Ključevi za BiH još uvek u Beogradu i Zagrebu

11 Nov 2016

VOICE: U susret drugom punoletstvu Dejtonskog sporazuma

Dejtonski sporazum uskoro slavi 21. ro?endan. On je zaustavio rat, ali je od BiH napravio nefunkcionalnu državu o ?ijoj se sudbini odlu?uje uglavnom u Beogradu i Zagrebu. Da li Dejton iz ove perspektive predstavlja zapravo pobedu Miloševi?a i Tu?mana i da li bi njegova izmena bila otvaranje “pandorine kutije” ili “pandorina kutija” nikada nije ni zatvorena?

Prošlo je 21 godinu od nastanka Dejtonskog sporazuma, koji je zaustavio rat u BiH. Po ameri?kim parametrima, ovoga meseca ?e biti i “punoletan”. Dakle, sposoban da o sebi sam vodi ra?una, da samostalno donosi odluke i odgovara za svoje postupke. ?injenica da je svoj životni vek živeo na podru?ju trusnog Balkana, omogu?ila mu je “punoletstvo” i tri godine ranije. Ali, da li je punoletstvo Dejtona zaista i garancija njegove samostalnosti? Da li je od ovog novembra on sam, odnosno država koja je njime ustrojena, odgovorna za svoje postupke?

Odgovor je sasvim jasan i osnovcima, diljem bivše nam domovine, koji se tek ovlaš, tokom izu?avanja predmeta istorija, dotaknu jugoslovenskih ratova devesetih. Zavisnost je višestruka. Od srpsko-hrvatskih potpisnika samog Dejtonskog sporazuma, do garanta ovog, kako su ga mnogi nazivali istorijskog sporazuma – nekoliko evropskih centara i najvažnijeg faktora zavisnosti – SAD, na ?ijem tlu i uz ?ije posredovanje se i desio, odnosno napisan je i potpisan. Original su oni kojima je bio namenjen – zagubili! Sre?om, kopija je direktno iz Pariza (gde je i zvani?no potpisan, 4. decembra 1995) stigla do Sarajeva, tako da nema bojazni da se neke od odredaba, odnosno Aneksa iz sporazuma, previde ili zaborave.

Radovan-Karadzic

Ratni zlo?inac, prevarant i dobitnik zahvalnice Republike Srpske Radovan Karadži?

Uz nepobitnu ?injenicu oko koje su saglasne sve pregovara?ke strane, i to ve? 21 godinu, da je Dejton zaustavio rat, ono što je iz sporazuma ipak zaboravljeno ili se previdelo, uprkos pristiglom originalu, jeste da ovaj sporazum – koji po?iva na dva entiteta, jednom Distriktu i tri naroda – nije omogu?io funkcionalnu državu BIH. Ako bismo pojednostavljeno analizirali zadovoljstvo potpisnika, jasno je da ono ve?e na srpskoj strani, koja je Dejtonskim odredbama dobila “državu u državi”, pa time i mogu?nost da više od dve decenije od završetka “etni?kog inženjeringa” kojim smo dobili nacionalno ?iste teritorije – kreatori najmonstruoznijh nacionalnih politika, kojima se sudilo i presudilo za ratne zlo?ine protiv ?ove?nosti, etni?kog ?iš?enja i genocida (Karadži?, Plavši?, Krajišnik) budu odlikovani za svoja zlodela, uz tek nekolicinu osuda nevladinih organizacija i predstavnika me?unarodne zajednice u BIH, ali ne i zvani?nih osuda potpisnika ovog sporazuma. Ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji.

Dejtonska BIH ameri?ko punoletstvo do?ekuje uz naglašenu zainteresovanost jednog od potpisnika (Hrvatska), zvani?nu suzdržanost drugog (Srbija) i nove predloge za sopstvenu budu?nost iz zemlje idejnog tvorca i garanta sprovo?enja sporazuma – SAD.

