Koliko stvarno košta struja?

06 Nov 2012

Energija vetra i solarna energija dobijena iz novih postrojenja u Evropi je jeftinija od one dobijene iz termo i nuklearnih elektrana. To posebno dolazi do izražaja ako se uzme u obzir ekološka šteta

Koliko stvarno košta struja? Nije samo potroša?ima u Nema?koj teško da steknu ta?an uvid u pravu cenu. Posebne dažbine, porezi i subvencije uti?u na cene, a proizvodnja elektri?ne energije uz to ugrožava životnu sredinu i ugrožava zdravlje, što naravno za sobom povla?i nove troškove koji nisu sadržani u ceni elektri?ne energije, ali se pla?aju na nekom drugom mestu.

Istraživa?i na Fraunhofer institutu i Forumu ekološko-socijalne tržišne privrede ispitivali su i uporedili slu?ajne i posledi?ne troškove koje pla?a društvo. Energija vetra je u svetu najjeftinija. U proseku, kilovat-sat dobijen od vetra na obali ili selu košta sedam centi. Cena solarne energije tako?e je niska. Nove solarne elektrane u centralnoj i južnoj Evropi trenutno proizvode struju u proseku po ceni od 14 centi po kilovat-satu, u Nema?koj po 18 centi, u južnoj Evropi po 10 centi po kilovat-satu. Nasuprot tome, struja dobijena iz uglja, nafte i nuklearnih elektrana je skupa, posebno kada se uklju?e zdravstveni i ekloški troškovi koje su do sada pla?ali gra?ani.

U cenu se mora ura?unati i zdravlje

Rezultati nove studije pokazuju da struja iz novih termoelektrana košta dvostruko više od struje koja se dobija od vetra i ima istu cenu kao struja koja se dobija iz solarnih panela. Prognoze pokazuju da bi do 2020. godine vetar i solarna energija, uz pomo? inovacija i smanjenja troškova, mogli da budu najjeftiniji oblici energije.

Visoki ekonomski troškovi u proizvodnje energije iz fosilnih izvora, prema prora?unima nau?nika, nastaju uglavnom zbog ugljen-dioksida i prate?ih posledica globalnog zagrevanja. Nikolas Štern, bivši glavni ekonomista Svetske banke, u svom obimnom i veoma hvaljenom izveštaju iz 2006. godine, procenjuje da bi globalni troškovi do kraja ovog veka mogli da porastu na preko pet milijardi evra.

Ali i prašina iz fosilnih elektrana prouzrokuje nove troškove, uglavnom zbog respiratornih bolesti. Ako neko dete pati od respiratornih bolesti izazvanih finom prašinom, roditelji pla?aju posetu lekaru i lekove ili ih pla?aju društvo to jest zdravstveni sistem. Prema najnovijim prora?unima, fosilna proizvodnja struje iz termoelektrana najštetnija je po okolinu. Trenutno, elektrane pla?aju samo mali deo troškova koji nastaju usled zaga?enja.

Cenu energije dobijene iz nuklearnih elektrana veoma teško je odrediti. Ako je re? o obnovljenoj nuklearnoj elektrani onda bi, prema prora?unu kalifornijske Komisije za energetiku, trebalo ra?unati sa 20 centi po kilovat-satu. Nasuprot tome, struja iz starih nuklearnih elektrana u Nema?koj dobija se po ceni od dva do tri centa po kilovat-satu.

(Gero Rojter/Željka Baši?-Savi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!