Kina spasava Evropu

10 Oct 2011

Ulažu kineska državna preduzeća, država direktno ili privatne kompanije. Ipak, kineske investicije još uvek su nedovoljne da izvuku Evropu

U vreme krize, Evropljani i evropske vlade čeznu za spasiocem. Kina ima velike devizne rezerve, pa bi mogla biti potencijalni kandidat.
U isto vreme, u Evropi raste i zabrinutost zbog povećanja kineskog uticaja. Kina u Evropi istovremeno budi i nadu i strah.

Uprkos ulaganju činjenica je da su kineska ulaganja u Evropi još uvek relativno mala. Rečenica koju je izrekao kineski premijer Ven Điabao 14. septembra na Svetskom ekonomskom forumu u Dalianu u Kini, izazvala je veliko uzbuđenje.

“Evropa je naš važan strateški partner. Mi pratimo tamošnje probleme i dužničku krizu. Kina je spremna da pomogne Evropi i pojača investicije“, rekao je tada Ven.

Mediji su spekulisali da bi kineska devizna sredstva mogla da odigraju ulogu spasioca zadužene Evrope. Činjenica jeste da Kina investira u Evropi – 2009. je državna kineska firma Kosko, jedan od najvećih operatera luka na svetu kupila koncesiju za pretovar kontejnera u Pireusu u Grčkoj. 2010. godine kineski proizvođač automobila Džili kupio je Volvo.

Prošlog juna, Peking je najavio kupovinu mađarskih državnih obveznica, uz obećanje da će omogućiti Mađarskoj da postane transportno i logističko čvorište u centralnoj Evropi.

U Kelnu je za 100 miliona evra podignuta fabrika kineske firme građevinskih materijala Sani, u avgustu je kineska centralna banka obezbedila tri odsto udela u minhensko reosiguranje.

Šef nemačke privredne komore u Šangaju Jan Nether potvrđuje da sve više kineskih fondova teče kao Evropi, posebno Nemačkoj.

“Sve više kineskih kompanija zainteresovano je za ulaganje u Nemačkoj. Zanima ih tehnologija ili pristup na evropsko tržište, a Nemačka na tom planu nudi odličnu osnovu“, kaže on.

Kinezi su u prvoj polovini godine investirali dvostruko više nego prošle godine. Investicije se velikom brzinom povećavaju. Ipak, za izvlačenje Evrope iz krize, čemu su se mnogi ponadali nakon govora kineskog premijera Ven Điabaoa, kineske investicije su, uprkos zamahu, suviše male.

Samo 1,7 odsto svih stranih direktnih investicija na kontinentu dolaze iz Kine. Tako su u Nemačkoj Kinezi do sada investirali 1,3 milijardi dolara. Nemačka je u Kini investirala 13 puta više. Kina je postala investiciona destinacija broj jedan, nalazi se ispred EU. Kineske kompanije su još uvek jako daleko od takvih pozicija na evropskom tržištu, kaže Džang Haibing iz Instituta za međunarodne studije u Šangaju.

“Pravne prepreke na evropskom tržištu su velike. Isti je slučaj i sa standardima koji vladaju u socijalnom sektoru, radnoj sredini i zaštiti životne sredine. Većina kineskih kompanija nije u stanju da ispuni te standarde. Evropa nije dobro mesto za kineske privatnih kompanije. U situaciji kada veliki broj evropskih firmi nisu u stanju da prežive, kako onda mogu kineske firme da to urade“, navodi on.

(Dojče vele)

 

Podelite ovu stranicu!