Katalog problema, nema rešenja

18 Apr 2012

Ekonomski programi političkih stranaka

Programi političkih partija kao nikada do sada, prilagođeni ovim izborima, bave se ekonomskim pitanjima iz dva razloga – iscrpljene su političke teme u prethodnim izborima, a veliki ekonomski problemi pogađaju najveći deo stanovništva Srbije. Međutim, nije ni dvadesetak dana pred izbore jasno šta će činiti stranka koja dođe na vlast, jer je svaka u svojim programima prebrojala silne probleme, ali konkretna rešenja nije dala.

Čak je, neubičajeno, reagovao i Fiskalni savet, poručivši strankama da se okanu velikih obećanja. Nije, naravno, mnogo vajde bilo od ovog naravoučenija, pa umesto ozbiljnih, kakva dolikuju težini situacije, otvaramo sve više “stotina hiljada radnih mesta”, navodnjavavamo sad već milione hektara, investicije merimo milijardama i milijardama…

– Pitanje je koliko su programi realni. Usuđujem se reći da, nažalost, u najvećem delu nisu – kaže za “Autonomiju” ekonomista, profesor strukovnih studija Dragovan Milićević. – Kako se zahuktava predizborna trka tako se počinju davati sve krupnija i grandioznija obećanja. Sve partije su uvidele da su ekonomska pitanja glavni izborni adut pa na tim temeljima i nude spasonosna rešenja ako im birači daju glas. Nažalost, stvarnost u zemlji Srbiji, ona ekonomska, daleko je od bilo kakvih normalnih želja i stanja.
Naš sagovornik podseća da je, umesto 200.000 novih radnih mesta u 2008. godini, o čemu smo takođe slušali u prethodnoj kampanji, ukupno bez posla ostalo preko 350.000 za četiri godine. Potencijalno je, veli, ugroženo bar još oko 90.000 do 100.000 hiljada ljudi kroz blokade računa privrednih subjekata i preduzetnika. Računi su, naime, blokirani kod 40.000 preduzetnika trenutno i još kod oko 22.000 malih i srednjih preduzeća, u kojima radi oko 68.000 radnika koji usled blokade ne mogu primati plate.

Merimo se sa afričkim zemljama

– Ekonomska stvarnost je i neefikasan poreski sistem koji favorizuje poresku evaziju naročito bogatih i najveći, pojedinačno gledano, poreski teret siromašnog sloja ljudi. Broj siromašnih građana svrstava zemlju Srbiju u red zaostalih zemalja Afrike i Južne Amerike. Procentualno je najveći broj radnika u Srbiji ostao bez posla u prethodne četiri godine gledano prema učešću aktivne radne snage odnosno stope zaposlenih u aktivnom stanovništvu. Srbija je zemlja koja ima ubedljivo najmanji procenat zaposlenih u radno aktivnom stanovništvu i to samo 37.9 odsto u 2010. godini, a jednako je bilo i lane – ukazuje Milićević navodeći da taj procenat u EU 27 iznosi preko 64, u Sloveniji je 66,2 odsto, Danskoj 73, Hrvatskoj 54…

Uz ocenu da se mnogo ovih dana u predizbornoj trci priča o investicijama koje i jesu nasušna potreba Srbije u cilju inteziviranja privredne aktivnosti i naročito zapošljvanja, naš sagovornik međutim, naglašava da nije realno u ovim vremenima očekivati veliki priliv stranih ulaganja u srpsku privredu. Ta očekivanja potkrepljuje relevatnim podacima o kretanju stranih direktnih investicija u 2010. godini (ne postoje još sređeni podaci za 2011). Od 105 analiziranih zemalja Srbija, naime, zauzima 81 mesto u 2010. godini sa samo 1,3 milijarde dolara SDI. Ispod Srbije su nekoliko evropskih zemalja. Bolji pokazatelj je kretanje SDI per capita, napominje Milićević, a Srbija je sa samo 179 dolara po glavi stanovnika na začelju ove lestvice (Albanija ima 313 dolara per capita).

Vojvodina na meti

S obzirom da je poljoprivreda jedan od najvažnijih motiva izborne priče, a tu i tamo pominje se i regionalni ekonomski razvoj, vojvođanska ekonomija je, čini se, ovog puta, dobila više mesta u izbornim ekonomskim programima. Verovatno ne samo zbog poljoprivrede i razvijenosti regiona, već iz “dubljih razloga”, dosadašnjoj “severnoj srpskoj pokrajini”, recimo, Demokratska stranka Srbije posvetila je poseban “Program razvoja Vojvodine”. U njemu se navodi da je to strateški dokument koji pravi presek teškog stanja, ali i predlaže konkretne mere s jasnim ciljem da od Vojvodine naprave ono što je decenijama bila – ekonomski najjači region u Srbiji, motor ekonomskog razvoja cele zemlje.

Teme su selo, poljoprivreda, navodnjavanje, saobraćaj, infrastruktura… ali se naglašava da Vojvodina neće biti ekonomski snažna ako nije ravnomerno regionalno razvijena – „ako privreda Banata ne uhvati priključak sa južnom Bačkom i Sremom, za šta je neophodna stvarna decentralizacija…“.