Inicijativa iz SAD: tri klju?ne ta?ke

Iz SAD-a, preko bosanskohercegova?kih medija, nedavno je stigla vest da pojedine ameri?ke nevladine organizacije i intelektualci, kao rešenje za budu?nost BIH predlažu uvo?enje još dva nova distrikta, uz ve? postoje?i Br?ko – Stolac-Neum i Srebrenicu. U obrazloženju ovog predloga stoji da bi Srebrenicu trebalo izdvojiti u distrikt, jer kako se naglašava “predstavlja opšte mesto nedeljivosti BIH, te bi je trebalo urediti posebnim statusom”. Kada je re? o predloženom distriktu Stolac-Neum (u Stolcu je, podsetimo, glasanje na poslednjim lokalnim izborima 2016. prekinuto), autori predloga naglašavaju da bi ovaj distrikt “mogao da odlu?i da li ?e se BIH kretati ka integraciji ili dezintegraciji”. Postojanjem tada ve? tri distrikta, BIH bi imala tri klju?ne demokratske i multietni?ke ta?ke na obodu BIH, na Drini, Savi i Jadranskom moru, što bi moglo da oja?a unutrašnju koheziju i demokrati?nost cele BIH, smatraju inicijatori ovakvog dejtonskog prekrajanja, koji podsetimo (prema Dejtonskom sporazumu) može biti jedino uz saglasnost sva tri naroda. Ovaj predlog, kako se naglašava, ne predstavlja stav ameri?ke administracije, pa nije jasno kako ?e na njega gledati nova trampovsko-republikanska ve?ina u SAD.

A šta o ovom predlogu, i pre ameri?ke administracije, kažu stru?njaci za regionalna pitanja iz sve tri balkanske zemlje?

Za profesora sarajevskog univerziteta Nerzuka ?urka, ideja novog ure?enja Bosne i Hercegovine sa dva nova distrikta došla je iznenada, bez prethodnih nagoveštaja i predstavlja nešto novo u odnosu na dosadašnje pokušaje reorganizovanja BIH. “Ne znam šta se iza brda valja, ne znam stvarnu snagu tih ideja, ali Vašington je kreator i Distrikta Br?ko, koji je uz sve limite, ipak, sa?uvao oblike BIH istorije (formiravši teritoriju koja nije samo puki zbir nacija). Imaju?i to u vidu, onda bi možda na tom fonu trebalo posmatrati i ta dva nova distrikta, koja bi bila prihva?ena od strane svih nacionalnih aktera, ?ime bi kona?no nacionalisti?ki diskurs bio u drugom planu”, smatra profesor ?urak, dodaju?i da ne?e biti iznena?en ukoliko ta ideja izazove burne reakcije na obe strane, što bi, smatra ?urak moglo da dovede i do javnih debata, što bi bilo pozitivno, ali i moglo i da predstavlja otvaranje pandorine kutije nasilja.

nerzuk-curak

Nerzuk ?urak: Da li ?e kona?no nacionalisti?ki diskurs bio u drugom planu?

I u drugom delu federacije BIH, podeljenom Mostaru, razli?ito se komentarišu navodne najave iz SAD o uvo?enju dva nova distrikta. Za profesora mostarskog univerziteta Slavu Kuki?a, još je mnogo nepoznanica u vezi sa najavljenim distriktima. “Iskreno, vrlo teško je u?i i u suštinu i u pozadinu navedenih najava. Li?no, doduše, imam razumevanja za Srebrenicu. Jer, u pitanju je mesto velikih stradanja, koja je Haški tribunal okarakterizirao genocidom. U pitanju je, potom, mesto u vezi s kojim Dodik svaki dan pokazuje svoju mo? – relativizuju?i ili opovrgavaju?i masovni zlo?in. U pitanju je, na koncu, prostor na kojem su, zbog svega navedenog dakako, strahovi vrlo intenzivni i danas, a onda i nespremnost izbeglih i proteranih Srebreni?ana da se ipak vrate na svoja vekovna ognjišta. I ne samo to. Bojim se da je iz istih razloga danas tamo sve ve?i broj onih koji su se nakon rata vratili, a danas nanovo razmišljaju jesu li dobro u?inili – i trebaju li ponovo pakovati kofere.”

