Karavan nade jednog Britanca

19 Feb 2014

Oko 150.000 izbeglica iz Malija još uvek čeka na povratak kući. Ujedinjene nacije za sada ne mogu mnogo da učine. Ali jedan Britanac, na svoju ruku, vraća narod Tuarega iz egzila kući

„Jedna stara poslovica Tuarega glasi: ‘Kada ti neko spasi život, njegov si dužnik do kraja života“, kaže Gaj Lankester. Taj Britanac, poreklom iz Zimbabvea, ranije je u Africi radi kao fotograf i turisti?ki vodi?. Ali, otkako mu je jedan Tuareg spaseo život u pustinji, Lankester je svoj život posvetio tome da pomogne nomadima Afrike. Mnogi od njih morali su da napuste svoju domovinu kada je pre dve godine izbila kriza u Maliju. Tada su se islamisti na severu zemlje nasilno dokopali vlasti i zaveli svoj režim.

Preživao svašta, ali egzil je najgore iskustvo

Jedan od onih koji su morali da pobegnu, bio je i Radvan. On je najstariji ?lan jednog plemena Tuarega koje je živelo u blizini grada Timbuktua na severu Malija. Pri?a se da je Radvan napunio 100 godina, ali to niko sa sigurnoš?u ne može da potvrdi. Radvan i njegovo pleme uto?ište su pronašli u izbegli?kom logoru „?imbo“ u susednoj Burkini Faso, oko 600 kilometara od Timbuktua. „Moja najve?a želja bila je da se kona?no vratim ku?i“, kaže starac promuklog glasa. Radvan je u svom životu mnogo toga i proživeo i doživeo. Pedesetih godina prošlog veka borio se protiv francuskih kolonizatora, preživeo je bezbroj sušnih perioda kao i mnoge borbe u kojima su se Tuarezi borili protiv centralne vlasti u Bamaku. Ali bekstvo iz Malija i život u egzilu, za njega su, kaže, daleko najteža iskustva.

Me?utim, od 8. februara ove godine Radvan je kona?no ponovo u svojoj domovini. Gaj Lankaster dovezao ga je u svom starom kamionu u Timbuktu. Radvan je sada tu kod rodbine i ?eka da ostali ?lanovi plemena do?u iz Burkine Faso kako bi svi zajedno mogli da se vrate na mesto na kome su ranije živeli. „Zahvalan sam Gaju na pomo?i. On mi je postao kao sin“, kaže Radvan.

?ežnja za Timbuktuom

Radvanov ne?ak Mamajiti još uvek je u izbegli?kom logoru u Burkini Faso. „Ovde je gore nego u zatvoru. Za nas nomade sloboda je elementarni deo života. Ose?am se kao da me neko zatvorio u neku konzervu“, kaže Mamajiti. Od Ujedinjenih nacija on za sada ne može da o?ekuje nikakvu pomo?. Svetska organizacija, naime, još uvek ?eka na odobrenje vlade Malija za povratak 150.000 izbeglica. Ali u Bamakou o?igledno još ?ekaju „bolja vremena“, odnosno uspostavljanje stabilnosti i na severu Malija.

Drugim re?ima, Mamajiti sada sve nade polaže u Britanca Gaja Lankastera i njegov projekat „Karavane nade“ uz ?iju pomo? se do sada u domovinu ve? vratilo 2.000 izbeglica. U po?etku je taj projekat bio planiran kao saradnja izme?u Lankastera i organizatora muzi?kog festivala – „Festival au Desert“. Ta manifestacija održavala se od 2001. godine u Timbuktuu u cilju promocije tradicije i muzike Tuarega. S obzirom na to da su tokom krize u Maliju mnogi Tuarezi pobegli u Burkinu Faso, festival je preimenovan u „Festival egzila“. On se od tada održava na raznim mestima, ?ak i van Malija. Me?utim, nakon nekog vremena, Gaj Lankaster je prekinuo saradnju sa njima i po?eo je da radi sam. „Organizatorima je taj muzi?ki doga?aj bio važniji od izbeglica“, kaže Britanac.

Neobi?no prijateljstvo

On trenutno radi sam na spomenutom projektu. „Uvek sam se sa Tuarezima dobro ose?ao. Uvek sam imao ose?aj da sam deo njih“, kaže Gaj. Sa Radvanovim ne?akom vezuje ga naro?ito prijateljstvo. Taj mladi Tuareg mu je, prilikom jednog izleta na koji su vodili turiste, spasao život. Kriminalci su oteli Gaja i odveli ga u alžirsku pustinju. „Možda je taj projekat sada moj životni zadatak. Oni su spasili život meni, a ja sada imam mogu?nost da im to vratim“, kaže Gaj.

Akcija spasavanja Radvana i njegovog najstarijeg sina Išmalea morala je da se obavi po no?i. On ih je sa svojim kamionom do?ekao van izbegli?kog logora. Tek ujutro su mogli da krenu za Timbuktu. Neposredno pred ciljem, akcija je zamalo propala. Zaustavila ih je jedna vojna kontrola. Naterali su ih da iza?u iz kamiona, a na Gajeve re?i da je Radvan starac koji gotovo da ne može da hoda, samo su kratko odgovorili: ‘Obe?avamo vam da ?e danas da prohoda!“ Odveli su Radvana u policijsku stanicu i tražili od njega da dokaže da nije islamista. „To je bila totalna glupost i ludost. Radvan nikada u životu nije imao pasoš. Svi ga ovde poznaju. Motivi takvih akcija leže u ne?em drugom. Ovde žive razne manjine i ljudi se sada nadaju da ?e na taj na?in mo?i da isteraju Tuarege sa njihovih podru?ja kako bi se sami tu naselili“, objašnjava Gaj.

Nakon što je vojska zatvorila starca i njegovog sina u zatvor, Britanac je kontaktirao UN i vode?e politi?are u Timbuktuu. Na njihov pritisak, Radvan i sin su, nakon 48 sati, pušteni na slobodu. „Ponekad mislim da preterujem u radu, ali kada vidim poverenje i nadu u Radvanovim o?ima, to mi daje snage i hrabrosti da nastavim“, kaže Lankester. On namerava da i dalje vršiti pritisak na UN kako bi se Tuarezi vratili ku?i. „Ako mi to ne po?e za rukom, onda ?u sam da ih prevozim iz izbegli?kog logora u Burkini Faso u Timbuktu“, kaže Lankaster. „Tako ?e ti ljudi ipak da se vrate svojoj ku?i.“

(Gvendolin Hilze / Željka Telišman, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!