Kikinda: Prorok u Kulturnom centru

20 Feb 2015

Radikalsko-naprednjački egzorcizam: od "doktora Dabića" do Spasoja Vlajića

U Kulturnom centru Kikinda (nadalje: KCK) 15. je februara održano predavanje dr Spasoja Vlajića, inženjera kristalografije, pronalazača svetlosne formule, autora preko trideset knjiga, saradnika eminentnih časopisa kakvo je na primer “Treće oko”, istraživača psihofizičkih veza mehaničke energije glasova sa elektromagnetnom energijom nervnih impulsa i moždanih talasa. Naslovi nekih od knjiga inženjera Vlajića: “Svetlosna formula” (1984.), “Lečenje zvukom i bojama” (1992.), “Prvi svetski parapsihološki rat” (1998.), “Prvi svetski antihrišćanski rat” (1999.), “Stvaranje i privlačenje sreće” (2003.), “Rešenje etrurske tajne” (2012.), itd, itd. Vlajićeva knjiga “Tesla – čovek anđeo” predstavljena je čak i na ruskom jeziku, u mermernoj sali Centralnog doma novinara u Moskvi 2013. godine. Svi ovi podaci objavljeni su na Wikipediji – uz jednu ogradu, na vrhu strane stoje upozorenja: “neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena” i “tačnost podataka u ovom članku ili odeljku je osporena”. Upozorenje je jasno da jasnije ne može biti. Nejasno je zašto se u KCK već po šesti put održava gostovanje uz predavanje g. Vlajića. Samo da se razjasni, KCK nije organizator: dolaske pronalazača svetlosne formule organizuju – njegovi simpatizeri iz Kikinde, onako, samoinicijativno, to jest, nemaju svoju organizaciju niti žiro račun. KCK ne plaća gostovanja ing. Vlajića, niti mu isplaćuje honorar, čak ni putne troškove, izjavljuje urednica dečjeg i tribinskog programa Tanja Nožica.


Ko je Spasoje Vlajić

Vlajić je tvorac svetlosne formule i svetlosne algebre, parapsiholog, numerolog, član famozne grupe 69 Generalštaba Vojske Jugoslavije, egzorcist, nastavnik iz Žarkova, produkt nesrećnih devedesetih koji tvrdi da skoro sve što nam dolazi sa mrskog Zapada, kad se lepo proračuna ima konačan rezultat 666.
Spasoje Vlajić, jedan od boraca za obnovu slovenskog paganstva sa “hrišćanskim elementima”. On je avgusta 1991. proricao konfederativno uređenje bivše Jugoslavije, zaokret Hrvata ka jugoslovenstvu, neosvojivost Knina, vladavinu Dragoljuba Mićunovića, razumnost Alije Izetbegovića i prekid rata u Bosni i Hercegovini.


– KCK samo daje prostor, a za putne troškove organizujemo se mi koji posećujemo njegova predavanja: svako da po 200 dinara i tako pokrijemo troškove dolaska. U početku smo tražili sponzore, uglavnom su to bile privatne firme iz Kikinde. Sala je uvek puna: sad, 15. februara bilo je minus osam stepeni, a publika je ipak došla i popunila sva mesta. Ohrabrujuće je što nam Spasoje Vlajić uvek kaže da mislima možemo da se izlečimo. Interesovanje za njegova gostovanje je veliko, a njegove knjige i CD-ovi su veoma traženi – oduševljava se Tanja Nožica (SNS), koja je u svoje vreme (kad je bila članica SRS i v.d. direktorka KCK, u ono doba Doma omladine) organizovala gostovanja mnogih osoba sličnih Spasoju Vlajiću, kristaloterapeuta, samoproglašenih nutricionista, stručnjaka za pozitivno mišljenje i isceljenje putem istog, pa čak i dr Dragana Dabića, lekara i bioenergetičara, za koga se posle ispostavilo da se zapravo zove dr Radovan Karadžić, lice s poternice, samo sa dužom kosom, zarastao u bradu i sa naočarima. Bio je to, gle čuda, upravo onaj Radovan Karadžić koga je u to vreme tražio Haški tribunal, a institucije države u kojoj se skrivao nikako pa nikako nisu uspevale da ga nađu. Nije se čak postarao dr Dabić ni da se adekvatno preruši, na primer, u neku dr Draganu Dabić kad je potpuno samouvereno došao u Kikindu da održi predavanje i demonstraciju. Slobodno se kretao, javno je nastupao, držao predavanja, tako je uostalom i stigao u do našeg Doma omladine, sadašnjeg KCK. Srećom po istinu, kamere VK televizije bile su u sali dok je predavanje trajalo, pa su posle radnici VK proučili snimak i tako je klupko oko haškog optuženika počelo da se odmotava.

