Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, nije mala, Rim je svetu dala

15 Jun 2015

Saga o Samofalusima (golim kurčevima)

Dosta mi je onih koji lažu da Srbi nisu narod najstariji. Dokaza?u da jesu. Time ?u da u?inim stvarnijim predsednikov vremeplov koji je u politiku vratio proro?anstva iz devedesetih odbacivši nas blagonamerno u doba kada je bio ?etni?ki vojvoda.

Zato ?u izneti najvažnije analogije koje ?e osvestiti napa?eni anti?ki srpski narod. Ne?u koristiti leksi?ke i geografske pojmove koji dokazuju da su se Srbi pre Indijanaca doselili u Ameriku, poput one pri?e da su naši drevni plovili i plovili pa kada smalaksaše upitaše još drevnijeg kralja „Kuda idemo?“ a on im odgovori „Ka nadi“ i ukaza se zemlje pred Srbljima i dadoše joj ime Kanada. Ve? ?u se zaustaviti na novijim – anti?kim Srbima.

Naime, danas, kada se vlada teška srca odlu?ila na bolne rezove za dobro svih nas, što zna?i otpuštanje hiljada ljudi i neotvaranje novih radnih mesta za nezaposleni milion, nama ne trebaju prevelika lutanja po prošlosti. Nama treba da se kona?no na nekoga ugledamo. Ne možemo baš kao onaj Šilja, da kada vidimo prvu Nemicu govorimo da smo kao Nema?ka, ili kada vidimo vratara u ameri?kom Kongresu, da smo kao Amerika. Moramo biti fokusirani na najja?eg, najve?eg i nama najbližeg. Šta je? Mislite na Rusiju?

Niste u pravu.

Ja mislim na vekovno srpsko Rimsko carstvo.

Ima mnogo dokaza da su Rimljani bili Srbi i da su Srbi Rimljani. Previše je sli?nosti. Dobri poznavaoci istorije seti?e se ?uvenih re?enica „Vidi Rim i umri“ i „Svi putevi vode u Rim“. Rim je bio ?uvena imperija, ekspanzivna kada je re? o osvajanjima, a kvalitetna kada je re? o gra?evinarstvu. Dakle, skoro pa kao Srbija. Vojni?ka mašina devedesetih, a gra?evinarsko poduzetna kao danas, sa kvalitetno napravljenim i sve?ano otvorenim putevima na grobljima, ugra?enim liftovima i ofarbanim peša?kim prelazima. Zato možemo da kažemo „Vidi Srbiju i umri (od smeha)“ i „Svi (auto)putevi vode u Srbiju a ona narod u propast“. Moji dokazi žele da ukažu na to da kako nekada rimska, tako danas i srpska politi?ka elita zabavljaju (ne)radni narod pri?om, dok ne smisle nešto pametnije.

Kao što je u Rimu politika povezivala sve segmente života, dele?i ljudima ?ak i nadimke na osnovu politi?kog rada ili stava, i u Srbiji su politi?ari prema na?inu upravljanja dobijali nadimke (Ro?a, Budža, Mufta). Jedino što ovakvi nadimci nisu protkani efikasnim rimskim (starosrpskim) duhom. E, to ?emo da promenimo!

Prate?i vladu koja bi da bude efikasna i da smanji broj poslanika, a reformama i natalitet, ja ?u poslanicima i obi?nom puku uniformisati imena. Zbog štednje, ali i zbog toga što ?e to novo ime duboko prožeti politi?ku stvarnost Srbije. Razlikova?emo se samo po uniformisanim prezimenima. Zbog toga predlažem svima znano rimsko-srpsko politi?ko ime za one koji su najvažniji u državi. Poslanici! Od sada neka svaki nosi ime – Samofalus! Slobodan prevod sa latinskog na srpski je „goli kurac“. Objašnjenje – Samofalusi su sveprisutni i svedosadni na politi?koj sceni. Svojim strana?kim vo?ama (Samofalusima Maksimusima) klimaju glavama, dive se, brane ih u medijima, kao papagaji ponavljaju šta im ovi narede da kažu i pri tome ne razmišljaju koliko je to što govore glupavo. Oni ?e da mere svoju snagu po tome koliko sati mogu da izdrže da ne izvade svoje ime u toaletu skupštine, da ime drže zakop?ano, odobravaju?i pri tome svojem šefu stranke. Oni ?e, kada vi?eniji skupštinski drug napusti stranku i kaže da ?e napraviti još jedan samofalusni pokret, napadati ga samofalusno bespametno u medijima pokušavaju?i da zauzmu njegovo skupštinsko mesto.

