Dragan Todorović: Ko je izdao Tadića

23 May 2012

Srbija je zemlja Dembelija, za sve ambiciozne mediokritete, koji su svakog normalnog oterali sa Svog poseda. Jedna dobra motka, hoću reći metla, bi baš dobro došla

Pred Drugi krug izbora za predsednika Srbije, u lidu kolumne u „Vremenu“, napisao sam: Neću reći ništa novo, Normalan glasač u Srbiji nema drugog izbora, nego da glasa za Tadića. Jedina mana tome, i to pogolema, je što to neće promeniti Ništa. Tadić će i dalje biti kapa ispod koje će nastaviti da parazitiraju razni partijski lelemudi i leleguzice, bilo koje boje. Mislite o tome, šta će se desiti „hijerarhijski nizbrdo“ Predsedniče!

I desilo se, šta se desilo, Normalni su ostali kod kuće, malo je reći da se desila Sramota. Ali ko je kriv za Sramotu, za to da predsednik Srbije bude Tomislav Nikolić? Na izbore je izašlo 46 posto građana Srbije, znači Većina je apstinirala. Bilo je i nešto preko 3 posto Belih listića, oko 100 000. Tadić je u odnosu na izbore iz 2008. dobio oko milion glasova manje. Ko je kriv za to, Demokratska stranka bi trebalo da pogleda u Svoje dvorište, i vidi šta je to oteralo birače u apstinenciju i Bele listiće. Ponajpre to što su razni partijski lelemudi i leleguzice demokratiju, svako javno dobro i interes, pretvorili u svoj plen, i što su birači jedini otklon od Njihove demokratije videli u apstinenciji i nevažećim listićima.

Treba li da se crta, Demokratska stranka, i svaka druga, je postala sklonište, a Srbija zemlja Dembelija, za sve ambiciozne mediokritete, koji su svakog normalnog oterali sa Svog poseda, i sad oni u Svom interesu Odlučuju, i pričaju šta je demokratija, šta je nacionalni, a šta narodni interes. To se razmnožilo, toga ima na svakom pedlju, toga da svaka partijska šuša ima prioritet kod posla, tendera, malog i velikog biznisa…došlo dotle da i pišaju preko reda. To građani svaki dan gledaju svojim očima, tako da ishod predsedničkih izbora i nije mogao biti drugačiji.

Možda, neko će reći, Tadić nije zaslužio da bude kažnjen, da je izborom Nikolića Srbija kažnjena, ali, izgleda da je prevršila dara meru, Građanin je odlučio da na jedini mogući način, pokazalo se efikasnim, sedeći kod kuće ili precrtavajući listić, kaže Dosta partokratskoj državi. Beli šengen, Status kandidata… sve je to daleko od običnog čoveka kome su privilegije partijskog bašibozluka uzurpirale pravo na egzistenciju. Toliko je to nezadovoljstvo postalo veliko da je Tadić, moguće, ispao kolateralna šteta.

Tako smo dobili Predsednika za Okrenuti glavu. Ako su oni koji su od Srpske napredne stranke pravili opoziciju po Svojoj meri, to tzv Veće Zlo, zaboravni, pa su zaboravili ko su Nikolić i Družina, drugi nisu, a biće da ni svet nije. Predsednik je postao Šešelj kum sa falus diplomom, čovek kome su izbrisani svi problematični fajlovi, pa sad ima „genetske predispozicije“ za Evropu i demokratiju. I od takve kombinatorike, u krajnjem ishodu, na šteti je samo Srbija, a ne oni koji su iz svega želeli izborni dobitak.

I šta imamo sad, na redu je Kohabitacija, tandara mandara, Tadić neće bude premijer, Tadić idealan za premijera. Dačić, gospodin Palma, koji ceo svoj fudbalski klub, sa žene i verenice, častio odmorom u Grčkoj, plus Tata Krkobabić, plus Dete Krkobabić, ima spasavaju Srbiju od Nikolić pošasti. Ništa od posla braćo i gospođe, Velika je to kapa za dalje parazitiranje spremnih partijskih ešalona, koji će i ovo Spašavanje Srbije znati da naplate. I što je najgore, kojima će to biti omogućeno. Živi bili, pa videli.

A apstinenti, beli listići, šareni listići, ogorčenost i nezadovoljstvo građana, tja, možda Malo ljutnje, ali, sve to ide vlasti u rok službe, važno je da oni Ne beže od odgovornosti. A jedna dobra motka, hoću reći metla, bi baš dobro došla.

Dragan Todorović
(blog.blic.rs)

Podelite ovu stranicu!