Kad su posle pitali Tanju Nožicu šta misli o svemu, odgovorila je da je predavanje dr Dabića bilo odlično te da joj je isti bioenergetskim tretmanom izlečio glavobolju. Izgleda šašavo (a i jeste šašavo), ali, mene glava više ne boli??? Da li je moguće da ozbiljni ljudi veruju u ovakve stvari? O, da, moguće je, sve je moguće osim verovanja u obične činjenice. U jednom filmu Elizabet Tejlor igra groznu tračersku novinarku od čijeg pera strepe svi u Holivudu. I rođeni sin joj zamera: “Pa u tim tvojim člancima nema ni jedne činjenice, nema podataka!” “Ko hoće činjenice i podatke, neka čita enciklopediju!” – odgovara neumoljiva Liz. Tako je to, otprilike, i kod nas. “Ako kod mesečara nabavljaš novosti, nikad ti neće faliti mesečine” – kaže Dž. R. R. Tolkin kroz usta jednog svog junaka, ilustrujući ono što su čak i psiholozi utvrdili, da ljudi lakše veruju u ono što im se sviđa nego u stvarnost.

Ali, čekajte, kazaće čitalac /čitateljka, ljudi su slobodni da veruju u šta hoće. U koje god religiozno učenje, u čarobnu moć čuvarkuće ili koprive, u bajke, u ljubavne filmove, pa što ne bi verovali i u kristaloterapiju, šta god bila, i u teorije svetlosti koje se ne uče u školama, još manje na fakultetima? Proizvodnja i prodaja magle i mesečine, lažne nade i lažnih proroka ne samo što nije zabranjena u ovom društvu u kome živimo, nego je poželjna, što savršeno pokazuju rezultati glasanja na izborima. Što je obećanje dalje od realnosti, to više sledbenika ima onaj koji obećava; što je nada lažnija, utoliko je veće poverenje u onog ko je podstiče; a što je reklama gluplja, to će više korisnika da kupi reklamirani “brend”, pa zašto, dakle, ne bi bilo i više slušalaca spremnih da plate 200 dinara za predavanje o lečenju mislima i bojama? Kad ljudi “to vole”, “interesuju se” i jedva čekaju, zašto im to ne dati? Recimo zato što to nije posao institucija kulture? Ili zato što je opasno kao pojava? Ili iz oba razloga? Rukovodstvo KCK, baš kao ni organizatori celog događaja, očigledno ovaj problem sa vrednovanjem sadržaja programa – nemaju.

Ipak, odobravanje ovakve prakse nije opšte: javljaju se na društvenim mrežama i u medijima i komentari koji ne odobravaju program pun ohrabrujućih proročanstava.


