Komesar Saveta Evrope zabrinut zbog zastoja u procesu pomirenja u regionu

21 Nov 2017

"Potrebno je da nerešeni slučajevi nestalih osoba budu stavljeni visoko na listu prioriteta, da se svim žrtvama obezbede odgovarajuće, brze i efikasne reparacije"

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks izrazio je zabrinutost zbog zastoja u procesu pomirenja u zemljama Zapadnog Balkana, gde etni?ke i druge podele prevladavaju, navodi se u izveštaju posle posete regionu.

“Ovi zastoji se posebno odnose na odbijanje genocida, uzdizanje ratnih zlo?inaca i pokušaje rehabilitacije osoba umešanih u zlo?ine po?injene tokom ratova 1990-ih. Štaviše, podele su poja?ane istorijskim revizionizmom vezanim za Drugi svetski rat, zapaljivim govorom nekih politi?kih vo?a i upornim nastavljanjem etni?ke segregacije u obrazovanju”, napisao je Muižnieks u najnovijem komentaru o ljudskim pravima objavljenom danas, prenosi se u saopštenju Savet Evrope.

Muižnieks je rekao da je krajnje vreme da politi?ke vo?e regiona po?nu da rade zajedno da se suo?e sa problemima iz prošlosti i da izgrade zajedni?ku viziju budu?nosti.

Uprkos napretku ostvarenom do sada, mnogo toga ostaje da se uradi, naveo je Muižnieks.

“Sadašnji znaci regresije u regionu rizikuju da ugroze napredak ostvaren do sada. Da bi se zaustavili ovi negativni trendovi, a oslanjaju?i se na lekcije iz prošlosti, svi politi?ki akteri treba da ostave po strani svoje kratkoro?ne politi?ke ciljeve i da se usredsrede na ja?anje socijalne kohezije, umesto na ja?anje etni?kih podela”, napisao je on.

Potrebno je da nerešeni slu?ajevi nestalih osoba budu stavljeni visoko na listu prioriteta, da se svim žrtvama obezbede odgovaraju?e, brze i efikasne reparacije. Potrebno je ukloniti sve pravne odredbe koje diskriminišu direktno ili indirektno civilne žrtve rata, koje pripadaju odre?enim etni?kim grupama.

Potrebno je da se osigura puna odgovornost za zlo?ine po?injene za vreme rata i poboljša regionalna saradnja u toj oblasti, navodi se u saopštenju.

Rad na stvaranju uslova za vra?anje interno raseljenih lica i izbeglica mora da ide dalje od obezbe?enja odgovaraju?eg smeštaja i da obuhvati pristup svim ekonomskim i socijalnim pravima, naveo je Muižnieks. Nekažnjivost za zlo?ine motivisane mržnjom ili etni?kom ili drugom diskriminacijom mora biti iskorenjena, i sve države treba sistematski da podižu svest javnosti o tome.

Tako?e je komesar SE ukazao da je segregacija po etni?koj osnovi u obrazovanju nedopustiva i mora biti iskorenjena.

Države treba da izmene svoje obrazovne sisteme i investiraju u škole, da bi preneli mladim generacijama vrednosti tolerancije i diverziteta kroz obrazovanje o ljudskim pravima, u?enju o gra?anskim pravima i objektivnim prikazima istorije.

On je rekao da je važno da se ustanovi istina o nestalim osobama. Ukazao je da je ustanovljeno šta se desilo za više od tre?ine od gotovo 40.000 nestalih tokom ratova 1990-ih u regionu, što je u?inak bez predsedana na globalnom nivou. Ipak je ukazao da je uspešno zaklju?enje tog procesa spre?eno zbog nedostatka politi?ke volje i nedovoljnih finansijskih i ljudskih resursa za ekshumacije i rad patologa.

Komesar Saveta Evrope je rekao da je prona?eno nekoliko važnih masovnih grobnica, uklju?uju?i u Tomašici i na Kori?anskim stijenama u Bosni i u Rudnici u Srbiji, ali da ?e biti malo ili nikakvog napretka u toj oblasti bez iskrenog politi?kog dijaloga na regionalnom nivou i bez otvaranja svih vojnih i policijskih arhiva koji bi mogli da sadrže važne informacije o nestalim.

Tako?e je ponovio da je potrebno da se po?inioci teških kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava izvedu pred lice pravde. Nekažnjivost ohrabruje ?injenje i ponavljanje zlo?ina, zadaje dodatne patnje žrtvama i ima negativne posledice na vladavinu prava i javno poverenje u pravdu, rekao je Muižnieks.

Rekao je da je bitno da se za Haški tribunal, koji završava svoj rad u decembru ove godine, istakne njegova klju?na uloga u obezbe?ivanju preuzimanja odgovornosti za teška kršenja ljudskih prava.

“Nasle?e tog suda treba da se predstavi i objasni javnosti u regionu na nepristrasan i ubedljiv na?in, uklju?uju?i putem obrazovanja, a njegova ogromna baza dokaza i pojedina?nih slu?ajeva treba i dalje da se koristi u relevantnim doma?im su?enjima”, rekao je Muižnieks.

Po njegovim re?ima, prime?eni su neki pozitivni slu?ajevi u su?enju ratnim zlo?inima na nacionalnom nivou, ali ipak se borba protiv nekažnjivosti kre?e suviše sporo i postoji i dalje više ozbiljnih nedostatka. Kao primer naveo je Hrvatsku i Srbiju gde su krivi?ni postupci do sada samo obuhvatali niže rangirane policijske i vojne zvani?nike.

Ukazao je i na Kosovo, gde rad na kompleksnim slu?ajevima ratnih zlo?ina predstavlja ozbiljan izazov za doma?i pravni sistem, zbog strukturnih problema i slabog poverenja u institucije.

(Beta, foto: Savet Evrope) 

Podelite ovu stranicu!