Kokan Mladenović: Naredna promena – lustracija svih od devedesetih 

18 nov 2018

"Rat je stao, a nama su ratni zločinci i dalje heroji"

Reditelj Kokan Mladenović smatra da živimo u neofeudalizmu u kom feudalac raspolaže životom i pravima radnika. Uspeli smo da zadržimo postjugoslovenski „hladni rat“ i da se hranimo međusobnim glupostima, kaže o regionu. Navodi da želi da veruje da će neka naredna promena u Srbiji obuhvatiti lustracijom sve koji su bili na vlasti od devedesetih do danas.

„Jami distrikt“, predstava sa sedam Sterijinih nagrada, igra se u Zrenjaninu u Kulturnom centru 20. novembra. Mladenović kaže da je predstava igrana više od 50 puta, da ih čekaju Pariz i Lijež, ali da se uvek raduju nastupima u Srbiji. Ističe da se predstava podjednako lepo prihvata i u Srbiji i u Hrvatskoj i BiH, a o svima loše govori. „Ako tako rigidno shvatite fenomen ‘nacije’ , onda završite kao majmuni za neke korporativne interese. Kad se ukinu nacije, ostaju korporacije koje će vladati našim životima“.

Taj korporativni fašizam u kom živimo crpi energiju iz naše gluposti i nerazumevanja, iz našeg talenta da proizvodimo nesreće, kaže gost N1.

„Svuda je taj neoliberalizam ili korporativni fašizam, kod nas je to neofeudalizam, jer zapošljavajući neke ljude postajete vlasnik njihovih života, postajete feudalac koji raspolaže njihovim životom, pravima, to je prosto toliko nedopustivo da nije normalno da je normalno“, kaže Mladenović.

Objašnjava da je mesto Jamena u predstavi jedna metafora cele bivše Jugoslavije i naših ratova, a pre svega BiH za koju kaže da se jako malo promenila za ovih 20 godina od kad je rat stao.

Nismo uradili ništa da promenimo sistem vrednosti koji bi nas vodio ka nekim novim uglovima gledanja, kaže Mladenović dodajući da je rat stao, a da su nama ratni zločinci i dalje heroji.

Mladenović je mišljenja da nema boljih prijatelja od vladara Srba u Bosni i Bošnjaka u Bosni, od vladara hrvatske i srpske desnice. Oni se uistinu jedni drugima hrane, oni funkcionišu kao sistem spojenih sudova, i da nema jednog od njih, taj sistem bi se raspao, dodaje. „Mi smo uspeli da zadržimo taj hladni rat postjugoslovenski i da se hranimo međusobnim glupostima… Postojao je jedan period kad smo pokazali da smo spremni da završimo devedesete. Međutim, devedesete su se vratile u svakom smislu, i kao sistem vrednosti i kao ova lica koja gledamo u vrhu političke moći. Ružno je stalno živeti prošlost…“

„Dozvoljavamo sebi da ne vidimo koliki je taj naš žalosni udeo u ogromnoj nesreći, a da nesreća bude još veća – ni hrvatski, ni bošnjački ni drugi narodi sa ovih prostora nisu orni da se suoče sa sopstvenim udelom u toj nesreći“.

Reditelj ističe da se desilo jedno veliko istorijsko licemerstvo, da je Hrvatska pokazala svoje najbolje lice do ulaska u EU, a onda je klerofašizam krupnim koracima stupio na javnu scenu. Mladenović podseća i da su u Srbiji prikazivani filmovi o Srebrenici, o leševima Albanaca u Borskom jezeru i diljem Srbije, o sekundarnim grobnicama u Batajnici do izručenja Slobodana Miloševića Hagu, i da nakon toga više ništa nismo čuli o tome. „A ko je ubio te ljude, ko im je spaljivao tela, koje su te tajne operacije, a šta se dogodilo na Kosovu? O tome se više ne govori, mi smo prosto odlučili da aboliramo sami sebe od odgovornosti i to nam se kao bumerang vratilo“, ističe.

Uporediti Mišića i Mladića, pa videti šta je „herojstvo“ posle 100 godina

Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji se nalazi na izdržavanju doživotne kazne zatvora zbog ratnih zločina u BiH, uključio se telefonskim putem u jutarnji program Televizije Hepi, gde je razgovarao s gostima u studiju.

Komentarišući to, Mladenović kaže da danas da izađemo do Knez Mihailove ulice, u glavnom gradu, možemo da kupimo promotivni materijal, bedževe, majice s likom Ratka Mladića. Za mene to nije ništa manje skadalozno nego uključenje u TV Hepi, kaže Mladenović, dodajući da tretman zločinca kao nekog ko nije zločinac, počinje u malom, pa nakon toga nije čudo što je u redu da se uključi u program.

„Srbija je jedan ogromni rijaliti program u kome i dogovorena hapšenja u rijalitiju podižu gledanost, i u tom beskrajnom rijalitiju normalno je da će se uključivati ratni zločinci, iako je to prekršaj pravila Tribunala. Nismo uradili ništa da ratne zločince, ljude koji su osuđeni za genocid, najveće strašno delo koje može biti učinjeno nekom narodu, ne doživljavamo i mi na isti način… Onda je normalno da će se oni spojiti sa rijaliti Srbijom i učestvovati u sveopštem beščašću“.

Upitan o izjavi predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da se u Srebrenici nije dogodio genocid, Mladenović kaže da „premijerkine sramote treba ostaviti njoj“, a da mi moramo da vidimo kako da spasimo malo zdravog razuma.

