav vlade, da ona bude manja za nekoliko resora, ali to zavisi i od volje koalicionih partnera.

“Razgovaraćemo i usmeravati proces u tom pravcu da pokrajinska vlada bude još manja. Mi smo je značajno redukovali u prethodnom sazivu, ali želimo da ona bude još manja nego što je bila do sada”, rekao je Pajtić.

Vlada Vojvodine sada ima 12 resora.

Pajtić se osvrnuo i na izbor novog predsednika Skupštine Vojvodine. Za tu dužnost će danas biti predložen predsednik SVM Ištvan Pastor. To, rekao je Pajtić, govori da DS ne želi da sama formira većinu, nego želi da okupi što više partnera koji dele ista uverenja i vrednosti.

Šefica poslaničke grupe LSV Maja Sedlarević rekla je novinarima da će LSV učetvovati u izvršnoj vlasti i imati jedno potpredsedničko mesto u Skupštini Vojvodine.

Konstitutivna sednica Skupštine AP Vojvodine

 

Vojvodina ostaje proevropska

U Skupštini Vojvodine vladajuću koaliciju će činiti iste proevropske stranke kao i u prethodna tri mandata. Birači u Vojvodini su racionalniji i ne glasaju iz osvete, kažu analitičari.

Okosnicu te proevropske koalicije, dakle, opet će formirati poslanici Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine, kojima su i u prethodnih 12 godina ionako ubedljivu većinu samo potvrđivale različite partije.

Ovo je logičan ishod izbornih rezultata u Vojvodini, prema kojima je Demokratska stranka osvojila 58 mandata, a Srpska napredna stranka tek 22. Koalicija okupljena oko SPS-a osvojila je 13 mandata, a to da li će biti deo vladajuće koalicije u pokrajini zavisi pre svega od ishoda pregovora o republičkoj vladi. Liga socijaldemokrata Vojvodine osvojila je 10 mandata, SVM sedam, radikali pet, DSS četiri a LDP jedan mandat.

Uvažiti specifičnost Vojvodine

Politikolog Duško Radosavljević za Dojče vele ocenjuje da je došlo vreme da se na nivou države konačno uvaži specifična volja Vojvođana:

“To sada apsolutno sada znači da će sada svaka politička volja, bez obzira da li je blagonaklona prema Vojvodini ili nije, morati da računa sa Vojvodinom. Jer ovo kako Vojvodina glasa više nije slučajnost. Setimo se da se i za vreme Miloševića u Vojvodini uvek glasalo protiv Miloševića u Vojvodini, i to dosta većinski, to znači da će konačno neko morati da sedne i da razmisli ako ništa drugo zašto je ovaj kraj Srbije drugačiji. A ja mislim da je drugačiji zato što je racionalniji i zato što nije glasao osvetnički.”

Ipak, na izborima u Vojvodini praktično sve partije su osvojile manje glasova nego li pre četiri godine, sem Lige socijaldemokrata Vojvodine. Nedim Sejdinović, urednik portala Autonomija, smatra da je to argument za tezu da građani pokrajine zapravo traže političku artikulaciju ideje suštinske autonomije:

„Očigledno je da postoji polarizacija između Vojvodine i ostalih delova Srbije. Sada se svakako otvara pitanje položaja Vojvodine. Odnosno, pitanja da li u Vojvodini postoji politička elita koja može da očigledno različito raspoloženje građana Vojvodine u odnosu na građane u ostalim delovima Srbije, i njihov različit pogled na budućnost ove zemlje, da politički artikuliše i da taj glas dobije na političkoj težini.”

Opasnost od dublje polarizacije odnosa?

Duško Radosavljević smatra da se, u slučaju da Skupština i Vlada Vojvodine budu u opoziciji u odnosu na većinu u Skupštini i Vladi Srbije, može očekivati još jača polarizacija političkih odnosa na relaciji Novi Sad-Beograd:

”Sigurno će se pojaviti jedna turboautonomaška opcija, koja će verovatno biti i malo radikalnija od Lige socijaldemokrata Vojvodine. Naime, očigledno je da je Liga poslednjih godina više vodila računa o stabilnosti demokratske koalicije na nivou države, nego što se prepoznavala na nivou Vojvodine.”

Naši sagovornici smatraju da se porast pristalica zalaganja za suštinsku autonomiju Vojvodine može posmatrati pre svega kao ekonomska potreba građana devastirane pokrajine, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila među njenim najrazvijenim delovima, odmah iza Slovenije.

(Beta/Autonomija/Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!