– U izbornim situacijama ima puno ideja koje posle toga nemaju nikakve veze sa realnošću. Naročito s rezervom gledam na predloge onih koji su do juče zastupali ideju severno-srpske pokrajine – kaže za „Autonomiju“ lider Saveza vojvođanskih Mađara i kandidat za predsednika Srbije Ištvan Pastor.

Govoreći o programu SVM – Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji, on ukazuje da je s tog aspekta ova stranka pokušali da da odgovore na sva pitanja koja su danas i u sagledivoj perpsektivi će biti realni problemi.

– U tom kontekstu je veoma problematično šta se može smatrati ekonomskim programom. Jer, uslovno govoreći ekonomski program je i onaj vezan za evroatlanske integracije Srbije i onaj vezan za rešavanje pitanja Kosova, i ono što se odnosi na definitivno utvrđivanje prioriteta u spoljnoj politici. Zašto to govorim? Zbog toga jer su to preduslovi da bi se Srbija mogla predstaviti kao zemlja koja je rešila svoje probleme i koja je sigurna sa aspekta investiranja, poslovanja. S tog aspekta je jedna od ključnih stvari, barem što se tiče našeg programa, rešavanje tih, doduše, političkih problema, koji su uvek, u poslednjih deset godina bili preduslovi za učinak ekonomije – kaže Pastor. – Pored toga, bavimo se svim pitanjima koja su klasično ekonomska, a pre svega to su stvaranje infrastrukturnih uslova za investiranje (različite institucije, lokaliteti spremni i sposobni da prihvate investiranja), pitanje vezano za radnu snagu.. Postoji, naime, mišljenje kako je Srbija bogata kadrovima i kako će to, zbog niske cene radne snage, dovući investicije, ali mislimo da je to samo delimično tačno, a da je od suštinskog značaja rešavanje pitanja obrazovanja ili prekvalifikacije ili kvalifikacije za potrebe investitora.

Posebno je, napominje Pastor, značajno pitanje poljoprivrede i tu je njegova stranka, kako kaže, dala konkretne predloge koji imaju posebnu dimanziju sa aspekta otvaranja mogućnosti korišćenja evropskih fondova od trenutka započinjanja pregovora.

– Prioritet nad prioriteima je posmatranje svega ovoga sa aspekta Vojvodine. Mislimo da je neophodno staviti tačku na proces tonjenja Vojvodine po svim ekonomskim pokazateljima. Pre svega treba doneti definitivno zakon o finansiranju APV, koji je po Ustavnom zakonu trebalo da bude donet pre četiri godine. Pored toga, važno je da se praktično poštuje ono što piše u Ustavu, a to je famoznih sedam posto, tri sedmine … To su iznosi iz kojih bi se u ekonomskom smislu u Vojvodini mogao napraviti strahovit pomak u odnosu na sadašnje stanje, a to je deo našeg programa – naglašava predsednik SVM.

Nedovoljno razvijena Vojvodina

Ujedinjeni regioni Srbije ukazuju takođe na drastičnu neujednačenost u razvoju Srbije, ali i Vojvodine.

– Te regionalne razlike nemoguće je ublažiti bez suštinske decentralizacije, a bez nje nema ni jačanja gradova i opština.Takvoj situaciji doprineo je centralizovan sistem u Republici i Pokrajini i to što imamo dva centra, Beograd i Novi Sad, koji odlučuju umesto gradova i opština. Pokrajinska vlast mora i u drugim delovima Vojvodine da stvori uslove kako bi i Sombor i Zrenjanin i Bačka Palanka i Kikinda, ali i opštine u njihovom okruženju, mogle da budu jednako atraktivne za investitore. Da bi u tome i uspela neophodna je decentralizacija Vojvodine, jer ne možemo da prihvatimo da samo u nekoliko gradova i opština u Pokrajini (koje se nalaze uz koridor 10) žive i rade sposobni – naglašava u razgovoru za „Autonomiju“ funkcioner URS Slobodan Maraš.

On smatra da je zabrinjavajuća činjenica da je Vojvodina, prvi put od 1918, prema bruto društvenom proizvodu pala ispod proseka u odnosu na Republiku i da se vodi kao nedovoljno razvijeni region.

– Da bismo nastavili da privlačimo investitore u Srbiju i Vojvodinu, moramo da obezbedimo intenzivan i ravnomeran razvoj saobraćajne infrastrukture, što je URS uvrstio u svoju ekonomsku platformu. Najvažnije je izgraditi regionalne puteve koji bi istok i zapad Vojvodine povezali sa koridorom 10, kao i sa susednim državama koje su u EU. Veoma je važno izgraditi tunel kroz Frušku goru. Time bi se postigle dve važne stvari za razvoj, pa i opstanak gradova i opština. Ljudi bi dobili posao, jer nijedan investitor neće da dođe u sredinu gde nema putne infrastrukture. A najvažnije je da zaustavimo odliv stanovništva, školovanih i mladih, ka Novom Sadu i Beogradu. Ne zaboravite da su gotovo sve lokalne sredine izgubile po deseti deo stanovništva u proteklih devet godina, jer ljudi idu za šansom a u svojim sredinama je ne vide – kaže Maraš.

Ljubica Blitva Trošić (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!