Karahasan: Živimo u vremenu straha i fundamentalizma

20 Apr 2017

“Fundamentalista je čovek koji je izgubio veru i kojem su ostali samo razum i strah, i želja da mu bude dobro i udobno. Naše vreme je vreme straha, vreme fundamentalizma”

Bosanskohercegovački književnik Dževad Karahasan izjavio je da su različite epohe u istorji civilizacije “šokantno slične” i ocenio da je naše vreme – “vreme straha” i da našu epohu karakteriše “fundamentalizam”.

Karahasan je na književnoj večeri u knjižari “Bulevar buks” (Books) u Novom Sadu rekao da je za njega fundamentalizam težnja da se iz ljudskih života ukloni sve što je nejasno.

“A to znači da se iz života kao vrednost eliminiše sve ono zbog čega vredi živeti”, rekao je Dževad Karahasan.

Prema njegovim rečima, vreme u kojem živimo je vreme koje priznaje samo ono što je merljivo i što se vidi.

“Fundamentalista je čovek koji je izgubio veru i kojem su ostali samo razum i strah, i želja da mu bude dobro i udobno. Naše vreme je vreme straha, vreme fundamentalizma”, kazao je Karahasan.

Ocenio je da je suština kapitalističke logike “zamenjivost svega”. “Kad počnete razmišljati o kvalitetu, vi se ogrešite o kapitalizam, koji se bavi samo kvantitetom”, kazao je Karahasan.

Reč je o piscu koji živi na relaciji Sarajevo-Grac. “Sarajevo je sudbina, Grac izbor”, kazao je on.

Dzevad Karahasan foto Sladjana Ljubicic2Objasnio je da počinje pisati onda kada svoje likove poznaje puno bolje od sebe, odnosno kada tačno zna šta će i na koji način jedan lik naručiti u kafani, ili koju vrstu cveća voli junakinja.

Prema Karahasanoviom mišljenju, pripovedač je u veoma teškoj situaciji jer iza njega ne stoji nikakav autoritet.

“Pripovedač mora odgovoriti na tri pitanja: zašto bih mu verovao, zašto on meni sve ovo priča, imam li razloga da ga slušam i da mu verujem?”, naveo je Karahasan.

Dodao je da se ne snalazi u svetu stvari, već samo u svetu jezika. “Reč me obavezuje. Jezik je ambijent dvojstva. Jezik podrazumeva prisustvo drugog. Uvek je onaj kome govoriš prisutan. Jezik moraš deliti sa drugima”, naveo je Karahasan.

Na književnoj večeri promovisane su tri Karahasanove novele: “Sjeme smrti”, “Utjeha noćnog neba” i “Miris straha”, koje su objedinjene pod naslovom “Što pepeo priča”.

Osim autora, govorila je i Jasmina Ahmetagić, književna kritičarka i teoretičarka iz Beograda.

“Što pepeo priča” je roman o Omaru Hajamu (1048-1131), persijskom matematičaru, astronomu, filozofu, jednom od najznačajnijih ljudi srednjeg veka.

Nemački kritičar Zigfrid Lefler je Karahasanovu knjigu okarakterisao kao “vanvremensko remek-delo”.

“Roman koji seže u daleku prošlost, a ipak je tako savremen, koji raskošnu radost pripovedanja i užitak u detaljno istraženim istorijskim činjenicama povezuje sa univerzalnim i gustim refleksijama. Jedanaest godina rada je bosanski autor Dževad Karahasan uložio u svoju šaroliku, orijentalno ukrašenu istorijsku panoramu koja se odigrava u 11. veku, za vreme vladavine Seldžuka, u bajkovitoj persijskoj metropoli Isfahanu”, naveo je Lefler.

Pored ove knjige, Bulevar buks je jedini u Srbiji izdao i “Saru i Sarafinu” Dževada Karahasana.

(Autonomija, foto: Slađana Ljubičić)

Podelite ovu stranicu!