Klarin: Nacionalna pravosuđa obavezna da nastave posao Haškog tribunala

10 juna 2018

„Tokom 20 godina rada tek je ’zagrebano’ po površini nasilja koje se dogodilo nama, našim porodicama i našim državama u tom periodu"

Kraj rada Haškog tribunala ne bi trebalo da znači povratak na kulturu nekažnjavanja i sada je na medijima i civilnom drušvu u državama nastalim na prostorima bivše Jugoslavije da vrše pritisak na svoje pravosudne organe, kako bi se procesi za zločine počinjene tokom ratova devedesetih nastavili, istakao je direktor SENSE Centra za tranzicijsku pravdu Mirko Klarin.

Na radionici „Kako koristiti arhive i baze podataka sa suđenja za ratne zločine“, koje taj Centar ovog vikenda u Puli organizuje za novinare iz regiona, Klarin je podsetio da ratni zločini ne zastarevaju, te da je nadležnost na tom polju univerzalna.

Podsetio je i da se do skoro sudilo za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, zbog čega su, prema njegovim rečima, nacionalna pravosuđa u regionu obavezna da nastave suđenja za zločine počinjene u ratovima na ovim prostorima tokom devedesetih godina 20. veka.

Klarin je rekao da posle više od dve decenije rada, Haški tribunal ostavlja korpus sudske prakse koji je dostupan za sva buduća suđenja, kako pred nacionalnim, tako i pred međunarodnim sudovima.

„Tokom 20 godina rada tek je ’zagrebano’ po površini nasilja koje se dogodilo nama, našim porodicama i našim državama u tom periodu. Ostalo je tu još mnogo činjenica koje govore o tim dešavanjima, a koje mogu biti upotrebljene u nekim budućim postupcima, za informisanje javnosti ali i za suočavanje sa prošlošću. Zbog toga smo dali sebi za cilj da olakšamo potragu za činjenicama medijima i da podelimo s njima svoja iskustva u prikupljanju utvrđenih činjenica“, naveo je Klarin.

Cilj radionice je da prikaže kako pristupiti i istražiti arhive i baze podataka o postupcima vođenim pred Haškim tribunalom – kako one sudske, tako i one koju je Agencija SENSE prikupila tokom gotovo 20 godina izveštavanja iz ovog suda, a učestvovalo je dvadesetak novinara iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Među predavačima bili su bivši član audio-vizuelne i arhivske sekcije Tribunala i Mehanizma Miralem Smajlović, kao i član najužeg tima tužioca Serža Bramerca Aleksandar Kontić.

Novinarima je predočeno da je specifičnost izveštavanja sa suđenja za ratne zločine sadržana u poznavanju činjenica vezanih za sudske predmete o kojima se izveštava, a da propust da se one sagledaju, rezultira medijskim izveštajima koji pružaju u najmanju ruku nejasni prikaz, kako toka suđenja tako i događaja/zločina za koji se sudi.

Istaknuto je i da razlozi za zanemarivanje činjenica svakako mogu biti različiti, ali ako se izuzmu oni neprofesionalni – politički i propagandistički motivisani, onda je jedan od osnovnih razloga nepoznavanje izvora relevantnih podataka – njihovog sadržaja i/ili načina pretrage i postupaka kojim se do njih dolazi.

D. Stupar (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!