Klasični automobili dominiraće još 40 godina

23 Sep 2012

Nove pogonske tehnike, politički ciljevi, sklonosti potrošača – sve to utiče na razvitak stanja na putevima. Nemački naučnici su uz pomoć kompjuterske simulacije pokušali da stvore sliku saobraćaja za 40 godina

Otac Džordž ujutro razvozi svoju porodicu po gradu: zelenom raketom leti nebom između visokih zgrada koje sežu do među oblake, najpre svraća u dečji vrtić zatim u školu a onda u supermarket. Nakon toga on kao i ostali stanovnici Orbit Sitija svojim avionom odlazi do piste ispred svoje kancelarije, a avion se sklapa do veličine kutije koja se može jednostavno uneti u kancelariju. Kod Džetsonovih je to svakodnevica godine 2062.

Tvorci američke serije crtanih filmova iz šezdesetih godina dali su kod svoje vizije budućnosti priličnu slobodu svojoj mašti – teško da će već za pedeset godina ovako nešto niti moguće. Ipak, slika na našim putevima će se idućih godina ipak promeniti.

Danas putevima dominiraju automobili s motorima s unutarnjim sagorevanjem, ali već se pojavljuje konkurencija: na tržište se probijaju automobili s vodonikovom ćelijom, elektro-automobili s litijumskom baterijom ili hibridnim motorima. U svojoj Beloj knjizi o saobraćaju Evropska komisija zahteva da se do 2030. prepolovi broj automobila na motore s unutrašnjim sagorevanjem, a do 2050. oni bi potpuno trebalo da nestanu iz gradova. Ali, koja tehnologija će onda vladati našim putevima? Kakvu infrastrukturu će ona doneti sa sobom – utičnice, punjače ili benzinske pumpe poput današnjih?

Sve zavisi od subvencija

Da bi dobili odgovore na takva pitanja naučnici u Nemačkom centru za vazdušne i svemirske letove (DLR) u Štutgartu razvili su kompjutersku simulaciju. Na osnovu trenutno poznatih podataka o kupovnim sklonostima ljudi, raspoloživim pogonskim sistemima i mogućim političkim uticajima, program Vektor 21 simulira sliku saobraćaja u budućnosti. „Snaga ovog modela je u tom što detaljno preslikava tehnologije i s njima povezane troškove, a uključuje i korisnika“, kaže Štefan Šmid, voditelj DLR-ovog projekta.

Model nije krut, nego dinamičan. „Može se recimo testirati šta bi se dogodilo ako određena tehnologija bude subvencionisana“, kaže Šmid. On i njegove kolege su testirali scenario po kojem bi tehnologije koje manje zagađuju okolinu bile subvencionisane pet godina. Tako se slika saobraćaja menja samo na kratko. Za vreme subvencionisanja nove tehnologije se pojavljuju u saobraćaju prometu, a nakon kraja subvencionisanja nestaju s tržišta jer su bez subvencija korisnicima preskupe. Procenjuje se da će 2030. ionako tri četvrtine svih novokupljenih automobila biti na hibridni pogon. To su automobili koji uz motor s unutrašnjim sagorevanjem imaju i elektro-motor. Njegova baterija može da akumulira i energiju kočenja. Tako se smanjuje potrošnja goriva i time izlučivanje ugljen-dioksida.

Važne političke odluke

U drugoj simulaciji naučnici su pošli od većeg smanjenja izlučivanja ugljen-dioksida: 54 odsto umesto 29 odsto koliko zahteva Evropska unija. Osim toga u toj simulaciji su pošli od većih i dugoročnijih subvencija za automobile na vodonikove ćelije. To bi imalo jasne posledice: 2030. ljudi ne bi više kupovali nove automobile s hibridnim motorom. Po 25 posto automobila na putevima otpadalo bi na automobile na električni pogon i vodonikove ćelije. Drugu polovinu činili bi elektro-automobili s takozvanom range-extender-funkcijom – dakle automobili na bateriju koji motor s unutrašnjim sagorevanjem koriste samo na težim deonicama.

Koliko će, dakle, u budućnosti biti smanjeno izlučivanje ugljen-dioksida ne zavisi samo od tehničkog napretka nego pre svega od političkih odluka. Hoće li elektro-automobili biti subvencionisani? Kako će biti kažnjavano kršenje ciljeva dopuštenog izlučivanja ugljen-dioksida? Koliko će takve akcije trajati?

Simulacija važi i za druge

Simulacija DLR-a može se primeniti i na druga tržišta, a ne samo na Nemačku: „Mi sprovodimo simulaciju za Nemačku, ali ona nije ostrvo nego je uklopljena u globalni kontekst“, kaže Šmid. „Načelno takva lokalna primena zavisi o tome da li je neko automobilsko tržište zasićeno. U Kini se, recimo, tržište još razvija tako da se uopšte ne može reći koliko će automobila tamo biti za 10 ili 20 godina.“ Uz to i politika može uticati na razvoj tržišta, što je takođe teško predvideti.

Ipak, može se računati da će 2040. tri četvrtine svih automobila biti automobili s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, ako se u to ubroje i hibridni motori, kaže Šmid. Malo je verovatno da će se čitavo tržište sastojati od elektro-automobila, kaže Šmid, posebno zbog kratkoće puta koji se može preći s jednim punjenjem baterije. „A radi se i o tome koliko brzo možemo promeniti svoje navike, recimo da auto priključimo na struju.“ To je scena koja se retko viđa i u naučno-fantastičnim filmovima, ali koja postaje stvarnost.

(Đana Grin/Anto Janković, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!