Sa druge strane, profesor Kuki? naglašava da nije lako objasniti najavu distrikta Stolac-Neum. “Možda bih zahtev u vezi sa Stocem i mogao objasniti onim što se tamo doga?alo – i što se doga?a danas, u vreme lokalnih izbora posebno. Neum mi je, me?utim, vrlo teško dovesti u bilo kakvu razumnu vezu s apostrofiranom najavom. Naime, delim uverenja onih koji tvrde kako je Neum, i kao mjesto i kao opština, strateški važan za BiH – zbog ?injenice da je, zahvaljuju?i njemu BiH pomorska zemlja, zbog izlaza na otvoreno more, zbog prihoda koje preko Neuma može ostvariti od turizma, i da ne nabrajam više. Dobijanjem, me?utim, pozicije distrikta, Neumu bi se, odnosno radikalnim politi?kim krugovima u njemu, širom otvorila vrata za delovanje, koje bi dodatno dezintegriralo BiH”, prokomentarisao je za Autonomiju najavu uvo?enja dva nova distrikta profesor mostarskog Univerziteta Slavo Kuki?, dodaju?i da nije siguran da time ne bi bio ugrožen i njezin teritorijalni integritet.

Iz Banja Luke ništa novo!

Za razliku od kolikog-tolikog razumevanja za eventualno uvo?enje novih distrikta koja stižu iz Federacije, u RS za tako nešto ima veoma malo sluha, što je, ako smo svesni ?injenice da je Dejton bosanskim Srbima fakti?ki dao državu – sasvim o?ekivano. Profesor na banjalu?kom Univerzitetu Radomir Neškovi? za Autonomiju kaže da nema opravdanih razloga za uvo?enje dva nova distrikta, ali i da “ukoliko RS krene u avanturu osamostaljivanja, Srebrenica i koridor do Kladnja osamostalili bi se od RS, kao i sadašnji Distrikt Br?ko, jer distrikti imaju svrhu da onemogu?e odvajanje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine”.

Iako su i mnogi u BIH ustvrdili da je referendum o državnom prazniku (9. januar) tek uvod u novi referendum osamostaljenja RS od BIH, profesor Neškovi? smatra da su ti glasovi o novom referendumu znatno zastupljeniji u Beogradu nego u Banja Luci. “Neodgovorno je iz Beograda davati savete Srbima u Bosni šta da rade, jer posledice tih saveta ne?e trpeti oni iz Beograda, nego mi iz Republike Srpske”, kaže za Autonomiju profesor Neškovi?, naglašavaju?i da, kako je rekao, “nažalost, nama intelektualci iz Beograda pišu i istoriju Republike Srpske, iako u njenom stvaranju nisu u?estvovali”.

banja_luka

Pandorina kutija ve? otvorena: Banja Luka

Da ?e referendum o nezavisnosti RS sa?ekati bar još neko vreme, jer ?e “Dodik, uz toplo-hladno, biti podoban me?unarodnoj zajednici”, mišljenja je i Jovan Kova?i?, direktor Trilaterale, ina?e blizak Miloradu Dodiku i neko ko je dejtonske pregovore pratio sasvim izbliza u vojnoj bazi “Wright-Paterson”, u ameri?koj državi Ohajo. Kova?i? smatra da bi bilo kakva revizija Dejtona, odnosno njegovo raspakivanje, bilo “otvaranje pandorine kutije”. Dejtonski sporazum, koji je, kaže Kova?i?, svoj “vojni deo ispunio ?ak devet meseci ranije, a civilni nije ni do danas”, može se otvoriti samo uz saglasnost sva tri naroda. To je u ovom trenutku, po njemu, nemogu?e, te bi svaki pokušaj njegovog menjanja, dakle i uvo?enje novih Distrikta bilo opasno i svakako ne pametno. “Nije ništa do ljudi u BIH, oni su instrumenti u rukama stranih sila koje trenutno polarizovano deluju u BIH. SAD forsira Bošnjake, Rusi bosanske Srbe i Dodika, a tu je i uticaj Saudijske Arabije, Turske, Iraka, Malezije, koji svakodnevno u Federaciju upumpavaju milione evra”, kaže Kova?i? za Autonomiju.

