KEN AJZOLD: Strah od ateizma

29 May 2012

Kako su ateisti postali najomraženija manjinska grupa u Americi? I da li je ideja o Bogu jedina stvar koja nas spaja i koja nam je zajednička?

Zašto Amerikanci strahuju od ateista? Verovanje da Bog ne postoji nije neuobičajena pojava u današnjem svetu, a čini se da je ateizam u porastu u celom svetu. Ali, prema istraživanju vašingtonskog istraživačkog centra Pju (Pew Research Center), po pitanju religioznosti i odnosa prema ateistima, Amerikanci su bliži manje razvijenim zemljama kao štu su recimo Indija, Brazil ili Libanon, nego drugim zapadnim narodima.

Izgleda da se oni koji su skloni ateizmu u SAD osećaju zastrašeno, navodi se u jednom članku “Fajnenšel tajmsa”. “Sada već čuveno istraživanje Univerziteta u Minesoti došlo je do zaključka da američki građani ateiste rangiraju niže od muslimana, novih imigranata, gejeva i lezbejki kada je u pitanju ‘deljenje vizije američkog društva’.“

Skoro 48 procenata ispitanika izjasnilo se da “ne bi odobrilo da njihovo dete sklopi brak” sa pripadnikom “ateističke grupe” (a to je mnogo veći procenat od drugoplasirane manjine, a to su muslimani, koji imaju 33,5 odsto negativnih odgovora).

Šta je to zbog čega građani SAD smatraju da ideja ateizma ugrožava njihovu kulturu?

Jedan od očiglednih mogućih odgovora jeste ukorenjeno mišljenje da je verovanje u Boga od suštinskog značaja za moralno ponašanje. „Ako bog ne postoji, onda je sve dozvoljeno”, rečenica je koju Dostojevski navodi u „Zločinu i kazni” i koja je isprika njegovom junaku Raskoljnikovu da ubije staru ženu zbog novca. Dejvid Silverman, predsednik Američkih ateista, kaže: “Mi u celosti osporavamo koncept da se bez Boga ne može biti dobar”.

Da li se ljudi ponašaju moralno zbog verovanja u Boga ili koreni takvog ponašanja proističu iz straha od kazne? Mnogo verovatnije je objašnjenje da je u pitanju moć društvene prinude.

Reporter “Fajnenšel Tajmsa” komentariše: “Putujući po SAD prošle godine, mogao sam saznati da ateisti širom sveta žive u izolaciji i tajnim životom”. On taj stav Amerikanaca objašnjava “snagom crkava u malim gradovima Amerike”. I uviđa činjenicu da je ateizam znatno prisutniji i društveno prihvatljiviji u velikim gradovima SAD.

On u ovom članku navodi iskustvo jedne lezbejke, Rene Džonson. „Život se ovde u potpunosti okreće oko crkve”, tvrdi ova samohrana majka koja živi u malom gradu u Teksasu. Ona navodi podatak da u njenom okrugu, koji broji 9.139 stanovnika, ima ukupno 31 crkva, od kojih su 17 baptističke. “Ako ne pripadate niti jednoj, onda vi niste deo zajednice “, tvrdi ona.

Ako javno saopštite da ste ateista, vi rizikujete da budete odbačeni. U takvom okruženju, internet joj je ponudio izvesno olakšanje. Džonsonova kaže: “Na internetu sam pronašla veb-sajt istočnoteksaških ateista i mnoge druge sajtove ateističkih udruženja koja postoje u blizini i sebi sam rekla: ‘Oh, ja nisam sama’… Saznanje da u blizini žive brojni ljudi koji imaju slična uverenja bila je dovoljna da se više ne osećam izolovanom i usamljenom.”

Ovakva udruženja pomažu da se ateisti osećaju bolje, ali nama ostaje da odgovorimo na pitanje zašto su u Americi ljudi tako zavisni od emocionalne pomoći koje ima pruža lokalna crkva ili parohija, kao i zašto su te crkve tako netolerantne. Sve to proizvodi sliku o nama kao o naciji podeljenih i sumnjivih sekti.

Da li je ideja o Bogu jedina stvar koja nas spaja i koja nam je zajednička?

(Psychology Today)

Prevod: Autonomija

(Autor je psihoanalitičar, redovni kolumnista/bloger časopisa „Psychology Today“. Autor je knjige „What You Don’t Know You Know”.)

Podelite ovu stranicu!