Karta u dva pravca

19 Aug 2011

Rasizam, kvazitolerancija, licemerje i još ponešto

Još jedna najava iseljavanja Roma u Beogradu. Po odluci Privrednog suda pet romskih porodica, me?u kojima je desetoro dece, treba da bude iseljeno sa privatnog poseda. Gradske vlasti ponudile su Romima 10.000 dinara jednokratne pomo?i, kartu u jednom pravcu za porodice koje nisu iz Beograda i smeštaj za decu stariju od tri godine u ustanove socijalne zaštite, koja bi time bila odvojena od roditelja (!).

Mogli bismo re?i da takvih poduhvata u multinacionalnoj i tolerantnoj Vojvodini nema. Na neki na?in, to jeste istina. U Vojvodini se to radi druga?ije: napadima i prete?im porukama usmerenim ka “obi?nim” gra?anima Romima ili društveno aktivnim ljudima iz te zajednice. Miran suživot i normalan odnos više ne postoji. Džabe nam pune mozak svaki dan kako je Vojvodina najbolji primer tolerancije, jer zajednica u kojoj se preti rasisti?kim porukama i napadima – nije tolerantna. Posle prošlogodišnjih užasnih doga?aja u banatskoj Jabuci, kada je danima trajalo zastrašivanje i maltretiranje Roma na rasnoj osnovi, situacija u Vojvodini se još uvek nije promenila na bolje. Stotine meštana tada se okupljalo svako ve?e ispred osnovne škole u Jabuci i kamenovalo ku?e Roma, zbog ubistva Dejana S. starog 17 godina. Meštani su bili prepuni besa i ogor?enja. Romi su se povukli u svoje ku?e i nisu smeli da izlaze na ulice. Protesti su se pretvorili u širenje rasne i nacionalne mržnje.

Osumnji?en za ubistvo bio je Rom, pa je zajednica optužbe utemeljila na mantri o kolektivnoj odgovornosti. Da li je u pitanju licemerje? Jer, sa jedne strane, borimo se protiv kolektivne odgovornosti kad god se govori o ratu i doga?anjima u devedesetim godinama. Me?utim, ose?anje žigosanosti jednostavno brišemo, i postaje nam lako da kažemo: “Nismo mi krivi za sva nedela, svaki zlo?inac ima svoje ime i prezime, ali ovog puta su `Cigani` krivi”.

O tome koliko smo “tolerantni” govori i još jednan najsvežiji primer. Krajem jula na porodi?noj ku?i Tomislava Meržana iz Zrenjanina, ispisan je grafit „Smrt Ciganima”. O ovom slu?aju je obaveštena i policija koje je došla na lice mesta, sa?inila fotografije i uzela izjave, ali od tada porodicu niko nije obavestio o preduzetim radnjama niti da li su neka lica identifikovana kao osumnji?eni. Za porodicu Meržan, ispisani grafit na zidu ku?e ne predstavlja samo “uništenje imovine” ve? poruku i pretnju da se u svom gradu ne mogu ose?ati sigurno. Prema re?ima Tomislava Meržana, od kada se desio incident strahuju za sopstvenu bezbednost, a pre svega za bezbednost dvoje maloletnih unuka. Tako?e, brine ga ?injenica da po?inilac nije mogao da napiše taj grafit sa ulice, ve? je otvorio kapiju i ušao u dvorište ku?e. Ina?e, porodica Meržan je jedina romska porodica u ulici. Gradska je vlast u ovom slu?aju ostala nemi posmatra?. Niko nije smatrao za shodno da osudi takav ispad.

Ovo nije prvi slu?aj napada na Rome u Zrenjaninu. Po?etkom godine na ku?u Gradske koordinatorke za romska pitanja, Dobrile Nikoli? napisana je prete?a poruka “Smrt Ciganima politi?arima”. Policija ni u ovom slu?aju nije saopštila rezultate istrage. Zaklju?ak postaje o?igledan: mržnja se toleriše selektivno.

Ni Novi Sad nije pošte?en od rasizma. Voza? gradskog autobusa u julu, nao?igled brojnih putnika, namerno, uz pogrdne re?i, zatvorio je vrata pred nosom trojici de?aka romske nacionalnosti, odbivši da ih primi u nov, klimatizovan autobus. Putnici su otvoreno komentarisali da je u pitanju rasizam i da je krajnje nehumano da decu ostavi napolju na 38 stepeni, ali je šofer samo nastavio vožnju. Naravno, ni u ovom slu?aju ne znamo da li je voza? kažnjen i da li ga je neko tužio za širenje mržnje na rasnoj osnovi.

Komisija za borbu protiv rasizma Saveta Evrope ocenila je po?etkom juna da je Srbija ostvarila izvestan napredak na polju borbe protiv rasizma, ali da ostaju neka zabrinjavaju?a pitanja koja moraju da se reše. Naveli su da najviše problema postoji u sudskoj praksi koja je vezana za rasisti?ke ispade, jer je malo ovakvih slu?ajeva koji su dobili sudski epilog, a kazne za njih su obi?no niske, uglavnom se sastoje od malih nov?anih.

Jednom treba da se povu?e crta i da sama zajednica po?ne da brani svoje sugra?ane romske nacionalosti, ali za to treba da postoji svest koja se postiže obrazovanjem i društvenim aktivizmom. Dotle, ostaje gomila nerešenih napada, bez sistemskog odgovora.

Norbert Šinkovi?

Podelite ovu stranicu!