KLAUDIO GERARDINI: Evropa je učinila dve ogromne greške

30 May 2017

"Još 1990. godine, kada se već nazirao rat, trebalo je primiti Jugoslaviju u EU. Ali to nije učinjeno. Ista greška napravljena je i 2000."

Još 1990. godine, kada se već nazirao rat, trebalo je primiti Jugoslaviju u EU. Ali to nije učinjeno. Ista greška napravljena je i 2000. kaže italijanski novinar Klaudio Gerardini.

„Svi su znali da će naši životi biti promenjeni posle pada Berlinskog zida, ali niko nije znao kada i koliko. Došao sam u Berlin dva dana pošto je pao Berlinski zid i doživeo atmosferu i video radost ljudi koji su bili tamo. U svojim radio izveštajima sam govorio da će taj događaj promeniti istoriju sveta, ali nisam znao da će i moj život biti potpuno promenjen i to u roku od dve godine. Kada su počeli konflikti u bivšoj Jugoslaviji, uključio sam se u organizovanje prevoza humanitarne pomoći, najpre za Hrvatsku, i počeo da izveštavam o ratu za Kontroradio”, priča za DW italijanski novinar i humanitarni radnik Klaudio Gerardini koji je u poslednjih 30 godina izveštavao sa najznačajnijih događaja u Evropi, među kojima su podela Čehoslovačke i pad Berlinskog zida.

Prkos ratu

Dok je francuska vlada, podseća Gerardini, gajila simpatije prema Srbiji, a nemačka prema Hrvatskoj, BiH je bila prepuštena sama sebi. U humanitarnim akcijama Gerardini je učestvovao od početka ratova, a tokom 1994. našao se u Bugojnu: „Ono što me fasciniralo u Bugojnu, i kasnije u drugim mestima u BiH, je upornost ljudi da uprkos ratu žive normalno. Kada sam došao u Bugojno, čule su se bombe. Pitao sam čoveka kod koga sam bio – šta ćemo sad? Bio je uključen televizor i to Rai Uno koji je tada emitovao jednu poznatu zabavnu emisiju. Mirno mi je rekao – ništa, i nastavio da čita! U Sarajevu su se ljudi trudili da dođu ne samo do hrane, nego i do kozmetike, cipela, tašni. Žene u Sarajevu su činile sve da budu lepe kao i pre rata. Oduševio me ja taj napor ljudi da se ponašaju kao da se ništa ne događa. To mi je možda i najjači utisak iz BiH.”

Uporedo sa novinarskim poslom Gerardini je učestvovao u prevozu bolesne dece iz Hrvatske i BiH, kako bi se ona lečila u Italiji: „U početku sam radio sa jednom malom italijanskom nevladinom organizacijom, ali kasnije sam sve sam organizovao. Povezivao sam se sa lokalnim zvaničnicima u Italiji, lekarima, novinarima i sam prevezao nekoliko bolesne dece u Italiju.”

Rat u susedstvu

I nakon više od 20 godina Gerardini se čudi činjenici da su dve paralelne stvarnosti bile moguće na udaljenosti od samo nekoliko stotina kilometara. „Posle prvog putovanja u Hrvatsku i u BiH, našao sam se u roku od nekoliko sati u Trstu gde se život normalno odvijao. Nisam mogao da shvatim da na Balkanu divlja rat, a mi ovde živimo normalno, deca se igraju, mi pijemo kafu,… Jer to nije bilo negde daleko, to je bilo tu, kod nas”, ističe za DW Gerardini.

Za vreme boravka u Hrvatskoj i BiH Gerardini je izveštavao za medije na italijanskom jeziku. Koliko veruje da je doprinio da se javnost u Evropi zainteresuje za ratove u bivšoj Jugoslaviji? „Rekao bih da je situacija u tom smislu bila različita u svakoj zemlji u Evropi. Uticaj nisu imali samo mediji. Ogroman uticaj imalo je ono što su govorili intelektualci. U Francuskoj su intelektualci bili na strani Bosanaca, u Nemačkoj su neki, poput Handkea podržavali Srbiju. U Velikoj Britaniji su se manje isticali intelektualci, ali je zato BBC imao najbolje izveštaje o balkanskim ratovima. Rekao bih da je Italija dobro razumela Jugoslaviju mnogo pre nego što je rat počeo. Dan poslije Titove smrti u listu Korijere dela Sera osvanuo je tekst u kojem je pisalo: ‘Ako ne budemo oprezni, u Jugoslaviji će se desiti masakr.’ Ipak, kada su počeli konflikti u bivšoj Jugoslaviji, Italijani više nisu razumeli šta se tamo dešava.”

Međunarodna zajednica samo termin

Evropske zemlje nisu učinile dovoljno da spreče rat u Bosni i Hercegovini, tvrdi Gerardini: „Međunarodna zajednica je termin koji je prihvaćen i toliko se koristi u medijima. U BiH su verovali da će ta divna zajednica spasiti svet, pa i BiH. To je bila velika iluzija. Miteran je otišao u Sarajevo i rekao da će Bosanci biti zaštićeni. Na kraju ništa nije učinjeno. Pa i u Srebrenici se moglo videti šta će se desiti i šta se dešava. Dakle, BiH je uvek bila pod budnim okom, ali nikada ništa ozbiljno nije učinjeno da bi ona bila spašena. Kao da se mislilo da će se stvari rešiti same od sebe. Poslednja šansa da se spasi BiH bila je Srebrenica. To nije učinjeno i rat je ubrzo poslije toga bio gotov.”

BiH paralisana Dejtonskim sporazumom

Za Gerardinija je Dejtonski sporazum „užasan” jer je njime BiH podeljena – i „paralisana”, a jedino rešenje za nju jeste, prema njegovim riječima, ulazak u EU.

„Dodik stalno ponavlja kako BiH ne postoji. U Federaciji BiH Bakir Izetbegović ne propušta priliku da izjavama napravi još veći haos, Hrvati hoće svoju državu i tvrde da će katolici nestati iz BiH. Osim toga, siromaštvo je ogromno u toj zemlji. To utiče i na obrazovanje ljudi, a svaki populizam i demagogija hrane se neznanjem naroda. Korupcija je ogromna. Zato je jedino rešenje za BiH ulazak u EU”, ocenjuje za DW Klaudio Gerardini.

On tvrdi da je Evropa učinila dve „ogromne greške”, i to 1990. i 2000. Godine: „Još 1990. godine, kada se već nazirao rat, trebalo je primiti Jugoslaviju u EU, uticati na one koji su hteli da se odvoje da zatraže ulazak u EU. Ali to nije učinjeno. Ista greška napravljena je i 2000. godine. Ako se tada razmatrala mogućnost da u EU uđu Mađarska, Rumunija i Bugarska, što se i desilo, onda je trebalo primiti i sve zemlje bivše Jugoslavije. EU je sve do 2004. godine bila u mnogo boljem stanju i mnogo otvorenija nego danas.”

Uprkos krizi, Evropa „nema pravo da odustane od svog posla”, tvrdi Gerardini. „Ulazak BiH, Srbije, Makedonije, Crne Gore u EU jedino je pravo rešenje. Alternative jednostavno nema. Ja uprkos svemu imam nade”, zaključuje italijanski novinar Klaudio Gerardini.

(Una Sabljaković, Deutsche Welle / Foto: Una Sabljaković)

Podelite ovu stranicu!