Srđan Srdić: Vlajić je koncept

Srdjan_Srdic,_Belgrade,_August_2013Ima tome skoro godinu dana, maja 2014. godine, obaveste mene dobri ljudi iz Kulturnog centra u Kikindi kako će u svojim prostorijama varošanima priuštiti Pomoć i isceljenje duhovnim putem, kroz niz međunarodnih predavanja. Obavestili su oni svakoga ko je u posedu poštanskog sandučeta, da ne bude kako sam ja, ovako nedotupavan, još i privilegovan. U nedelju, povrh 25. maja 2014. godine, kad mu vreme nije, Kikindu su pohodili (valjda, svedoke tom čudu nikako da pronađem) prijatelji gazda-Bruna Greninga, i to sve krug takvih prijatelja, emitovali i film o fenomenu tog Bruna o kome piše sledeće: „Posetioci izveštavaju kako su tokom gledanja filma u telu osetili snagu, mravinjanje i neko strujanje. Neki izveštavaju o nestanku bolova, opterećenja i sl.“ Jedan od konzumenata ekonomsko-propagandno zaključuje: „Danas mogu da nosim sanduke i bez bolova da cepam drva.“
Kažem, ne prođe ni godina, kad isto mesto, ista uprava, novi ivent. U goste stigao Vlajić Spasoje, pronalazač svetlosne formule. Zamislim se, vidiš, i toga ima, svetlosne formule, pa skočim i na brzinu prelistam esej blaženopočivšeg filozofa Kvajna, O onome čega ima, te se na brzinu umirim. Spasoje, izveštavaju s nekih bogobojažljivih portala, nije samo vozač svetlosne formule, već je i „borac za obnovu slovenskog paganstva s hrišćanskim elementima, avgusta 1991. godine je proricao konfederativno uređenje bivše Jugoslavije, zaokret Hrvata ka jugoslovenstvu, neosvojivost Knina, vladavinu Dragoljuba Mićunovića, razumnost Alije Izetbegovića i prekid rata u Bosni i Hercegovini.“ Još je rekao da su reči boje, a boje reči, ali o tome nisam stigao dovoljno da promislim, čak mi ni Kvajn ne pomože.
Onda mi dođe, iz predela donje polovine leđa direktno u glavurdu, te konačno povežem stvari, jest, vidiš, takvog kulturnog sadržaja još nikada nije bilo, a ne znamo da li će biti. Ako su Brunovi drugari bili incident, Spasoje je već koncept, s tim što nisam siguran u kojoj meri njegova saznanja korespondiraju s kinematografijom isceljenja. Osvestim se ja i obradujem, dakle, Kuturni centar iz Kikinde ima jasno profilisan program, taj je utemeljen na ezoterijskim formama kulture, što je neosporna inovacija u našoj skučenoj sredini. Kapa dole, pa aplauz gromki. Da kažem da nisam ponosan, slagao bih. Ako sam nekada i posumnjao u dobre ljude iz Kulturnog centra, sve su moje sumnje razvejane.
I tako, vreme prolazi čak i u Kikindi, kako pesma kaže „otkazi se dele svakog dana“, Srđan Tešin nije domar (ko mu je kriv kad je budala, da je Brunov film odgledao mogao je i on da nosi sanduke i cepa drva do mile volje, bezbolno), a ja stvarno osetim tu snagu, to mravinjanje i neko strujanje, kad god prođem pored zgrade Kulturnog centra, češće prolazio dabogda. Pogledam, razmislim, i baš ništa mi nije jasno. A razmišljao sam kao Nikola Tesla. Baš onako kako čika-Paja Vlajić u svojoj knjizi preporučuje. Al nigde pomoći, nigde isceljenja.


– Može li taj prorok da predvidi i da li će KCK uopšte postojati sledeće godine u ovo doba? Mislim, s obzirom da je dvoje radnika dobilo otkaz, a troje dalo otkaz? Kuda nas vodi opšta degradacija KCK i kome je ona cilj? – pita Srđan Srdić, književnik (“Mrtvo polje”, “Espirando”, “Satori”), profesor u kikindskoj Gimnaziji. I, uostalom, može li biti veće degradacije KCK od otpuštanja Srđana V. Tešina, književnika prevođenog na jedanaest jezika, odnedavno člana PEN kluba, s mesta direktora, i dovođenja potpuno anonimne osobe na to mesto? Bilo je to onomad kad je Tešinu nuđeno radno mesto domara, a on odgovorio sasvim u neskladu sa teorijama svetlosti, šaljući lokalnu vlast i sve u njoj – gde im je mesto. Ima li gore degradacije od prekida saradnje sa predavačima iz VPANS, NDNV, Helsinške povelje, Republike, eminentnih institucija s kojima je Tešin uspostavio uspešnu saradnju i dovođenja proroka i stručnjaka za pozitivno razmišljanje? Očigledno ima i može da bude.

Sledeća tema ing. Vlajića je – “Kako zaustaviti i poboljšati tokove loših misli”. Sumnje nema da će poseta opet da bude izvanredna, za razliku od prilika kad gostuju, ako uopšte gostuju, pravi, stvarni stručnjaci sa proverenim i proverljivim podacima. Samo da mi promenimo misli, ima sve da rešimo.

G.P.F.

Podelite ovu stranicu!