“Frankeštajn država”

Za Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam iz Novog Sada, ameri?ki predlog o uvo?enju novih distrikta nije ništa drugo do “testiranje znatno ozbiljnije pri?e o uvo?enju tre?eg entiteta, koji zagovara Hrvatska, a koja vodila ka daljem rastakanju Bosne”. Popov podse?a da je Dejton za bosanskohercegova?ke politi?are “sveto slovo”, ali “samo na papiru”. “Kada se pomene tre?i entitet onda ni za Dodika Dejton nije baš ‘sveto slovo’”. Uz konstataciju da je 21 godinu posle Dejtona BIH “frankeštajn država”, Popov isti?e da je sada veoma teško stvoriti funkcionalnu državu, ali da je me?unarodna zajednica to mogla uraditi znatno ranije, i to u ?ak dva navrata.Aprilskim paketom 2006. trebalo je da se promeni Ustav, da se ovlaš?enja iz entiteta prenesu na centralnu državu, i to je propalo. Drugi pokušaj je bio 2009, tzv. Butmirski process, ai to je probalo. I tada su bosanskoherecgova?ki politi?ari shvatili da im niko ništa ne može. Jedino ako im se pripreti onda pokažu dobru volju, ali ostane samo na tome, tako je bilo i sa uvo?enjem zajedni?ke policije. Silajdži? i Dodik su se dogovorili, ali na terenu ništa nije sprovedeno.” Prema re?ima direktora Centra za Regionalizam iz Novog Sada, distrikti Srebrenica i Stolac samo bi formalizovali ratne ciljeve – stvoriti etni?ki ?iste teritorije.

Protiv ideje ameri?kih nevladinih organizacija o stvaranju novih distrikta su izri?ito i naši sagovornici iz Hrvatske, bivši spoljnopoliti?ki novinar Televizije Zagreb i bivši Mesi?ev savetnik Tomislav Jaki? i direktorica nevladine organizacije Dokumenta, koja se bavi ratnim zlo?inima, Vesna Teršeli?.

Teršeli? u izjavi za Autonomiju naglašava da je žalosno da takvi predlozi stižu iz zemalja ?iji se stavovi uvažavaju. “Bitno je prona?i rešenje koje ?e odgovarati gra?ankama i gra?anima BIH, a ne etni?ki i verski podeljenim narodima. To samo dalje dezintegriše BIH.” Prema re?ima direktorice Dokumenta, “jasno je da se ne može izvaditi kec iz rukava i integrisati Bosnu u kojoj je ve? 21 godinu na snazi dezintegracija, ali dalja podela na distrikte svakako nije rešenje”.

Tomislav-Jakic-promocija-knjige-Zavijati-sa-vukovima-mala

Više od dve decenije dezintegracije BiH (na fotografiji Tomislav Jaki? i Aleksandar Popov)

Sli?nog je stanovišta i Tomislav Jaki?, koji podse?a da je reforma Dejtonskog sporazuma nesporna, ali da ostaje pitanje kako. On smatra da bi novi distrikti samo produbili ve? postoje?e podele. “Toj državi kojoj je sporazum, prakti?no diktiran od strane SAD u Dejtonu, doneo mir – treba napokon dati ono što joj taj sporazum nije dao, niti ga je – takav kakav jeste – mogao dati, a to je funkcionalnost. BiH naprosto mora postati funkcionalna država, kao što je i svaka druga država. A to ne?e biti mogu?e dotle dok postoji podela na nacionalno-verskoj osnovi, i to na temelju ratnih osvajanja u koja su bili ugra?eni i ratni zlo?ini. Jednom re?enicom: BiH mora postati jedinstvena država zasnovana na konceptu gra?anskog društva, a to se novim Distriktima ne može posti?i”, smatra Jaki?.