Osvrćući se na stogodišnjicu završetka Velikog rata, kaže da smo od „spartanaca“ koji su dobijali bulevare i spomenike u Parizu i Londonu, uspeli da postanemo sinonim za ratne zločine, za loše momke u holivudskim filmovima…

„Treba komparirati tog Živojina Mišića i Ratka Mladića pa videti kako izgleda posle 100 godina herojstvo. Šta radi jedan veličanstveni vojskovođa pre stotinu godina, i šta radi jedan masovni ubica i kukavica koji se posle toga skriva po srpskim selima, braneći samo sebe, a ne nekakvu ratnu istinu, a ne neko moralno pravo“, navodi Mladenović.

Komentarišući kako na Mladića gledaju mladi ljudi, kaže da je to zbog sistema vrednosti u kome odrastaju, za koji nije kriva aktuelna vlast koja radi ono što najbolje zna – „proganja, biva netolerantna, promoviše agresiju, netoleranciju svake vrste“.

„To su prosto ljudi tog mentalnog sklopa, ne možemo očekivati neke čarobne transformacije, čak i kad oni misle da su se suštinski promenili… Ali od 5. oktobra pa naovamo, bilo je tako mnogo prilika da se postavi sistem u kom će se reći da je zločin zločin, da je ubica ubica“, kaže gost Novog dana.

„Bilo da se radi o Miloševićim saradnicima ili njegovim ministrima informisanja, sadašnjim vladarima ili opozicionim tajkunima koji su se nakrali para i radili sumnjive poslove, koji danas žive više nego udobno i dalje formalno propagirajući opozicione ideje“.

Prosto smo uspeli da kompromitujemo svoju savremenu istoriju, što nas čini ruglom za ovaj deo sveta, kaže Mladenović, dodajući da je to trebalo da bude povod za jednu ozbiljnu analizu i transformaciju javnog života, sistema obrazovanja. To sve nije urađeno, kaže, dodajući da je demokratska vlast to gurnula pod tepih, zbog čega danas osećamo posledice.

Mladenović navodi da želi da veruje da će neka naredna promena obuhvatiti lustracijom sve koji su od devedesetih do ovoga trenutka bili na vlasti.

Mladenović navodi da će neka normalna promena biti ona koja će sve one koji vrše kriminalne radnje, a obavljaju vlast bilo koje vrste, znati da će završiti na višegodišnjoj robiji, kad god da se to dogoditi. Navodi da se to 5. oktobra nije desilo jer je očigledno bio cilj dolazak na vlast, a ne promena Srbije.

O „stop kadru“ na RTS i poziciji Srbije na ceremoniji u Parizu

Kolegijum Radio-televizije Srbije uputio je izvinjenje zbog, kako je navedeno, profesionalnog propusta prilikom prikazivanja predsednika Aleksandra Vučića za vreme prenosa ceremonije obeležavanja završetka Prvog svetskog rata iz Pariza, ali i odbacio navode da je bilo falsifikovanja tog događaja.

Sramota je RTS da pravdajući se tehničkom greškom zadrži predsednika Srbije u kadru, kaže Mladenović koji dodaje da je „car go“ i da ga treba oblačiti.

„Sramotno je ponašanje francuske države u odnosu na srpske žrtve i na sve ono što je Srbija dala kao žrtvu, to prosto nije tretman koji je narod zaslužio. Ali ta pozicija predsednika Vučića u Parizu jeste realna pozicija Srbije koja nije uradila apsolutno ništa da vrati sebi veličinu. Ako smo odlučili da podržavamo zločince, ako smo odlučili da te devedesete ostanu onakve kakvim mi želimo da ih vidimo, onda je to tretman koji ćemo dobijati od sveta“.

O Narodnom pozorištu: Paranoja sistema od popuštanja pred argumentima

Govoreći o pobuni u Narodnom pozorištu, kaže da je zdušno uz kolege. Željko Hubač, kao direktor Drame i ta napokon probuđena snaga Narodnog pozorišta, su u poslednjih nekoliko sezona učinili Narodno pozorište najstabilnijom repertoarskom kućom, što se drame tiče, ne samo u Srbiji nego i u ovom delu Evrope, i njihovi umetnički rezulatati su nesporni, naglašava Mladenović.

Neko je udario isključivo na umetnost, i ne postoji razlog da te stabilne argumente glumaca neko ne prihvati, dodaje. Ali, ocenjuje, da postoji jedna paranoja sistema od popuštanja bez obzira na argumente, da nisu spremni da kažu – da, neki drugi ljudi su se pobunili i oni su u pravu. „Jer bi to verovatno piramidalno uništilo taj sistem koji počiva na laži, koji sem te fasade, unutar nema nikakve nivoe“.

Kaže da ne sumnja u dobre namere ministra kulture, ali smatra da Ministarstvo kulture nema autonomiju da to pitanje samo reši, jer je tu mnogo „upletenih nivoa“. „Zato što je to lakmus za čitanje paranoje – dozvoliti nekim pobunjenim ljudima koji su u pravu – a mnogo je pobunjenih ljudi koji su u pravu na temu plata, života, robovskog položaja radnika u Srbiji – ako pustite ljudima da time što su u pravu dobiju ono što hoće, onda se sistem raspada“.

Kaže da će veliki jubilej – 150 godina (Drame) Narodnog pozorišta (u četvrtak) biti pod ogromnom hipotekom svih ovih skandala. „U istoriji će biti upisan ne kao veličanstven datum, što bi morao da bude, nego kao datum sramote“, zaključio je gost Novog dana.

(N1)

Podelite ovu stranicu!