KIKINDA: A od sestre – projekat

25 Feb 2015

Kako se u Kikindi dele novci nevladinim organizacijama

Od pojave projekata, koji su jednom zauvek zamenili staromodne zahteve, još nijednom se nije desilo u Kikindi da se konkurs lokalne samouprave za dodelu sredstava (dalje: novca) organizacijama i udruženjima građana završio povoljno za sve učesnike u ovoj trci početkom radne i kalendarske godine. Uvek je taj kolač bio premalen za sve koji su želeli da učestvuju u podeli, pa su neminovno, voljom nadležnih, ispadale i poneke dobre priče i ideje. Organizacije su, ako ništa drugo, barem naučile da popunjavaju projektni obrazac i dostavljaju traženu dokumentaciju, što im može biti veoma korisno ako se u lokalnoj samoupravi pojavi vladajuća garnitura koja ima i neki kriterijum prema kome dodeljuje novac i spremna je da taj kriterijum i obrazloži.

Ukupna suma za projekte kao vid dotacije udruženjima građana, 4,5 miliona dinara, biće podeljeno na upravo 53 projekta od 113 koliko je ukupno stiglo na konkurse. Najveća donacija, 360.000 dinara, pripala je projektu “Kikindski parlament – praćenje rada”. Projekat je inače podnela Ljiljana Majkić, novinarka lokalne RTV “Rubin”, više nego sklone SNS vlasti, a u ime Udruženja građana “Kikindski forum”. Suma se dodeljuje za stenogramske beleške i druge podatke o radu Skupštine opštine. Neobaveštena osoba (sa druge planete) sad bi se možda oduševila: o, bravo, prava stvar, građani i njihova udruženja prate rad lokalnog parlamenta! I to gde – u Kikindi, gde je dragi bog odavno reko laku noć, firme se gase jedna po jedna, mladi odlaze a stanovništvo izumire! Samo da ne bude zabune, Ljiljana Majkić je rođena sestra Aleksandre Majkić, visoke funkcionerke SNS i predsednice Skupštine opštine Kikinda. Znači, novinarka, sa sve organizacijom iza sebe, prati rad Skupštine opštine kojom predsedava i u kojoj vedri i oblači njena rođena sestra, i onda taj rad ocenjuje. Nema sumnje da će kritike svake nepodopštine koju, daleko bilo, počini lokalna vlast u ovom sazivu, biti oštre i bespoštedne.

Moto klub “No limits” dobio je 290.000 dinara za moto susrete; Dečje pozorište “Lane” – 200.000 za novu predstavu; Preduzetnici Kikinde – 140.000 za organizaciju mini-sajma tokom manifestacije Dani ludaje (u oktobru); Mađarski centar “Torontal” – 120.000 dinara za dvojezične novine “Ruskoselski glasnik“, isto toliko i Udruženje žena Kikinde za “Banatski fruštuk” koji se organizuje u toku Dana ludaje; po 100.000 dinara dobili su Savetovalište za pomoć žrtvama nasilja u porodici u okviru Centra za podršku ženama, Kikindski edukativni centar, Planinarsko društvo “KInđa”, Kulturno – umetničko društvo “Eđšeg”, romsko udruženje “Devleski urma”, Društvo za pomoć MNRO “Čigra” i Udruženje potrošača Kikinde, svi za projekte koji su prošli na konkursu. Svi ostali su dobili manje od 100.000 a među ovima ima i suma od po 20, 30 hiljada dinara, s kojima udruženje građana neće moći previše da uradi, osim što će morati da dobro opravda utrošen novac, ne bi li ga dobilo i sledeće godine.

Od organizacija koje su dobro prošle na konkursu neke su dobile novac za manifestaciju koja se održava jednom godišnje i traje jedan dan ili svega nekoliko sati, kakva je, na primer, “Banatski fruštuk”: u toku Dana ludaje, koji traju od četvrtka do nedelje, obično treće sedmice u oktobru, jedno prepodne, obično subotom, rezervisano je za prezentaciju lokalnih specijaliteta, koji bivaju izneti na Trg srpskih dobrovoljaca u centru Kikinde, gde se manifestacija održava, i pojedeni. Šta tu vredi 100.000 dinara, bez sumnje je jasno komisiji koja je odobrila projekat.