U pokušaju da proverimo koliko je sama ideja o uvo?enju dva nova distrikta Stolac-Neum i Srebrenica realna i koliko je saživela u samoj SAD, bar onom delu koji je zainteresovan za Balkan za Autonomiju nam je iz diplomatskih krugova u Vašingtonu potvr?eno da, osim indirektnim informacija iz medija, direktno sa ovom inicijativom nisu upoznati i naglašavaju da bi to svakako iziskivalo ozbiljnu reviziju Dejtona, koja bi “u sadašnjim uslovima bila teško prihvatljiva za oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda.”

Etnicitet u prvom planu ili šta kažu susedi

I dok entiteti, narodi i gra?ani u BiH, osluškuju šta ?e re?i susedi (Srbija i Hrvatska), ?iji su im predstavnici, uz me?unarodnu zajednicu, svojim potpisima i stvorili ovakvu, dejtonsku državu, dotle bosanskohercegova?ki politi?ari analiziraju koje korake bi trebalo preduzimati kada je re? o što boljem pozicioniranju sopstvenih etniciteta. I dok jedni (bosanski Srbi) javno insistiraju na nemenjanju Dejtona, osim eventualno vra?anje nekolicine nadležnosti koje su sa entiteta preba?ene na centralni nivo, a potajno rade na otcepljenju RS od BIH, drugi (bosanski Hrvati i Bošnjaci) zahtevaju reviziju Dejtona, svako iz svog ugla.

Bošnjaci žele da se smanje nadležnosti entiteta, dok bosanski Hrvati – donedavno prikriveno a sada ve? sasvim glasno – zahtevaju ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda, što podrazumeva i hrvatski entitet. Ako su želje predstavnika sva tri naroda u BIH jedno, a mogu?nosti njihove realizacije drugo, postavlja se pitanje kako na ove predloge ili glasna razmišljanja politi?kih predstavnika Srba i Hrvata gledaju mati?ne države. Jedna u EU, druga na njenom putu.

Hapšenje u Orašju

Da je Hrvatska zainteresovana za budu?nost BIH svedo?i i odabir zemlje koju je prvu posetio novi hrvatski premijer Andrej Plenkovi?. Dok je izgovarao poruke podrške jedinstvenoj BIH, iako ne i sasvim jasnu poruku da je bosanskim Hrvatima glavni grad Sarajevo a ne Zagreb, što je poru?ivao bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesi?, kao i poruke nesebi?ne pomo?i BIH na putu evrointegracija, “koje su svima u interesu” – predsednik hrvatske Vlade nije ni slutio (ili ipak, možda jeste) da ?e se me?usobna retorika dve susedne zemlje samo nekoliko dana kasnije sasvim zaoštriti. Hapšenje desetorice pripadnika HVO u Orašju od strane BH vlasti, uzburkalo je politi?ke strasti na obe strane. Predstavnici zvani?ne Hrvatske, podsetivši da je re? o zlo?inu od pre 20 godina, utvrdili su da je ovde re? o politi?kom pritisku, a ne pravno utemeljenom procesu. Sa druge strane, predstavnici BH vlasti u hapšenju desetorice hrvatskih, ali i bosanskohercegova?kih državljana ne vide ništa više do procesuiranja optuženih za ratne zlo?ine, ma sa koje strane da oni dolaze.
Da li je posle sve ?eš?eg pominjanja formiranja tre?eg hrvatskog entiteta u okviru BIH i nedvosmislene me?usobne srpsko-hrvatske podrške, re? o novom zaoštravanju odnosa na relaciji Hrvatska-BIH? Za sagovornika Autonomije, profesora sarajevskog univerziteta Nerzuka ?urka, reakcije i sa jedne i sa druge strane pokazuju da smo svi zajedno zapravo daleko od evropskih vrednosti. “Jedna od najvažnijih evropskih vrednosti je vladavina zakona i funkcionisanje pravne države, a kada se desi nešto sli?no poput hapšenja u Orašju i istrage o zlo?inima, onda nam se primena zakona ne svi?a. Krajnje je neodgovorno unapred osuditi ljude, ali i kvalifikovati taj proces kao antihrvatski”, smatra profesor ?urak. Prema re?ima profesora mostarskog univerziteta Slave Kuki?a, burne reakcije, pre svega pripadnika uvek one uhapšene strane govore da “nismo daleko odmakli od 1995, bez obzira kojem se Bogu molimo. Kada se uhapse Srbi – reaguju Srbi sa obe strane Drine; kada se uhapse Hrvati – reaguju Hrvati i iz Bosne i Hercegovine i iz Hrvatske; kada uhapse Bošnjake, reaguje bošnja?ka politika. Nažalost, ostali smo u tim vremenima”, smatra Kuki?.

