Keveždi: Veronauku nije trebalo ni uvoditi u škole

05 Jan 2016

Veronauka je konzervativni političko-ideološki projekat koji cementira podele iz devedesetih

Filozof-religiolog Miroslav Keveždi ocenio je danas da veronauka nije trebalo da bude uvođena u škole i da je ona upitnog pravnog, političkog, ideološkog i tehničkog statusa.

Keveždi je za portal Radio-televizije Vojvodine rekao da veronauka unosi mnoštvo tehničkih problema, narušava sekularni princip izražen u Ustavu, te da je to konzervativni političko-ideološki projekat koji cementira podele iz devedesetih.

On je kazao i da, kada je veronauka uvođena u škole 2001. godine, to nije bilo u skladu ni sa tadašnjim Ustavom Srbije, a da se današnjim najvišim pravnim aktom definiše da je Srbija svetovna država u kojo su crkve i verske zajednice odvojene od države i u kojoj se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.

“I u jednom i u drugom Ustavu stoji princip odvojenosti crkve i države. Ustavni sud Republike Makedonije je 2009. odbacio vladin predlog zakona o nastavi veronauke u osnovnim školama. Sud je odlučio da se ovim zakonskim predlogom krši ustavna odredba o odvojenosti državnih i verskih organizacija. Tako bi po analogiji trebalo da bude i u Srbiji”, ocenio je Keveždi.

Filozof-religiolog je objasnio i da aktuelni Ustav predviđa da roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. On je dodao da je to u skladu sa međunarodnim aktima, čija je Srbija potpisnica.

Keveždi je ocenio da iz tog člana Ustava ne proizilazi obaveza države da obezbedi u školama versko i moralno obrazovanje, već da su verske zajednice slobodne da to urade, a roditelji da u odnosu s verskim zajednicama obezbede versko i moralno obrazovanje za svoju decu.

“Crkve i verske zajednice se već skoro deceniju nalaze u procesu restituisanja imovine. Do sada im je vraćena imovina s kojom su mogle da organizuju svoje obrazovne ustanove. Isto tako, verske zajenice mogu da organizuju veronauku unutar svoje infrastukture, što i inače čine”, dodao je on.

Keveždi je kazao i da je, politički, pitanje veronauke pitanje građanskog i etničkog karaktera države, kao i ideološkog usmerenja.

On je rekao da pozivanje na iskustva drugih država koje imaju uvedenu veronauku nije primereno, zato što druge države nisu prošle kroz etničke sukobe koji su eskalirali ratom.

“Primerenije bi bilo da je uveden predmet koji bi bio orijentisan na poznavanje različitih religija, kako bi se bolje razumela pozitivna i negativna uloga različitih religija. U Velikoj Britaniji ovakav predmet postoji i u skladu je sa potrebom da se razume i komunicira sa različitim zajednicama sa kojima je Britanija dolazila u kontakt”, dodao je Keveždi.

On je naveo i da je građansko vaspitanje u trenutku uvođenja veronauke bilo mnogo više u skladu sa Ustavom nego veronauka. Isto tako, kazao je, bilo je više u skladu sa potrebom da društvo izađe iz ideološkog okvira ratnih devedesetih.

Keveždi je dodao i da je tehnički aspekt veronauke poznat veroučiteljima, ali i direktorima škola. On je objasnio da kroz aktuelni sistem veronauke direktor nije “gazda u svojoj kući”.

“Veroučitelji se ne biraju na klasičnim konkursima. Biraju ih crkve, a veroučitelji se ne prijavljuju na klasične konkurse, kakve škole objavljuju za prijem nastavnika svih drugih predmeta. Kome su ti veroučitelji odgovorni? Direktoru ili vladici? U državi u kojoj su verske zajednice odvojene od države veroučitelji u školama su u šizofrenoj poziciji”, ocenio je filozof-religiolog.

Miroslav Keveždi je ocenio i da je očigledno da stručna sprema veroučitelja varira, te da je važno pitanje i status veronauke za one koji dolaze iz drugih verskih zajednica i crkava, a ne iz SPC.

“Na primer, Islamska verska zajednica nije zvanično registrovana, a svi znamo da postoje dve: Islamska zajednica u Srbiji i Islamska zajednica Srbije. Koju veronauku izučavaju deca islamske veroispovesti? Prvu, drugu? I jedna i druga zajednica su neregistrovane. Isto tako, kad je u pitanju Rimokatolička crkva – na kojem jeziku treba da bude izvođena veronauka? Na mađarskom, hrvatskom, slovačkom?”, naveo je Keveždi.

On je ocenio da je najvažnije da ne trpe deca i da ona ne budu uvedena u situaciju da imaju problema zbog veronauke.

“To se ipak događa, prvo zbog ideološke podele po etničko-konfesionalnoj liniji među onima koji uče veronauku, a zatim i po političkoj liniji između onih koji uče veronauku i onih koji uče građansko vaspitanje”, dodao je Keveždi.

(Autonomija)