Naravno i jasno je da je nezadovoljnih mnogo više nego zadovoljnih, a rekord u dobroj prolaznosti na konkursima drži udruženje “Kreativija” (“Creativia”, kako mu je pravi naziv), koje je na različitim konkursima kod Opštine, za različite projekte, osvojilo ukupno milion i 230 hiljada dinara! Marko Markovljev, izvršni direktor, još od osnivanja organizacije, uspeva da osvoji sredstva na svim konkursima, bez obzira da li je na vlasti SRS, DS ili SNS, i bez obzira da li je u pitanju digitalizacija podataka o kikindskom NVO sektoru ili maturantska parada, za koju učesnici imaju i časove valcera. Ko ne prolazi ovako dobro, može samo da zavidi sa strane.

Od lokalnih medija, na konkursu za medije najbolje je prošla već pomenuta privatna RTV Rubin: 4.400.000 za projekat “TV prozor”, VK televizija – 2.760.000 dinara za “Nedeljni pregled”, “Nove kikindske novine” 2.400.000, a Radio “Ami” 600.000. Projekat elektronskog medija “Civilon” nije prošao, Radio Kikinda nije učestvovao na konkursu jer se upravo privatizuje, a nema zainteresovanih, dok “Kikindske” Željka Bodrožića nisu ispunjavale uslove za učešće na konkursu, jer im je, već poznatim neverovatnim odlukama nadležnih službi, blokiran račun.

Dijana Subotički, glavna i odgovorna urednica VK televizije, pitala je kako je moguće da sredstva za lokalne nedeljne novine budu gotovo istovetna sumi za elektronski medij? Odgovori nadležnih, povodom svih konkursa, kad su pozvani da obrazlože svoju odluku, mogao bi se svesti na, otprilike, izjavu koja kruži Fejsbukom: “Mi dodeljujemo sredstva kako, koliko, kada i kome hoćemo, ko vas depilira, kmetovi, lepo vam beše kad vam je DS koalicija davala pare kapom i šakom. Toliko” . Što, naravno, uopšte nije tačno. U doba DS-LSV-SVM-itd. itd. koalicije upravo iste organizacije i isti mediji umeli su itekako da ostanu bez sredstava, ili baš nekako da ne ispunjavaju uslove za učešće na konkursu, jer su bili skloni kritikovanju vlasti (VK i Kikindske) ili nedovoljno zanimljivi ili pak simpatični istoj. Posebno zanimljiv za stručnjake je podatak da obaveznu (gotovo ritualnu) izjavu u kojoj vlast odlučno odbija da obrazloži svoju odluku o dodeli sredstava jednima, a oduzimanju šanse za preživljavanje drugima, za medije daje – žena, Stanislava Hrnjak (SNS), baš kao što je zamalo iste reči i rečenice u prethodnoj vlasti takođe izgovarala žena, Gordana Bulatović (DS), kasnije JS, a posle… pa, ko bi popamtio sva preletanja). Gospoda političari su još manje osetljivi i njihove izjave su još konciznije, “tako smo odlučili i to je to, jer se nama tako hoće”.

Završetak serije konkursa u Kikindi mnoge organizacije su dočekale bez ikakve nade da će ih opština u kojoj postoje i rade (valjda plaćaju i neki porez) podržati na bilo koji način osim deklarativno, sem ako ne osvoje neke nenadane poene na konkursima koje raspisuju ministarstva i pokajinski sekretarijati. Za učešće na međunarodnim projektima, većina kikindskih organizacija jednostavno nema – čast izuzecima – dovoljno kapaciteta.

Najnezadovoljniji su najavili izlazak u javnost, s namerom da pročešljaju ko je kome šta u organizacijama koje dobijaju najviše novca od lokalne samouprave, ko rođak, ko kum ili kuma, ko je u kakvim prijateljskim, poslovnim ili kriminalnim vezama, što bi moglo da postane neki novi kikindski projekat, naročito posle iskustava sa sredinama u kojima je SNS vlast doživela da je građani ozbiljno uzdrmaju.

G. P. F. (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!