andrej plenkovic hdz

Da li ?e novi hrvatski premijer Andrej Plenkovi? poru?iti bosanskohercegova?kim Hrvatima da im je Sarajevo glavni grad?

Ako posmatramo najviše predstavnike države koja se nalazi u EU i NATO, oni se, u pore?enju sa nekim prethodnim predsednik-premijer tandemima, nalaze u najvišem politi?kom saglasju. I predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarevi? i premijer Andrej Plenkovi?, prema BIH, sude?i bar prema retorici, imaju isti stav. Podrška jedinstvenoj BIH na njenom putu ka EU, uz posebno posve?enu pažnju Hrvatima u ovoj balkanskoj zemlji, koji bi, kako su naglasili, trebalo da imaju jednaka prava kao i Srbi i Bošnjaci. Ipak, da li je to dovoljno za HDZ BIH? Da li se Andrej Plenkovi? (HDZ) i Dragan ?ovi? (HDZ BIH) po pitanju budu?nosti bosanskohercegova?kih Hrvata potpuno razumeju? Da li ?e Plenkovi? ?ovi?u poru?iti da mu je glavni grad Sarajevo, a ne Zagreb, kako je to u?inio bivši hrvatski predsednik, koji se i danas oštro suprotstavlja tre?em hrvatskom entitetu – Stjepan Mesi?? Ima li zvani?ni Zagreb za to dovoljno politi?ke mudrosti i manevarskog prostora kod ku?e? Ako se uzme u obzir prethodno evropsko i diplomatsko politi?ko iskustvo novog hrvatskog premijera, ne bi trebalo da bude nemogu?e. Ipak, za sve, pa i za ocenu poteza nove hrvatske vlade prema BIH potrebno je vreme, smatraju sagovornici Autonomije.

Za profesora sarajevskog Univerziteta Nerzuka ?urka, poruka hrvatskog premijera da želi BIH da uvede u EU i NATO jeste pozitivna, me?utim, naglašava ?urak, “problem nastaje pogrešnim porukama, kada se, nešto kao što je teritorijalni integritet, dat i me?unarodnim spisima, daje kao obe?anje. To samo implicira da se postoje?a država izgra?uje kao nefunkcionalna. A to nikom nije od koristi”, smatra profesor ?urak, zaklju?ivši da Plenkovi?u tek treba dati šansu i videti šta ?e suštinski uraditi.

slobatudjman1

Vesna Teršeli?: Iz devedesetih nismo izvukli nikakve pouke! (Foto: Tu?man i Miloševi? – tajni razgovori /i/ o BiH)

Direktorica “Dokumenta” iz Zagreba Vesna Teršeli? podse?a na sve, kako je rekla, “pogreške iz 90-tih, koje su dovele do smrti velikog broja ljudi. Iz te lekcije, da smo hteli, mogli smo svašta nau?iti”, kaže Teršeli?eva, dodaju?i da o?ekuje od nove hrvatske vlade da postupa zrelije od vlada koje smo imali 90-tih.

A za odgovor da li ?e se nova Hrvatska vlada ponašati zrelije, potrebno je neko vreme, mišljenja je i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. On isti?e da se “Plenkovi? 2016. ponaša kao Sanader 2004”, pokušavaju?i da desno krilo HDZ-a u BiH omekša i postavi u centar, što bi”, smatra Popov, “bilo konstruktivno i za ceo region”.

