Kina zaostaje sto godina za Nemačkom

16 Jun 2015

Centralni projekat predsednika Si Đinpinga je transformacija Kine u globalnu industrijsku silu. Ipak, neke analize pokazuju da bi ta transformacija mogla znatno duže da potraje nego što se zvanični Peking nada

Kineska ekonomija mora da se menja – to je opšte mesto o kojem su saglasni i političari i ekonomisti u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Kina više ne bi trebalo da bude jeftina fabrička traka za ceo svet, već da i sama produkuje robne marke koje će kupovati domaći i strani potrošači. Optimistični plan partijsko-državnog rukovodstva je da Kina do 2045. pripada krugu najmoćnijih industrijskih nacija sveta.

Jedna nova studija dovodi taj tridesetogodišnji plan u pitanje. Izveštaj Centra za istraživanje modernizacije tvrdi da Kina, prema industrijskom razvoju, zaostaje čitavih 100 godina za Nemačkom, Holandijom, Velikom Britanijom i Francuskom, kako je rekao koautor studije Žao Sijun. Zaostatak u odnosu na SAD, Dansku i Italiju iznosi 80 godina, a za Švedskom, Norveškom, Austrijom, Španijom i Japanom zaostaje se 60 godina.

Uzbuđenje na mreži

Ovaj izveštaj uzburkao je javno mnjenje u Kini što i nije neko čudo – jer Centar za istraživanje modernizacije nije nekakva nevladina organizacija koja isključivo kritikuje režim u Pekingu. Naprotiv – radi se o institutu Kineske akademije nauka. Internet je preplavljen komentarima o „sto godina zaostatka“ za Nemačkom. Komentari se kreću od kritičkih: „Pokazano je da je car go“; preko lakonskih: „Kina je po razvoju u vremenu kada je Karl Benc počeo da pravi automobile“; optimističnih podsećanja: „Pre 1.000 godina je svet za nama zaostajao 100 godina“; do onih koji odbacuju ovakvu studiju: „Glupost. Čak i Nemci hoće da kupe naše brze vozove.“

No baš je u tome problem, tvrde autori studije. Kina je tek u pojedinim branšama – poput železničkog saobraćaja – uspela da dostigne ili prestigne standarde vodećih industrijskih nacija. Kada se međutim posmatra produktivnost i udeo radnih mesta u industriji, onda se Kina 2010. nalazila tačno tamo gde je Nemačka bila pred Prvi svetski rat, piše u studiji.

Nije autorima lako da brane ovako oštre zaključke studije. Glavni autor He Kanći je posle salve kritika pomalo ublažio svoje nalaze putem sajta people.com.cn: „Nepotpuno je i netačno govoriti o zaključcima, bez obraćanja pažnje na to koji industrijski pokazatelji su uzeti obzir.“ Ukoliko bi, kaže on, u obzir jače bile uzete oblasti poput železnice, zaostatak za Nemačkom i drugim zemljama bio bi manji. Ipak, Kanći ne odustaje sasvim i ponavlja: „Kini treba više faktora uspeha nego što su to brzi vozovi.“

Samo bez velikih skokova

Kako autori studije kažu, njihova analiza bi mogla da pomogne političkom vođstvu u Pekingu. Jerg Vutke na to gleda sa odobravanjem. On je šef Trgovačke komore EU u Pekingu i često je zahtevao reforme umesto „propagandnih rešenja i kampanja sa praznim rečima“. Sveža anketa među evropskim privrednicima u Kini pokazala je da je sve više njih nezadovoljno preprekama koje im kineska vlast postavlja u poslovanju. Još 2011. je 80 odsto njih pozitivno ocenjivalo uslove poslovanja u Kini, a sada je taj procenat opao na 60 odsto.

U Pekingu niko nema sumnje da nešto treba menjati. Oni trezveniji upozoravaju da treba po svaku cenu izbeći eksperimente kakav je bio Maov veliki skok napred, koji je između 1957. i 1962. Koštao života više od 40 miliona ljudi i unazadio Kinu za nekoliko decenija. Mao je na početku te velike reforme ponosno najavio da će njegova zemlja za svega 15 godina prestići Veliku Britaniju.

(T. Kolman / J. Jun, Deutsche Welle)