A njihovi šefovi Samofalusi Maksimusi (slobodan prevod sa latinskog na srpski „gole kur?ine“)? E, oni su duži od prethodnih. ?vrš?i su. Penetriraju dublje, na našu žalost ili sre?u, samo preko medija, što zna?i da su mediji lubrikanti (na srpskom „kurtoni“). I to pravo u naše glavudže. Kako kome i koliko duboko, zavisi od spremnosti da ih primimo. Zbog toga sva ostala publika su Samofalusi Primusi (na srpskom „jebeni“).

Kao što se dele politi?ari na „obi?ne“ i one „maksimalne“, tako se i mi delimo. Postoje Samofalusi Juliusi. To su oni što ve? nigde ne rade pa ?e se radovati u julu kada desetine hiljada krenu da ostaju bez radnog mesta. Njih ?e biti toliko da ?e im ime biti ?eš?e nego što je bilo devedesetih me?u novoro?enim Rimljanima, odnosno Srbima, Vukova i Nemanja. Za njima slede Samofalusi Avgustusi. Oni su boljestoje?i. To su oni što ne?e dobiti otkaz. Me?utim, sva nadanja da ?e smo?i snage da odu u Gr?ku na odmor, makar krajem avgusta, razbiti ?e se lako kao što svaka šuša danas razbija stariju srpsku fudbalsku reprezentaciju.

Ipak, u ne?emu ?e da prate poziv jednog velikog Samofalusa Maksimusa. A to je da letuju u Srbiji. Ostaju ovde, jer “Sunce tu?eg neba, Ne?e vas grijat kô što ovo grije; Gr?ki su tamo zalogaji hljeba…“ – doduše u stanovima ili u najboljem slu?aju kod babe na selu.

I pored dobrih izgleda da ?e i ubudu?e dobijati platu, oni su najteže pogo?eni Rimljani, odnosno Srbi. I to zbog teške psihi?ke torture kojom na njima skupštinski Samofalusi primenjuju nove kovanice koje su ?uli negde u tu?ini. Tako na Avgustusima se praktikuju svakodnevni izrazi poput „samofalusni mobing praznog stola“ (prevod na srpski „jeb’o si ježa ako odeš na godišnji“). Odnosno, Samofalusima Avgustusima se ne daju radni zadaci na koje su navikli. I još gore, na njihove stolove sedaju neki novi Avgustusi, a golurokim i napa?enim starosedeocima ostaje samo stolica i izbeglištvo u ugao kancelarije. Sve Samofaluse Primuse ?e pogoditi „samofalusna reformska agenda“ (na srpskom „do kurca sa stezanjem kaiša“). Ili, kada do?e poskupljenje struje a sa njim i kada sve ostalo poskupi istopi?e se stoma?ine nabrekle u prvoj deceniji 21.veka i stegnu?e kaiševe sve do svog cenjenog imena. Svi ?e videti kako izgleda „samofalusni održivi deficit“. Mislite da je re? o tome da ?emo opstati uprkos nedostatku golih kuraca kada im se smanji broj u skupštini? Ma kakvi. Pomenuti pojam predstavlja granicu dokle država može da trajno troši više nego što zara?uje. E, tu nastaje problem! Zato jer sa zaduživanjem sve više ?e Juliusi i Avgustusi pucati, ekonomski, fizi?ki i psihi?ki.

I stvara?e se masa autonemaša. Oni nisu autonomaši. Autonemaši su oni koji danas nemaju auta, ili na engleskom „kar“, a sutra stanove i zadužene ku?e. Njihovo ime je Samofalusi Nekarusi. To zna?i „go kurac al’ ni?e vajde“. Niko više ne može da ih kara, ali ni oni nemaju ?ime da karaju. Oni apstiniraju izbore. I što je najgore. Apstiniraju život. Oni su kao gladijatori – kada ne valja u državi, tu su da nas, preko „kurtona“ zabave.

Dakle, poimence (u prevodu, „samo po imenima“) pravi smo Rimljani. Jer kod nas kao i na rimskim orgijama jebe se one koje se stigne, koje je najlakše da se uhvati. To su oni što nemaju ni s ?im, niti znaju kako, a ni zašto da beže.

Na njima se ostvaruje drevni srpski vic iz 2100 godina starog zapisa u srpskim Pompejima. On je duboko penetrirano politi?ki jer govori o ekonomskoj krizi.
Mladoženja pita svoju ženu nimfomanku: “Šta ?emo da radimo? Seks ili da jedemo?” “Šta ti je od volje”, odgovori žena, “ali hrane nema u ku?i”.

(Autonemaš) 

Podelite ovu stranicu!