Karte na stolu?

U RS, ?ija se vlast sve bolje razume sa bosanskohercegova?kim Hrvatima (uprkos oštroj osudi Zagreba, Hrvati u BIH nisu osudili referendum u RS), što mnogi vide kao direktnu podršku hrvatskom entitetu, koji bi, smatra sagovornik Autonomije, profesor banjalu?kog univerziteta Radomir Neškovi? “direktno išao i na štetu bosanskim Srbima i RS, jer bi se tako nadležnosti delile na tri ili ?ak ?etiri entiteta (i sarajevski)”, o potezima hrvatske Vlade nemaju dilemu. “Vlada Hrvatske ?e istrajati u borbi da Hrvati u BIH ostvare jednaka prava kao Srbi i Bošnjaci”, smatra profesor Neškovi?, dodaju?i da ne misli da ?e se založiti za tre?i entitet, jer bi to “štetilo i hrvatskim interesima, jer ne bi obuhvatio sve Hrvate u BIH”. Za profesora Neškovi?a je izvesnije da ?e hrvatska Vlada koristiti evropske integracije kako bi postepeno menjala državnu organizaciju BIH u smislu ja?anja institucija na nivou BIH.

U iskrene namere hrvatske Vlade (nemešanje u unutrašnje stvari i podrška jedinstvenoj BIH na putu ka EU), apriori ne bi sumnjao ni profesor mostarskog univerziteta Slavo Kuki?. “No, treba biti pošten, ona može biti izraz starih želja, onih iz Tu?manova vremena, da se preko teritorijalnog preustroja, i federalizacije BiH kao zemlje triju etno-entiteta, do?e u poziciju da se u budu?nosti – malo bližoj ili malo daljoj – karte BiH ponovo stave na sto”, isti?e Kuki?.

A stavljanje bosanskohercegova?kih karata na sto, oni malo stariji pamte, a mla?i bi morali da nau?e, upravo nas je 90-tih koštalo ratova, razaranja, a onda i sporazuma i dugogodišnjeg manje-više neuspešnog mirenja. Da bismo došli do pomirenja, za novinara Tomislava Jaki?a recept je sasvim jednostavan. “Jedina pametna i dugoro?no korisna politika, i za Hrvatsku, i za BiH, ali i za cijelu regiju, bila bi ona kojom bi službeni Zagreb jasno i nedvosmisleno dao podršku jedinstvenoj BiH. Je li nova vlada, usprkos prvim izjavama, zaista spremna voditi takvu politiku, ne bih se usudio prognozirati.”

Za Jaki?a put do “mirne Bosne”, osim preko Zagreba vodi i preko Beograda.” Što se Beograda ti?e, iz njega bi trebalo da prestanu dolaziti nejasni signali tipa: mi podupiremo celovitu BiH, ali u isto vreme u svemu podupiremo i Milorada Dodika. Jedno s drugim naprosto ne ide. Ukratko, rešenje za budu?nost BiH ne treba tražiti ni u Sarajevu, ni u Banja Luci, nego u Zagrebu i Beogradu, a uz aktivnu podršku me?unarodne zajednice koja bi tako?er morala odlu?iti što zapravo ho?e”, zaklju?uje Jaki?.

A sve je, za neupu?ene, a takvima bi se mogla smatrati ve?ina u bivšoj nam Jugoslaviji, po?elo relativno bezazleno. Me?usobno dobro razumevanje, dvojice potpisnika 21-godišnjeg sporazuma sa po?etka teksta (izraženo, baš u slu?aju BIH), ovekove?eno je na jednoj beloj salveti u jednom restoranu u Kara?or?evu. Da ?e ljubav biti dugotrajna i kobna posvedo?io je i jedan grafit na suboti?koj fasadi u centru grada, te 1991. U velikom crvenom srcu, poznavaoci tajnih ljubavnih veza, napisali su: Franjo + Sloba. Urbane legende kažu da grafit još uvek postoji.

Marina Fratucan (VOICE)

Podelite ovu stranicu!